Слава румског храма Силаска Светог Духа на апостоле
Слава румског храма Силаска Светог Духа на апостоле На други дан празника Силаска Светог Духа на aпостоле, 24. јуна 2024. године, Саборни храм у Руми прославио је своју славу. Светом Литургијом је началствовао презвитер Станко Лакетић, старешина Саборног храма у Сремском Карловцима и професор Богословије Светог Арсенија, уз саслужење презвитера Немање Теофиловића и презвитера Страхиње Џамбића. По прочитаном Јеванђелском одељку пригодну беседу окупљенима је упутио је презвитер Станко Лакетић. Након Свете Литургије уследила литија око храма, док су у порти освећени жито и колач. Старешина храма, протонамесник Душан Вишекруна честитао је празник свим присутнима и позвао их на послужење припремљено у порти. Храмовној слави је, ове године, кумовала породица Станојчић,из Руме. Славу саборног храма у Руми већ десети пут увеличало је и присуство чланица АНИП-а „Бранко Радичевић“ из Руме, које су се нашле у улози “Краљица” и поново оживеле стари народни обичај. Вођене својим уметничким руководиоцем, Петром Пецом Поповићем, „Краљице“ обучене у лепу народну ношњу, након што су се причестиле у храму Силаска Светог Духа на апостоле, кренуле су у опход по румским домовима, певајући домаћинима за берићет, добро здравље и сваки успех. Текст и фотографије: Милан Романовић, апсолвент ПБФ-а
СВЕТА ЛИТУРГИЈА И ВИДОВДАНСКИ САБОР СРБСКИХ ВИТЕЗОВА ПРИ ХРАМУ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У РУМИ
СВЕТА ЛИТУРГИЈА И ВИДОВДАНСКИ САБОР СРБСКИХ ВИТЕЗОВА ПРИ ХРАМУ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У РУМИ У суботу, 22. јуна 2024. године, када Српска Православна Црква молитвено слави празник Светог Кирила, архиепископа александријског и Светог Кирила Бјелозерског, у храму Вазнесења Господњег у Руми служена је Света Литургија којом је началствовао јереј Ђорђе Санчанин, уз молитвено присуство протојереја Драгана Арсеновића. На тему прочитаног јеванђелског одељка од Јована, пастирском поуком присутнима се обратио отац Ђорђе. Како сваке године „Академија видовданских витезова србских“ организује Сабор који окупља високе државне и војне званице и Србије и Републике Српске, као и борце отаџбинских ратова 90-их година, као и породице палих хероја, на овом, 11. по реду Сабору, присуствовали су и представници Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији. Помен за страдале у одбрамбено-отаџбинским ратовима 1991–1999, у Вазнесењској цркви у Руми, служио је јереј Ђорђе Санчанин који је након молитвеног сећања на погинуле јунаке у обраћању сабранима позвао све да никада не заборавимо, како оне који су живот положили за мајку Србију, тако и њихове породице и најближе. ВЕЧАН ПОМЕН И СЛАВА ИМ! Након помена, у порти храма је одржана и презентација витешких борби и вештина, а потом је у парохијској сали Вазнесењске цркве уследила додела бројних признања, ордења и грамата.
