РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА СРЕМСКОГ ГОСПОДИНА ВАСИЛИЈА, ТОКОМ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА СРЕМСКОГ ГОСПОДИНА ВАСИЛИЈА, ТОКОМ СВЕТЕ ЧЕТДРЕСЕТНИЦЕ У току Свете Четрдесетнице, Свете Литургије, уз исповест свештенства Богом спасаване Епархије сремске, биће служене према следећем распореду: 8. марта 2023. године – Света Литургија пређеосвећених дарова у храму Светог Василија Острошког у Беочину и исповест свештенства Архијерејског намесништва подунавског. За исповедника је одређен протојереј-ставрофор Миле Јокић; 10. марта 2023. године – Света Литургија пређеосвећених дарова у храму Светих цара Константина и Јелене у Инђији и исповест свештенства Архијерејског намесништва сремскокарловачког. За исповедника је одређен протојереј-ставрофор Лазар Ерић; 15. марта 2023. године – Света Литургија пређеосвећених дарова у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Адашевцима и исповест свештенства Архијерејског намесништва шидског. За исповедника је одређен протојереј-ставрофор Бранислав Поповић; 17. марта 2023. године – Света Литургија пређеосвећених дарова у храму Преподобне мати Параскеве у Сурчину и исповест свештенства Архијерејског намесништва земунског. За исповедника је одређен протојереј-ставрофор Велизар Живановић; 22. марта 2023. године – Света Литургија пређеосвећених дарова у Саборном храму Светог великомученика Димитрија у Сремској Митровици и исповест свештенства Архијерејског намесништва сремскомитровачког. За исповедника је одређен протојереј-ставрофор Михајло Марјанац; 24. марта 2023. године – Света Литургија пређеосвећених дарова у храму Ваведења Пресвете Богородице у Голубинцима и исповест свештенства Архијерејског намесништва старопазовачког. За исповедника је одређен протојереј-ставрофор Ђорђе Воларевић; 29. марта 2023. године – Света Литургија пређеосвећених дарова у храму Светог великомученика Георгија у Хртковцима и исповест свештенства Архијерејског намесништва румског. За исповедника је одређен протојереј-ставрофор Михајло Марјанац; 31. марта 2023. године – Света Литургија пређеосвећених дарова у храму Светог арахнгела Гаврила у Брестачу и исповест свештенства Архијерејског намесништва пећиначког. За исповедника је одређен протојереј-ставрофор Рајко Цабунац; Света архијерејска Литургија пређеосвећених дарова почиње у 9.30 часова, а Његовом Преосвештенству саслуживаће два свештеника која одреди Архијерејски намесник. Сви свештеници дужни су да приступе Светој тајни исповести и да се причесте. Такође, упућен је позив и свим вероучитељима да истог дана приступе Светим тајнама. Пароси – домаћини су умољени да трпезу љубави припреме сходно правилима Типика за Свету Четрдесетницу. Такође, у току Свете Четрдесетнице, Његово Преосвештенство ће служити Свету архијерејску Литургију, са почетком у 09. 30 часова, по следећем распореду: 1. марта 2023. године – Света Литургија пређеосвећених дарова у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, Архијерејско намесништво сремскокарловачко; 5. марта 2023. године – Света архијерејска Литургија у прву недељу поста – Недељу Православља у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Мартинцима, Архијерејско намесништво сремскомитровачко; 12. марта 2023. године – Света архијерејска Литургија у другу недељу поста –Пачисту у манастиру Велика Ремета; 19. марта 2023. године – Света архијерејска Литургија у трећу недељу поста –Крстопоклону у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Старим Бановцима, Архијерејско намесништво старопазовачко; 26. марта 2023. године – Света архијерејска Литургија у четврту недељу поста –Средопосну у храму Преображења Господњег у Новом Сланкамену, Архијерејско намесништво сремскокарловачко; 2. априла 2023. године – Света архијерејска Литургија у пету недељу поста –Глувну у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Бачинцима, Архијерејско намесништво шидско; 9. априла 2023. године – Света архијерејска Литургија у шесту недељу поста –Цветну у храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници, Архијерејско намесништво земунско; 16. априла 2023. године – Света архијерејска Литургија, на празник Васкрсења Господњег, у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, Архијерејско намесништво сремскокарловачко.

310 ГОДИНА АРХИПАСТИРСКЕ КАТЕДРЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

310 година архипастирске КАТЕДРЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА Овог лета се навршава 310 година од како су Сремски Карловци, по мишљењу већине истраживача, постали катедра сремске архидијецезе и митрополитско седиште. Када се говори о прошлости наше Свете Цркве, неподељено је мишљење стручњака како нарочито часно и заслужно место у овој великој историји припада управо Карловачкој митрополији. Реч је о црквеној области, која је до 1920. године обухватала све православне Србе у Војводини, Славонији и Хрватској, односно припаднике овог народа који су се од краја 17. века, налазили у Хабзбуршкој монархији. Срби су и раније, пре настанка Митрополије, чинили велики део становништва ових простора, а њихов се број повећао након аустријских ратова са Турцима, који су узроковали низ сеоба крајем 17. и почетком 18. века. По броју досељеника и по значају привилегија, добијених од хабзбуршког цара Леополда I, нарочито се истиче сеоба под вођством пећког патријарха Арсенија III Чарнојевића, 1689. и 1690. године. После Велике сеобе, поглавари овопределне Српске православе цркве живели су у манастирима. Од 1708. године, митрополит Исаија Ђаковић резидирао је у манастиру Крушедолу, али већ од следеће године, архиепископи бораве и у Карловцима. Овај избор, дефинитивно учињен 1713. године, донекле је логичан, с обзиром на то да је Срем у то време био централна област, са већинским православним становништвом, тако да Карловци несумњиво представљају природну духовну престоницу Свете Фрушке горе, на којој се у подвигу и молитви и данас спасавају 24 монашке обитељи (од некадашњих преко 40) и на којој је, у 19. веку, спевана химна Светом Сави. Карловачки митрополити су носили и титулу српских архиепископа, што је потврђено и признато од стране Хабзбуршке монархије, царским привилегијама из 1690. и 1691. године. По смрти трећег предстојатеља овопределне Српске цркве митрополита Софронија Подгоричанина, администратор архидијецезе постаје бачки епископ Христифор (Димитријевић), који је већ резидирао у Карловцима. Ипак, на трећем привилегијалном Црквено-народном сабору, одржаном у Карловцима 25. априла 1713, за новог првојерарха је изабран Викентије (Поповић Хаџилавић), „рођен од оца Даскала Лава“, у Јањеву на Косову. Нажалост, сачувани су тек оскудни подаци о његовој младости и раној каријери. Постриг је примио 1690, поставши придворни монах патријарха Арсенија III (Чарнојевића). За епископа будимског изабран је 7. јануара 1708. године. Чини се да су његова архипастирска права била у извесној мери ограничена, што се наслућује из податка да је будимски Катедрални храм био проглашен за патријархову ставропигију. Након што је епископ Викентије изабран за митрополита, патријарх Арсеније IV издао је последњу потврдну грамату, којом су поглавари Пећке патријаршије признавали избор Црквено-народног сабора Митрополије. Епископ шумадијски Сава (Вуковић) закључује како је, том приликом, донета одлука по којој су карловачки митрополити убудуће називани и архиепископима, не само од стране иноверних, државних власти, него и од црквених и народних представника. Пре тога, митрополити су ову титулу, заједно са правом ношења сакоса, добијали од пећког патријарха. За време управе митрополита Викентија неговане су нарочито тесне везе са Пећком патријаршијом, првенствено исказане „веома живим односима“, пуним уважавања и топлине, које је одржавао са тадашњим патријархом Мојсијем (Рајовићем). Издашно је помагао синајске светиње и друге манастире, укључујући и древно седиште Српске цркве, чак је наручио један иконостас за тамошњи Катедрални храм. Личним средствима, у манастиру Крушедолу саградио је трпезарију и кухињу, а у Великој Ремети три келије и под њима подрум. Сазидао је први митрополитски двор у Карловцима, као и летњу резиденцију на Даљском властелинству. Сигурно је на коначно померање митрополитске столице према Дунаву утицало и спаљивање манастира Крушедола од стране Турака, 1716. године. Митрополит Викентије био је ктитор првобитног иконостаса београдског Саборног храма, који су осликали солунски иконописци, 1724. године. Црквом је управљао у смутна времена Аустро-турског рата (1716–1718), а под његовим су председништвом одржани Црквено-народни сабори у Карловцима, 1715. и 1719, као и у Петроварадинском Шанцу, 1722. године. Пред крај живота тешко је оболео па су га његови дворани, онако немоћног и непокретног, прозвали „Викентије Неми“. Док је митрополит тражио лека својој болести, бреме управе над овостраном Српском црквом преузео је његов егзарх, Викентије (Јовановић), који је у великој мери утицао на доношење значајног закључка петроварадинског Црквено-народног сабора из 1722. године: „Видећи преосвештеног господина Митрополита и Архијепископа нашего Викентија Поповића, врло болестију оптежена, мучно и у својоју тешкој болести бреме носећи, а камоли општега народа теготи и невоље провиђати, того ради једномислено и са свим општим промотрењем народа нашега, изабрасмо на помошт њему бити, какоти коађутора илити сапомоћника преосвештенаго Господина Митрополита и Архијепископа от краљевине Сервије Мојсеја Петровића…“ Без обзира на своје некадашње несугласице са београдским митрополитом, Викентије (Поповић) храбро је подржао замисао о уједињењу две „покрајинске“ Цркве. Игнорисао је опречне наговештаје високих представника Монархије, а у том смислу, остао је бесплодан чак и рескрипт Дворског ратног савета, којим је Мојсију (Петровићу) дословно забрањено обављање коадјуторске дужности. Након што је митрополит Викентије преминуо у Карловцима, 23. октобра 1725. године и затим сахрањен у манастиру Крушедолу, архиепископску катедру преузео је управо Мојсије (Петровић). Државне власти су га признале, пре свега захваљујући његовој предузимљивости, али и широкој руци, и то само као митрополита карловачког, док га је Сабор из 1726. године изабрао за „Архиепископа српског народа под влашћу царевом“. Устоличен је као поглавар Карловачке архиепископије, 27. фербуара (10. марта) 1726. године. На инсистирање чланова Црквено-народног сабора, цар му је убрзо препустио управу над Београдском митрополијом, као и администрацију над Србијом, Малом Влашком и Тамишким Банатом. 

