Митрополит Иларион Алфејев у Сремским Карловцима

Митрополит Иларион Алфејев у Сремским Карловцима У недељу 15. октобра у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима служена је Света архијерејска Литургија којом су началствовали Његово Високопреосвештенство митрополит будимпештански и мађарски Московске патријаршије Господин Иларион (Алфејев) и Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије. Поменути високи гост из сестринске Руске православне цркве борави у Сремским Карловцима поводом манифестације посвећене успомени на блаженопочившег митрополита Антонија (Храповицког) и његове дане проведене у овој знаменитој сремској вароши. Након торжественог литургијског славља Преосвештени Владика Василије поздравио је уваженог госта и изразио радост поводом његовог боравка у Карловцима, даровавши га пригодним даром. Са своје стране, Митрополит Иларион захвалио се на срдачном гостопримству и подсетио на традиционалне везе наших братских народа, које су нарочито засведочене у тешким данима након нестанка царске Русије и избеглиштва њене деце у тадашњој Краљевини Југославији. Високопреосвештени митрополит Иларион присуствоваће у понедељак 16. октобра, заједно са другим високим званицама, изложби о митрополиту Антонију Храповицком која ће бити отворена у Патријаршијском двору у 15 часова.

СЛАВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШИДСКОГ

Позивамо сав верни народ да, у уторак 17. октобра 2023. године, узме молитвено учешће у Светој архијерејској Литургији, коју ће служити Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, поводом празника Светих Стефана и Јелене Штиљановића, славе Архијерејског  намесништва шидског. Прослава славе намесништва одржаће се у храму Преноса моштију Светог Оца Николаја у Вишњићеву. Дочек Његовог Преосвештенства је у 8:30 часова.

Дани митрополита Антонија у Сремским Карловцима

Дани митрополита Антонија у Сремским Карловцима, 15 – 16. октобра 2023. године.

Вечерње богослужење у храму Рођења Пресвете Богородице у Моровићу

Вечерње богослужење у храму Рођења Пресвете Богородице у Моровићу У навечерје празника Светог апостола и јеванђелисте Јована, у недељу, 8. октобра, у храму Рођења Пресвете Богородице у Моровићу служено је вечерње богослужење. Богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење јереја Гостимира Душанића, пароха у Илинцима, јереја Лазара Павића, пароха у Адашевцима, епархијског ђакона Горана Власца и ђакона при храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници, др Николе Лукића. За певницу су били задужени свештеници, вероучитељи и студенти Православног богословског факултета са територије Архијерејског намесништва шидског. Вечерњем богослужењу присуствовао је велики број верног народа, као и ученици ОШ ,,Филип Вишњић“ из Моровића.Повод овог сабрања био је одлазак у пензију протојереја-ставрофора Милорада Душанића, доскорашњег пароха моровићког, који је на поменутој парохији службовао више од две деценије.По окончању вечерњег богослужења верном народу се пригодном беседом обратио Преосвећени Владика Василије, поучивши их о личности Светог апостола и јеванђелисте Јована и осврнувши се на духовно-пастирски рад проте Милорада, који је током свих ових година био веома ревносан и плодоносан.Овом приликом владичанским граматама за исказан труд у помагању црквеној заједници награђени су Радо Павић из Моровића и Удружење грађана ,,Милош Обилић“ из Моровића, док је Орденом Свете Мајке Ангелине, као мајка четворо деце, одликована протиница Станија Душанић. По завршетку богослужбеног дела за свештенство и верни народ уприличена је трпеза љубави.