Освећење темеља за нови храм Рођења Пресвете Богородице у Сурчину – Митрополит Василије: Бог нас није оставио саме
Освећење темеља за нови храм Рођења Пресвете Богородице у Сурчину – Митрополит Василије: Бог нас није оставио саме Колико смо се ми потрудили и колико се трудимо да тог Светог Духа имамо у себи и да му дамо шансу и прилику да ради на спасењу наше душе? Каже Христос – Ево дошао сам на свет и донео сам огањ и како би волео да се тај огањ разгорео, говорећи управо о суштини душе наше, говорећи о души свакога од нас, рекао је Митрополит Василије у беседи, 25. јуна 2024. године. Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Г. Василије служио је свету архијерејску Литургију поводом освећења темеља за нови храм Рођења Пресвете Богородице у Сурчину, на Духовски уторак, 25. јуна 2024. године. У беседи, Високопреосвећени Митрополит је рекао да нас Бог није оставио сироте, није оставио саме, него нам је послао Духа Утешитеља који је живот и који даје живот сваком створењу, па и нама људима, најсавршенијим створењима Божијим. Колико смо се ми потрудили и колико се трудимо да тог Светог Духа имамо у себи и да му дамо шансу и прилику да ради на спасењу наше душе? Каже Христос – Ево дошао сам на свет и донео сам огањ и како би волео да се тај огањ разгорео, говорећи управо о суштини душе наше, говорећи о души свакога од нас. Тај огромни капитал и тај огромни потенцијал који је Бог дао свакоме од нас и који може да креира, ради, живи, јер без Духа Светога, без огња који је Бог дао не би били тело, тело је мртво само по себи. Извор: ТВ ХРАМ
ДУХОВИ У МАНАСТИРУ ЈАСКУ
ДУХОВИ У МАНАСТИРУ ЈАСКУ На празник Силаска Светог Духа на апостоле, 23. јуна 2024. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Јаску. Том приликом, Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор др Милош Весин, протојереј-ставрофор Вајо Јовић, протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, протојереј Слободан Вујасиновић, протојереј Раде Радовановић, јереј Чедомир Грујић и епархијски протођакон Горан Власац. Уз мноштво верног народа, богослужењу је молитвено присуствовало сестринство ове свете монашке обитељи. Свечано Евхаристијско славље улепшало је и хорско појање, под руководством др Тамаре Адамов Петијевић. Након што је пререзан славски колач, присутни су позвани на трпезу љубави, припремљену трудом јазачког сестринства. Сабраном народу у храму беседили су Високопреосвећени Митрополит Василије и протојереј-ставрофор др Милош Весин, док је за трпезом љубави, у име игуманије Параскеве, говорио протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић.
УПОКОЈИЛА СЕ ИГУМАНИЈА ВАРВАРА, НАСТОЈАТЕЉИЦА МАНАСТИРА БЕОЧИНА
УПОКОЈИЛА СЕ ИГУМАНИЈА ВАРВАРА, НАСТОЈАТЕЉИЦА МАНАСТИРА БЕОЧИНА Настојатељица манастира Беочина, игуманија Варвара (Радосављевић) упокојила се у Господу, 19. јуна 2024. године. Пре монашког опела, 20. јуна 2024. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије, уз саслужење монаштва и свештенства Епархије сремске, одслужио је Свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму у манастиру Беочину. Игуманија Варвара (Радосављевић) рођена је у Причевићу, код Ваљева, 1939. године. Након деветогодишњег искушеништва, замонашио је епископ шабачко-ваљевски Јован Велимировић, 1960. године, у Ћелијама, а подвизавала се и у манастирима Пустињи и Гргетегу. У манастир Беочин ступила је 1980. и ту је примила чин мале схиме из руку епископа сремског др Андреја Фрушића. Након смрти њене биолошке сестре, игуманије Екатерине, Епископ сремски Василије поверио јој је послушање настојатељице беочинске монашке обитељи, које је савесно и пожртвовано обављала све до свог упокојења. Нека јој Господ дарује вечни покој в невечерњем дни царствија Својего. Упокој, Господе, душу слушкиње Твоје игуманије Варваре.
КУРСКА ИКОНА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
КУРСКА ИКОНА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА У суботу, 15. јуна 2024. године, у параклису Светог великомученика Димитрија у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, крај чудотворне иконе Мајке Божије Курске, Свету архијерејску Литургију служили су Његово Преосвештенство Епископ јегарски и изабрани лондонски и великобританско-ирски Г. Нектарије, у присуству свих гостујућих архијереја Руске православне заграничне цркве, као и Високопреосвештеног Митрополита сремског Г. Василија. У вечерњим сатима икона Пресвете Богородице свечано је унета у Саборну цркву Светог оца Николаја где је Високопреосвештени Митрополит Василије са карловачким свештенством служио вечерње богослужење и акатист Мајци Божијој у присуству великог броја верника који су дошли на поклоњење великој светињи. У недељу, 16. јуна, Свету архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог оца Николаја служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит источно-амерички и њујоршки Г. Николај, уз саслужење Митрополита берлинског и немачког Г. Марка, Митрополита сремског Г. Василија, Архиепископа монтреалског и канадског Г. Гаврила, Архиепископа чикашког и средње-америчког Г. Петра, Епископа јегарског и изабраног великобританско-ирског Г. Нектарија, као и свештеника и ђакона двеју Цркава. Храм је био испуњен мноштвом верног народа који је дошао да се поклони Мајци Божијој и узме учешћа у овом историјском догађају којим је учињен спомен на боравак православног руског братског народа на нашим просторима између два светска рата. Након Свете Литургије, Високопреосвештени Митрополит Василије поздравио је уважене госте, подсетивши се историјских веза руског и српског народа и нарочито боравка руске браће у Карловцима пре стотину година. У знак вечне брате љубави Митрополит Василије уручио је првојерарху Руске заграничне Цркве Г. Николају високо одликовање Епархије сремске, орден Светог Арсенија Сремца. Високопреосвештени Митрополит Николај узвратио је, заблагодаривши на љубави и гостопримству, и Архипастиру сремском на благослов подарио икону Светог оца Јована Шангајског.