Прослава Светог Саве у Сремским Карловцима

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА У петак, 27. јануара 2023. године, када наша Црква молитвено слави спомен Светог оца Саве, првог српског архиепископа, Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин Нектарије, викар Његове Светости Патријаха српског, началствовао је Евхаристијским сабрањем у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима.  Његовом Преосвештенству, уз присуство великог броја верног народа, саслуживали су: протојереј-ставрофор Јовица Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима; архимандрит Арсеније (Матић), настојатељ манастира Бешеново и професор у Богословији у Сремским Карловцима; јереј Станко Лакетић, старешина Саборног храма Светог оца Николаја у Сремским Карловцима; јереј Петар Николић, сабрат Саборног храма у Сремским Карловцима; ђакон Милован Дерета, секретар Епархијског управног одбора Епархије сремске.  По читању божанског писма, Епископ Нектарије поздравио је све сабране, а посебно ученике и просветне раднике, пригодном беседом у којој је говорио о лику и делу Светитеља српског Саве.  Након Свете Литургије, у Карловачкој гимназији одржана је свечана академија коју су заједничким трудом припремили ученици Карловачке гимназије, Богословије Светог Арсенија, као и Основне школе “23. октобар”, такође из Сремских Карловаца.  Свечаној академији, поред директора и професора карловачких школа, присуствовали су: Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин Нектарије, викар Његове светости Патријарха српског, генерална конзулка Републике Црне Горе у Србији у Сремским Карловцима Невенка Ћировић, као и председник Општине Сремски Карловци Александар  Стојкечић.  У име Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, награде за најуспешније литерарне радове уручио је Епископ јегарски Господин Нектарије.  Заједничарење је потом, трпезом љубави, настављено у Богословији Светог Арсенија.

Богојављење

Богојављење Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је, на празник Богојављења, Свету архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, уз саслужење братства Катедралног храма Богом спасаване Епархије сремске. Након Свете Литургије, Његово Преосвештенство је честитао празник сабраном народу, говорећи им о тајни јављања Тројичног Бога и духовном просветљењу целокупне твари благодаћу Божјом. Потом су окупљени хришћани, на челу са својим Архијерејом, у литији изашли на сремскокарловачки главни трг, испред Саборне цркве, где је традиционално извршен свечани чин Великог водоосвећења.