Слава свештенства и вероучитеља Архијерејског намесништва румског

Слава свештенства и вероучитеља Архијерејског намесништва румског Љубљеног Христовог ученика, Светог Јована Богослова, као свог патрона прослављају свештеници и вероучитељи Архијерејског намесништва румског. Молитвено славље започело је 9. октобра, служењем Свете Литургије у цркви Преноса моштију Светог Николе у Јаску, којом на началствовао архијерејски намесник румски протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, уз саслужење протојереја-ставрофора Рајка Цабунца, пензионисаног пароха буђановачког и јереја Стефана Гавровског, пароха румског, уз молитвено учешће и присуство свештенства, монаштва и вероучитеља Архијерејског намесништва румског. Након прочитаног Јеванђеља, прота Сретен говорио је о љубави коју је својим животом посведочио Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов, дочекавши дубоку старост и оставивши нам богато теолошко наслеђе кроз своје новозавтне списе. После Свете Литургије пререзан је славски колач и освештано је славско жито, у присуству настојатеља манастира Раванице у Врднику, високопреподобног оца Лазара, игуманије манастира Јазак, високопреподобне мати Параскеве, игуманије манастира Мала Ремета, високопреподнобне мати Февроније, као и свештеног братства Архијерејског намесништва румског, као и пензионисаних свештеника који живе у Архијерејсом намесништву румском. Уследио је славски ручак у просторијама Дома културе у Јаску, за који се побринуо домаћин молитвеног сабрања јереј Чедомир Грујић. Ради духовног укрепљења и усавршавања у љубави Божјој у манастирској трпезарији манастира Јазак, благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија и Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, и љубављу мати Параскеве, након поклоњења моштима Светог цара Уроша, уприличено је предавање презвитера др Оливера Суботића, на увек актуелну тему хришћанске молитве. Својим излагањем, отац Оливер подестио нас је на значај и важност, не само молитава које свакодневно служимо, него и наших личних молитава. Уследила је дискусија током које су свештеници и вероучитељи имали могућност да постављају питања оцу Оливеру, који је на иста са радошћу одговарао. Овом приликом прота Сретен даривао је сваког свештеника служебником поводом јубиларних десет година обављања дужности архијерејског намесника румског. Напослетку, упућене су речи благодарности оцу Оливеру Суботићу, који се одазвао позиву проте Сретена и био предавач и уважени гост данашњег сабрања, као и високопреподобној мати Параскеви на срдачном гостопримству и добродошлици. Teкст: јереј Стефан Гавровски

ПРОСЛАВЉЕНА 45. ГОДИШЊИЦА АРХИЈЕРЕЈСКЕ СЛУЖБЕ ЕПИСКОПА СРЕМСКОГ

ПРОСЛАВЉЕНА 45. ГОДИШЊИЦА АРХИЈЕРЕЈСКЕ СЛУЖБЕ ЕПИСКОПА СРЕМСКОГ На дан Светог свештеномученика Фоке и Светог пророка Јоне, 5. октобра 2023. године, свечано је обележена 45. годишњица архипастирске службе Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија. Прослава тако значајне годишњице започета је вечерњим богослужењем у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, коме су молитвено присуствовали Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије. На крају службе, Његова Светост је Преосвећеном Господину Епископу упутио срдачне честитке поводом његовог јубилеја и тим поводом му је поклонио владичанску патерицу. Свечаност је настављена премијерним приказом документарног филма „Бог нам даде духа силе, љубави и чистоте“, посвећеног животу и раду Епископа Василија, у Богословији Светог Арсенија, а потом је за све званице уприличена богата трпеза љубави, за којом су му топле честитке и здравице упутили архимандрит Доситеј Миљков, настојатељ манастира Гргетега, архимандрит др Клеопа Стефановић, професор Карловачке богословије и настојатељ Световаведењског манастира у Сремским Карловцима, протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, протојереј-ставрофор Гавро Милановић, архијерејски намесник подунавски и парох и старешина храма Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Славица Врекић, вероучитељица сремскомитровачка. Након емитовања документарног филма о Епископу са најдужом архипастирском службом на канонском простору Епархије сремске, после блаженопочившег митрополита Стефана Стратимировића (који је у Српској Цркви првосвештениковао од 1786. до 1836. године), своје стихове поводом радосне манифестације изрецитовао је Игор Мировић, председник Владе Аутономне Покрајине Војводине.

Вечерње богослужење у храму Рођења Пресвете Богородице у Моровићу

Управа Црквене Општине и парохије Моровић, позива верни народ на вечерње богослужење у недељу 08. октобра у 18 часова, које ће служити Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, у храму Рођења Пресвете Богородице у Моровићу, а поводом одласка у пензију досадашњег пароха протојереја-ставрофора Милорада Душанића.

Света Литургија у капели Светог Василија Острошког при Геронтолошком центру у Руми

Света Литургија у капели Светог Василија Острошког при Геронтолошком центру у Руми У понедељак, 2. октобра 2023. године, у капели Светог Василија Острошког Чудотворца при Геронтолошком центру ,,Срем“ у Руми Свету Литургију служио је јереј Горан Душанић, парох жарковачки, уз молитвено учешће јереја Стефана Гавровског, вероучитељице Наташе Димковић из Врдника, теолога Милана Васића из Жарковаца, као и верног народа. По завршетку Свете Литургије отац Горан обишао је кориснике центра, заједно са медицинским особљем, пруживши им реч утехе.

Саниран храм Преподобне мајке Параскеве у Шидским Бановцима

Саниран храм Преподобне мајке Параскеве у Шидским Бановцима У славу Господа Бога и Преподобне мајке Параскеве, благодарећи несебичној хришћанској љубави и материјалној и финансијској помоћи Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија и Епархијског управног одбора Српске православне Епархије сремске, санирана је огромна штета која је нанета Светом храму у Шидским Бановцима, у јулским олујним невременима. На основу извештаја проценитеља штете, на храму је поломљено преко 20 метара квадратних црепа, четири плоче бакарног лима са забата и са спојева (опшивки) између крова лађе и звоника и један прозор у лађи. Поред наведене штете, храму су претила нова могућа оштећења, а због велике површине девастираног крова постојала је реална опасност да се услед додатних падавина угрози живопис који се налазе на зидовима и плафону храма, као и остали црквени имобилијар. Сагледавши ситуацију да је Црквена општина Шидски Бановци једна од најмањих у Епархији сремској и територијално се налази се у Републици Хрватској, те да начињена штета далеко превазилази њене финансијске могућности, Његово Преосвештенство је показао велику и несебичну хришћанску љубав, као и очинско старање и бригу за нашу оштећену светињу те је благословио да Епархијски управни одбор Епархије сремске финансира обнову овдашње богомоље. Благодарећи Господу Богу и финансијској помоћи наше Епархије сремске радови су довршени у планираном року те је храм у Шидским Бановцима поново саниран на васколику радост наше мале парохије.   Извор: Српска православна Црквена општина у Шидским Бановцима  

ЕПИСКОП СРЕМСКИ УЧЕСТВОВАО У ПРОСЛАВЉАЊУ ПАТРОНА ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ

ЕПИСКОП СРЕМСКИ УЧЕСТВОВАО У ПРОСЛАВЉАЊУ ПАТРОНА ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ У понедељак,  19. септембра / 2. октобра 2023. године, у порти Вазнесенског храма у Суботици литургијски је прослављен Патрон Епархије бачке – празник Преноса моштију светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере, и светих мученика бачких. На светој архијерејској Литургији началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Светејшем Патријарху српском су саслуживали: Високопреосвећени Митрополит будимпештански и мађарски г. Иларион из Руске Православне Цркве, Преосвећена господа епископи сремски Василије, будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, крушевачки Давид, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, мохачки Дамаскин, умировљени епископи Георгије и Филарет; јеромонах Харитон (Павлица), настојатељ Светоархангелског манастира у Ковиљу, архимандрит Василије (Костић), протојереј-ставрофор Мирко Шипка, умировљени свештеник, протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, инспектор Богословијâ Српске Православне Цркве, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, секретар Епархије крушевачке, јеромонах Андроник (Дунаев), протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, протођакони Радомир Врућинић, Горан Ботошки, Иван Гашић и ђакон Мирослав Николић. После прочитаног јеванђелског зачала, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије произнео је беседу: „Браћо и сестре, где су двоје или троје у Моје Име сабрани ту сам и Ја, вели Господ. А, ево, ми, на данашњи дан, када славимо славу Епархије бачке, сабрали смо се у овом дивном благословеном граду на северу Бачке, у Суботици, са свих страна. Сабрали смо се у великом броју и ми који смо дошли, а и у име оних који нису данас са нама, у име наших ближњих; сабрали смо се у једној вери, у љубави и нади у једном Господу. И нема благословенијег сабора и чвршће заједнице, нема интензивнијег јединства од јединства које је резултат сабирања у једној вери у Христу. И ништа то није, слава Богу, ново за наш народ. Откада зна за себе, наш народ је имао храм као место свога сабирања. Наш народ је имао храм као место чувања себе и свога идентитета, као простор и место проналажења смисла постојања овде на земљи, без обзира да ли су спољашње околности повољне или не, али и као место сусрета са Живим Богом и сусретања нас једних са другима, као место на којем постајемо не само блиски са Богом него као место где постајемо једно са Њим и једно међу собом – штавише, постајемо Његово Тело. У храму Божјем сабирајући се пројављујемо и објављујемо свету, сведочимо да смо Црква – Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. Зато је, браћо и сестре, данас за све нас велика радост што смо се сабрали у овоме граду да прославимо славу Епархије бачке и да прославимо свете новомученике бачке. Не само да их се сетимо као својих предака него да заједно са њима пројавимо и покажемо свету, посведочимо да смо заједно са њима на Крсту Христовом, али, исто тако, и у победи и Васкрсењу Христовом, јер то је наша вера – то је вера православна, то је вера хришћанска. Сва је у Крсту и Васкрсењу Христовом, сва је у том знаку, сва је у знаку парадокса – пораза и победе у исто време. Данас, сабрани овде, слушамо реч Христову, а она је истинита, она је праведна. И у данашњем Јеванђељу које смо чули Господ нас упозорава да онај ко хоће да иде за Њим, када узме Крст свој и пође за Њим, не треба да очекује једноставан и лак живот него да онај који је узео Крст свој и пошао за Христом, будући да се определио за Јеванђеље Његово, за заповести Његове, будући да зна да заповести Христове откривају истинску природу људску, истинску природу нашу, будући да зна да заповести Божје говоре о томе шта је здрав човек, који живот треба да се труди да води да би живео здраво, то значи духовно – и када се определи за Јеванђеље Христово, за заповести Његове, Господ упозорава да свако мора да зна да ће то бити, у најмању руку, сметња онима који се опредељују за другу врсту закона, за друга правила живота, који бирају да живе по својој острашћеној вољи и по своме острашћеном срцу. Њима ће сметати сви они који хоће да посведоче Христа, јер им смета Христос. И неретко ће сматрати провокацијом наш труд да живимо јеванђелски, да живимо по православној вери, да тако хоћемо да уредимо живот у својим породицама, у своме граду, да тако хоћемо да учимо своју децу, да их васпитавамо у школама у складу са речју Христовом. Не због тога што је то наша идеологија и због тога што хоћемо друге да поробимо том идеологијом него управо због тога што знамо да је реч Христова истинита и спасоносна, што знамо да реч Христова записана у Јеванђељу открива здраву природу људску, открива исправан начин живота који нас води у проналажење смисла постојања овде на земљи и отвара путеве духовне радости. Али, истовремено, ти путеви су путеви спасења. Тим начином живота у Цркви Христовој, где су двоје и троје и где смо сви ми сабрани ту је и Господ. Јеванђелски начин живота, хришћански подвиг, јесте сусрет са Богом, али и сусрет са собом и са ближњим, са онаквима какви треба да будемо. И зато, браћо и сестре, када се трудимо да живимо по Јеванђељу, ми се трудимо и због спасења других и из љубави према другима и никада не сматрамо да смо бољи од других независно да ли су они изабрали другачији начин живота, чак и независно онда када нам се противе, чак и онда када је реч о нашим ближњима, како каже данас у Јеванђељу: Устаће отац на сина или син на оца, браћа на браћу и сестре на сестре, тојест биће и има их, знамо то и међу нашом браћом и сестрама, који су изабрали широк пут и хтели би мало да разводне реч Христову, хтели би да је релативизују. Понекад кажу: „Треба да модернизујемо реч Христову, реч Јеванђеља!ˮ, а то у пракси значи да је се одрекнемо, а ми, трудећи се да читавим својим бићем живимо речју Христовом, заповестима Његовим и, знајући да има оних којима то смета, јер им смета Христос, молимо се и за такве. Молимо се Богу, да нам Бог дâ вере и за њих, јер знамо и то је у Јеванђељу записано, у