РЕЧ РЕЦЕНЗЕНТА O МОНОГРАФИЈИ „СТРАДАЊЕ СИРМИЈУМСКИХ МУЧЕНИКА И РАЗВОЈ ЊЕГОВОГ КУЛТА. ИСТОРИЈСКО – БОГОСЛОВСКА АНАЛИЗА“
РЕЧ РЕЦЕНЗЕНТА Рукопис монографије протонамесника др Бориса Фајфрића под насловом Страдање сирмијумских мученика и развој њиховог култа. Историјско – богословска анализа сам прочитао са посебним задовољством. Др Борис Фајфрић није непозната личност научном свету и међу његовим бројним интересовањима на пољу историје Цркве, истиче се нарочито његово занимање за историју хришћанске Цркве на тлу Срема. Будући да је и сам клирик Епархије сремске Српске православне цркве, овакво занимање је посве логично и природно. Сама монографска публикација кроз интердисциплинарну призму, прожимањем историјске и богословске методологије настоји да пружи низ одговора везаних за страдање сремских (сирмијских) мученика током великог Диоклецијановог прогона хришћана почетком четвртог века. Посебан акценат стављен је на култове Светог Димитрија, Светог Иринеја и Свете Анастасије, као и Светог Синерота, али је Фајфрић отишао и корак даље. Наиме, осим што се посветио понајвише управо култовима светаца за које постоји и највећи корпус извора, као и око којих се развио значајан култ у хришћанској Цркви, аутор је дао значајан допринос и проучавању култа, условно речено, мање познатих мученика. Из аспекта методологије, за монографију Страдање сирмијумских мученика и развој њиховог култа. Историјско – богословска анализа аутор свештеник др Борис Фајфрић сабрао је значајан корпус извора и литературе. Доминира, дакако, она везана за историју Цркве, али значајно је консултована богословска литература, те достигнућа историје, књижевне историје, наравно и историје уметности, те археологије. Без познавања свих ових дисциплина није могуће заокружити једну овакву тему. Напоменимо и да је аутор изворе користио како на оригиналним језицима, латинском и грчком, тако и на светским језицима, а и списак литературе сведочи да је коришћен низ библиографских јединица на више језика. Монографија Страдање сирмијумских мученика и развој њиховог култа. Историјско – богословска анализа представља свакако допринос проучавању ове комплексне проблематике и због тога је топло препоручујем за објављивање. Нови Сад, проф. др Борис Стојковски 5. децембра 2023. Филозофски факултет Нови Сад П Р Е Д Г О В О Р Пред читаоцима је исцрпна богословско – историјска студија младог истраживача свештеника др Бориса Фајфрића. Дело је настало као плод вишегодишњег научно – критичког студиозног рада на истраживању веома сложене и комплексне теме која привлачи пажњу, не само археолога и историчара, него у великој и суштинској мери и хришћанских богослова. Није било лако нашем аутору да на једном месту сабере резултате до којих су, проучавајући ову сложену проблематику, дошли многи познати научници у свету археологије, историје и богословских наука. Sirmium једна о четири престонице Римског царства (од 293. године) незаобилазна је тема истраживања у првом реду историчара Римског царства са аспекта ранохришћанске археологије и опште историје. Али, не само у новије време, она је тема студиозног проучавања и хришћанских писаца и научника који се интересују за ранохришћанску агиологију – науку о Светитељима, посебно ранохришћанским мученицима и страдалницима за веру. Понавља се добро позната истина да су страдања и крв мученика били семе за нове хришћане и ширење хришћанске вере, њено јачање и коначна легализација, не само у границама пространог Римског царства. На тој и таквој вери и мученичком исповедништву почива Црква и има своје вечно утемељење сада и овде, али и у вечности. Аутор ове студије је зналачки користио изворе из прве руке – житије или пасије – списе који су посвећени опису страдања и исповедништву Сирмијумских мученика: епископ Иринеј као први по имену познати епископ овог града, пет каменорезаца: Клаудије, Никострат, Касторије, Симпронијан, Синерот и мученица Анастасија. Посебно је важан допринос овог рада што је аутор утврдио тачну годину страдања Пет каменорезаца – 304. и 305. године, као и место страдања – у околини данашњег сремског села Баноштар. Што се тиче Свете Анастасије, она је пострадала у Риму, тј. острво Палмарија, али њен култ и поштовање има почетак у Сирмијуму. Аутор се позабавио и питањем страдањем ђакона Димитрија у Сирмијуму и у науци још увек довољно нерасветљеном мишљењу о повезаности култа овог мученика са Светим Димитријем Солунским. У разматрању овог и сложних питања служио се компаративним или упоредном методом поредећи ова житија са са добро познатим житијама ранохришћанских мученика и на Истоку и на Западу. Оно што посебно одликује ову студију јесте, не само историјско – археолошки приступ овој сложеној проблематици, већ и солидан богословско – научни аспект сагледавања ове проблематике која није тако својствена и приступачна истраживачима лаицима који нису теолози. Један од главних и суштинских доприноса ове књиге је у томе што је њен писац успео да на једном месту сабере све податке и сазнања о поменутим мученицима. У томе је управо и највећи научни и богословски допринос нашег аутора. Поред осталог, посебна пажња је посвећена развоју култа и поштовања свих мученика који су пострадали у Сирмијуму, грађењу базилика у њихову част, писању Служби, сликању одговарајућих икона. Сва будућа истраживања која су везана за ове теме, имаће у овој студији полазну и темељну основу која зваређује све већу пажњу и интересовање, како домаће тако и иностране преокупације многих археолога, филолога, палеографа и богослова истраживача. Иначе, ова тема је још једном кроз овај рад потврдила и показала да Сирмијумски ранохришћански мученици имају велики значај за целу хришћанску Цркву, и на Истоку и на Западу, те да несумњиво припадају највећим ранохришћанским Светитељима, чија се имена налазе у календарима код нас Срба, Хрвата, Румуна и остаих помесних цркава. Култ и поштовање Сирмијумских мученика на неки начин је почео на неки начин је да оживљава и увећава с крајем 19. и у другој половини прошлог 20. века, после великих и детаљних археолошких истраживања, која су обављена на просторима древног Сирмијума. На крају, књига
Посланство Руске Заграничне Цркве у Сремским Карловцима
Посланство Руске Заграничне Цркве у Сремским Карловцима Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је посетио 14. јуна 2024. године Сремске Карловце, где га је у Патријаршијском двору дочекао Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије са свештенством. Том приликом, у Сремске Карловце су стигли и првојерарх Руске Заграничне Цркве Митрополит њујоршки и источноамерички г. Николај са посланством Руске Православне Заграничне Цркве, које чине: Митрополит берлински и немачки г. Марко, Архипископ монтреалски и канадски г. Гаврило, Архиепископ чикашки и средњоамерички г. Петар, Епископ лондонски и западноевропски г. Иринеј и Епископ штутгартски г. Јов; као и епископи Српске Православне Цркве: бачки г. Иринеј, зворничко-тузлански г. Фотије, горњокарловачки г. Герасим, јегарски и изабрани британско-ирски Нектарије; и главни секретар Светог Архијерејског Синода архимандрит Нектарије. Посланство Руске Заграничне Цркве је донело у Сремске Карловце чудотворну икону Пресвете Богородице Знамење, која ће 15. и 16. јуна 2024. године бити изложена у Саборној цркви Светог оца Николаја на поклоњење и целивање верном народу. Извор: СПЦ
Спасовдан и слава пољопривредника у Лаћарку
Спасовдан и слава пољопривредника у Лаћарку Светолитургијским сабрањем у храму Светог архангела Гаврила у Лаћарку свечано је прослављен празник Вазнесења Господа Исуса Христа. Лаћарачки храм био је мали да прихвати сав верни народ, омладину и децу, окупљене под сводом ове дивне светиње, који су једнодушно Господу благодарили и славословље узносили. Након Свете Литургије обављени су литија до Крста у центру села, освећење жита, молитва за плодну, родну и благословену годину Господњу. Благодаримо Господу Богу свој нашој деци, родитељима, благочестивом народу, као и пређашњим, садашњим и будућим кумовима данашњег празничног дана. Част да буду кумови славе за следећу годину припала је Александру Мајсторовићу, Пери Ђурићу и Дејану Кузминцу са породицама. Извор: ЦО Лаћарак
Долазак чудотворне иконе Мајке Божије Курске у Сремске Карловце
Долазак чудотворне иконе Мајке Божије Курске у Саборни храм Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, у суботу, 15. јуна 2024. године.