Дупла радост у манастиру Раковац

ДУПЛА РАДОСТ У МАНАСТИРУ РАКОВАЦ Његово Преосвештенство Епископ сремски господин Василије, служио је у суботу 14. јануара 2023. Свету Архијерејску Литургију у храму Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, у Раковцу. Ова фрушкогорска светиња била је место где се окупило мноштво верника учествујући у обележавању празника Светог Василија Великог, као и рукоположењу ђакона шидског Лазара Павића у чин презвитера. Свети Василије Велики – богоносни светитељ Свети Василије Велики (Βασίλειος ο Μέγας), богоносни светитељ и велики учитељ Цркве Христове, рођен је 330. године у Кесарији Кападокијској, у честитој и изразито побожној породици која је изродила многе светитеље. Овај велики угодник Божји и украс Цркве припада генијалној плејади такозваних Кападокијаца. Он веома кратко и концизно формулише учење о Богу: једна природа – три Ипостаси (μία φύσις, τρεις ύποδτάσεις). Три божанске Ипостаси (Личности) јесу Отац, Син и Дух Свети. Они су једнаки по божанству и заједничка им је божанска природа, божански живот и природне енергије којима се  пројављују у свету. Личност Бога Оца је „Почетак“, „Узрок“ и „Извор“ божанства Сина и Духа. „Бог је један јер је Он и Отац“. Он је центар и све за јединства божанских Ипостаси. Кроз то јединство у Оцу држи се и јединство све Тројице у једној, недељивој божанској суштини. Бога познајемо у Његовим јављањима свету, а суштина Његова увек остаје недоступна и непозната. Допринос Светог Василија Великог не огледа се само у богословљу Цркве, слободно можемо рећи да оно прожима све аспекте црквеног постојања. Он је себе уградио у аскетској мисли што нам потврђују његова монашка правила. Свети Василије је уз помоћ Светог Григорија Богослова саставио један зборник Оригеновог учења, који је познат под називом Добротољубље. Слободно можемо рећи да његова Света Литургија представља и његово највеће и најзначајније дело. Кроз текст своје Литургије, конкретно кроз анафору, он претаче молитву са својим догматским учењем, те тако срж анафоре Светог Василија Великог и јесте његова догматска мисао. Преподобни Јустин Ћелијски у једној од својих омилија на празник Св. Василија Великог о овом дивном Христоносцу вели: „Данас прослављамо Светог Василија Великог, чудесног Богоносца и Христоносца, човек који је васцелог Господа Христа сместио у своју чедну душу. У једној дивној стихири пева се да је он светим животом својим уселио у душу своју Господа Христа и тако постао богоносни Еванђелист, тако постао богомудри философ, тако постао духоносни Епископ-владика и чудесни, чудотворни монах. И он је човек, и он је од тела, од меса и костију, од крви, као и ми, али, ето, подвизима својим он је себе уздигао до анђелских висина, испунио себе Господом Христом, васцелом пуноћом Божанском.ˮ (извор за текст о Св.Василију Великом: https://spc.rs/свети-василије-велики-богоносни-све/)

Божићни дарови

Божићни дарови „Немојте чекати да верници долазе код вас, него изађите из својих порти и потражите своје стадо. Много је око вас оних који су болесни – обиђите их“, рекао је, између осталог, у својој посланици свештенству Његово Преосвештенство Епископ сремски господин Василије. Држећи се суштине својих речи Владика је уз подршку својих сарадника из Епархије, организовао 10. јануара, добротворни концерт под називом ,,Божићни дарови“ у свечаној сали Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима.  Програм хуманитарне вечери био је богат, а учесници су својим умећем допринели укупном позитивном дојму.  Реномирани глумци Љиљана Благојевић и Гојко Балетић извели су део представе „Солунци говоре“,  док су певачи: Оливер Њего, Недељко Билкић и Никола Роквић, своје солистичке нумере изводили уз пратњу маестра Александра Софронијевића са ансамблом. Племенити циљ овај пут био је да се помогне Софији Стикић, ћерки свештеника Маринка Стикића из Адашеваца. Девојчица болује од тешког облика леукемије и за њено излечење потребна су значајна средства, па ће сав приход од око милион динара, који је сакупљен овом приликом бити искориштен за набавку тешко доступних, а неопходних лекова и терапије. Ову хуману акцију подржале су и општине Инђија и Стара Пазова, а сви људи добре воље могу и даље својим личним доприносом помоћи у излечењу Софије Стикић уплатом на текући рачун Епархије сремске: 200-3069930101754-39 отворен у банци Поштанска штедионица А.Д.- Београд, са назнаком „За лечење Софије Стикић“.

Посланица свештеницима

Посланица свештеницима:

Посланица монаштву

Посланица монаштву: