Први имендан Мати Евлалије у манастиру Ђипши

Први имендан Мати Евлалије у манастиру Ђипши Први имендан Мати Евлалије обележен је у Светониколајевској обитељи манастира Ђипша на дан Свете мученице Евлалије 22. августа 2025. године. Чин благосиљања колача и жита у част и спомен Свете мученице Евлалије – првог имендана Мати Евлалије извршио је јереј Никола Ерцег, парох сусечки. На многаја  и благаја љета Мати Евлалија!   Текст и фотографије: јереј Никола Ерцег, парох сусечки

Предавање „Добротворна делатност у цркви – Јеванђеље у пракси” у Шиду

Предавање „Добротворна делатност у цркви – Јеванђеље у пракси” у Шиду У дане Великогоспојинског поста, на дан Светог мученика и архиђакона Лаврентија, 23. августа, после вечерњег богослужења, у црквеној ризници Владичанског двора у Шиду, одржано је предавање „Добротворна делатност у цркви – Јеванђеље у пракси”. Уважени гост и предавач био је протонамесник Лазар Мајсторовић, управник Добротворне установе Епархије бачке „Владика Платон Атанацковић” из Новог Сада. Овом приликом могли смо да чујемо колики је значај харитативне делатности Цркве, изражене кроз бригу о потребитима и старим лицима. Протoнамесник се такође дотакао и рада народне кухиње која функционише у оквиру ове добротворне установе, а која тренутно има 188 корисника које Црква уз несебичну помоћ добротвора, храни и помаже. Било је речи и о томе колико смо потребни једни другима, поготово људима који живе сами, а којима су неопходне реч утехе и подршка, које им наша Света Црква и дарује. Осврћући се на наслов предавања – „Јеванђеље у пракси”, предавач је нагласио да су апостоли, Свети оци и учитељи Цркве, увек бринули о својој заједници. Сведочећи своје лично искуство, уважени гост појаснио је чињеницу да друштвене мреже и модерна средства комуникације, никада не могу бити човеку оно што је Црква, а то је истинска заједница вођена Духом Светим који нас испуњава и оживотворава на чијем је челу Богочовек Христос. После надахнутог излагања у коме су објашњени основни постулати деловања ове установе и наведени бројни примери њених човекољубивих активности, попут бриге о новорођенчадима и народне кухиње, протонамесник Лазар је са радошћу одговарао на питања присутних.    Текст и фотографије: протојереј Милан Пршић

ОБНОВА ХРАМА У МОРОВИЋУ

ОБНОВА ХРАМА У МОРОВИЋУ Делујући по речима Господа Исуса Христа „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21), окупили смо омладину нашег села и остварили сарадњу са фудбалским клубом „Јединство“, прихватајући се одговорности кроз јединство за обнову нашег храма Рођења Пресвете Богородице у Моровићу. У једном дану изведени су припремни радови за даљу обнову унутрашњости храма побеђујући бреме свакодневнице и подељености нашег друштва. Наша Света Црква кроз овај вид друштвене одговорности, чак и у малом Моровићу показује се као институција слободе и превазилажења различитости. Уз велику благодарност наших приложника и несебичну помоћ верника наше парохије, надамо се и радујемо наставку радова на нашем храму. Текст и фотографије: јереј Стефан Сремац

Преображење Господње у Обрежу

Преображење Господње у Обрежу Велики Господњи празник славног Преображења Његовог пред тројицом ученика на гори Тавору, свечано и торжествено је прослављен 19. августа 2025. лета Господњег, као храмовна и сеоска слава у Обрежу. У навечерје празника служено је празнично вечерње богослужење са освећењем петохлебнице, са почетком у 18 часова, којим је началствовао старешина манастира Светог апостола и јеванђелисте Марка, јеромонах Дамаскин (Тотић), уз саслуживање архијерејског намесника пећиначког протојереја Бојана Мијановића, пароха пећиначког и протојереја Миће Ристића, пароха доњетоварничког. Лепоти празничног богослужења допринело је појање јереја Милана Главашевића, пароха попиначког и сибачког, јереја Марка Јелисавца, пароха прховачког и сремскомихаљевачког, јереја Гвоздена Милановића, пароха купинског и господе вероучитеља Марка Ракића и Марка Палежевића. По свршетку богослужења, присутнима се обратио јеромонах Дамаскин празничном беседом. Заједничарење уз пригодно послужење за присутне уприличено је у парохијском дому трудом и љубављу кумова храмовне славе, верног народа и пароха. На сам дан празника служена је Света Литургија са почетком у 9.30 часова, којом је началствовао протојереј Ратко Нонковић, парох бешчански, уз саслуживање јереја Слободана Мицића, пароха обрешког, као и ђакона новопазовачког Александра Милановића. Богослужбене светолитургијске песме узносио је црквени хор из Сурчина и обрешки вероучитељи, као и верни благочестиви народ. Дирљиву и надахнуту празничну беседу произнео је протојереј Ратко Нонковић, говоривши о смислу овога великог дана и празника, неопходности нашег преображаја пре почетка следовања за Господом и ношења крста Господњег. Такође, честитао је домаћинима славу, а и свима присутнима празник, уз евоцирање успомена на време свог некадашњег службовања у Обрежу. Након Свете Литургије учињена је славска литија око храма, освећење грожђа, славских колача, кољива и вина. Славској литији придружили су се протојереј–ставрофор Жељко Кретић, парох шимановачки, протојереј Александар Урумовић, парох ашањски, духовски кум јереј Божидар Васић, парох огарски и преображењски кум, јереј Гвозден Милановић, парох купински. Овогодишњи кумови храмовне славе биле су породице јереја Гвоздена Милановића, Милана Орловића, Љиљане Влајковић, Јована Тодоровића, Милана Божића, Миладина Јовановића, Верице Божић, Љубише Јовановића, Андрије Пошарца, Илије Маријана, Зорана Диклића, Милоша Деврње и Дејана Јовановића. По одласку у центар села учињен је помен пострадалим Обрешцима у ратовима, који је уз пригодну беседу одслужио протојереј–ставрофор Жељко Кретић, а чланови локалне самоуправе положили су венац на спомен-обележје. Трпеза љубави настављена је у свечаној сали „Нова ренесанса“ (бивша Арена) у Обрежу, пожртвованим залагањем кумова храмовне славе, Светосавске омладинске заједнице у Обрежу, локалне самоуправе, верног народа и надлежног пароха.   Текст и фотографије: јереј Слободан Мицић

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРУШЕДОЛУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРУШЕДОЛУ На дан када наша Света Црква молитвено прославља успомену на Преподобну мати Агелину Српску, 12. августа 2025. године, Свету архијерејску Литургију у манастиру Крушедолу служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије и Његово Преосвештенство Епископ западноевропски Господин Јустин. Манастир Крушедол подигао је Свети Митрополит Максим, бивши деспот Ђорђе Бранковић, заједно са својом мајком Ангелином, негде између 1509. и 1516. године, уз значајну новчану помоћ влашког војводе Јована Њагоја Басарабе. Иако је крушедолски храм посвећен Благовештењу Пресвете Богородице, слава ове светиње заправо је празник Свете мајке Ангелине, ктиторке оближње женске монашке заједнице, са црквом посвећеном Сретењу Господњем, која ће се касније развити у данашње село Крушедол. Као монахиња из Велике Ремете, она је писала московском великом кнезу Василију Ивановичу, молећи га за материјалну помоћ око подизања манастира, који је првобитно требало да буде посвећен Светом Јовану Златоустом. Замонашена владарева удовица планирала је да ту смести мошти Светих деспота Стефана и Јована, које је иноверни господар Иваниш Бериславић уклонио из купиновачког придворног храма Светог апостола Луке. Велики кнез је услишио њену молбу и послао јој не само потребан новац, већ и четири товара скупоцене самуровине, као и писмо у ком је обећао даљу подршку.

СВЕТИ ПАНТЕЛЕЈМОН У МАНАСТИРУ СТАРО ХОПОВО

СВЕТИ ПАНТЕЛЕЈМОН У МАНАСТИРУ СТАРО ХОПОВО На дан када наша Света Црква молитвено прославља успомену на Светог великомученика Пантелејмона, 9. августа 2025. године, свечано је обележена слава манастира Старо Хопово. Обележавање празника овдашње монашке обитељи започето је вечерњим богослужењем, док је на сам дан славе Његово Преосвештенство Епископ западноевропски Господин Јустин служио Свету архијерејску Литургију, уз саслужење монаха, свештеника и ђакона из Епархија сремске и браничевске.        Након Свете Литургије, извршен је опход око светог храма, а потом су освећени славски дарови. Трудом архимандрита Атанасија, јеромонаха Софронија и кумова манастирске славе, велико мноштво сабраног народа Божијег угошћено је за свечарском трпезом љубави.

ПРОСЛАВЉЕНА ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ИЛОЧКА

ПРОСЛАВЉЕНА ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ИЛОЧКА У храму Светог архангела Михаила у Илоку, у недељу, 10. августа, свечано је прослављен празник  Пресвете Богородице илочке, заштитнице града и српске православне парохије, као и Обновљење иконе Пресвете Богородице Илочке, која је пре више од два века донета из руског града Смоленска у овај мали град на обронцима Фрушке горе. Свету Литургију служио је архијерејски намесник шидски протојереј-ставрофор Радомир С. Мишић уз саслужење протојереја-ставрофора Предрага Азапа, пароха илочког, протојереја  Жељка Кусића, пароха у Сремској Каменици и шидског ђакона Александра Јефтинића. Пред свету тајну причешћа храм је посетио Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије, који узео учешће у литијском опходу око храма где је одржао пригодну беседу и благословио многобројни сабрани народ, који је с црквеним појцима и огромном радошћу појао „многољествије” Високопреосвећеном Митрополиту. Митрополит Василије је у беседи вернике упознао с благословеним путем Иконе Богородице илочке која је донета из града Смоленска давно, али још је у срцима верног народа те је позвао вернике да долазе и прилазе Богородици илочкој с молитвом на уснама и да отворе своја срца јер Пресвета Богородица, Мајка Исуса Христа, је и наша мајка која благосиља овај град и све људе који у њему живе. Литургији су присуствовали преузвишени господин Јасмин Милић, бискуп Реформаторске хришћанске Цркве која своје седиште има у граду Осијеку, као и председник Градског већа града Илока, Вилим Чуљак. Црквена општина илочка је за све присутне ходочаснике и пријатеље парохије илочке организовала свечани ручак у порти светог храма.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА НА БАНСТОЛУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА НА БАНСТОЛУ На дан када наша Света Црква молитвено прославља успомену на Свету Марију Магдалину – Благу Марију, 4. августа 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму посвећеном овој Светитељки на Банстолу. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Петар Јованчевић, протонамесник Синиша Хрвачевић, јереј Александар Класнетић, јереј Бранислав Дивљак, јереј Страхиња Џамбић, јереј Ђорђе Милидраг, епархијски протођакон Горан Власац, ђакон Ђорђе Живковић и ђакон Марко Стефановић. Након што је Евхаристијским слављем обележена храмовна слава, Високопреосвећени Митрополит Василије одслужио је парастос пострадалима у војној акцији „Олуја“, а потом је, на бини у порти, изведен и пригодан културно-уметнички програм.

Патријарх Порфирије: Будимо једно у добру и у врлини. То мора бити наш избор ако желимо да се и даље називамо децом Светог Саве!

Патријарх Порфирије: Будимо једно у добру и у врлини. То мора бити наш избор ако желимо да се и даље називамо децом Светог Саве! Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 3. августа 2025. године у Сремским Карловцима поводом Дан сећања на страдале и прогнане Србе у „Олуји“ пре тридесет година Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, уважени господине Председниче Републике Србије, уважени господине Председниче Републике Српске, сви по чину и реду, браћо и сестре, У Сремским Карловцима, сведоку наших успеха и наше славе, али и одредишту многих наших страдања и сеоба, вечерас нас је сабрала љубав према оним нашим мученицима, сродницима, суседима и земљацима, који су током страшног прогона са својих вековних огњишта, са простора Далмације, Лике, Кордуна и Баније, августа 1995. године изубили невино животе. Сабрала нас је љубав према онима на чијем примеру се, по ко зна који пут у нашој историји, испунила реч цара Давида, који болно вапије Господу нашем: Због тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање (Пс 44, 22), али сабрало нас је и свеукупно искуство нашег народа који је судбоносно проговорио устима бесмртног Његоша: Крст носити, нама је суђено! али и додао: Васкрсења не бива без смрти! Свих њих се овде вечерас молитвено сећамо, молећи се Христу, највећем мученику под сунцем, да им дарује Царство своје, али молећи се и са њима, као онима који су понели крст мучеништва на Голготу, за мир у нама и међу нама, за мир у читавом свету.  Овде нас je сабрала жеља да молитвено памтимо невине жртве и страдалнике из нашег рода, а не да злопамтимо. Ова страдања, као и сећања на све горке епизоде наше многострадалне историје која је од времена пропасти царства српског па до наших дана имала врло кратке временске периоде мира и благостања, треба да нас, крштени народ, опет и опет врате себи, да нас окрену Богу и упуте једне ка другима као браћи и сестрама међу собом. Треба да нас уведу у истинско, дубље разумевање и усвајање речи Христових: Љуби ближњега свога као самога себе (Мт 22, 39), па и даље и више од тога: Љубите непријатеље своје (Мт 5, 44). И вечерас заповест о љубави дозивамо не само у сећање него и у срца наша. Ми, нажалост, знамо да је ретко ко међу нама способан да воли противнике, непријатеље своје. То могу само охристовљени људи Божји, светитељи Божји. Ипак, баш због тога, на данашњи дан осећам дужност и одговорност да са трона Светог Саве позовем све нас, његове духовне потомке, да имајући у виду свете речи Христове Љуби ближњега свога као самога себе не дозволимо да нам постане нормално оно што нам се, бојим се, често дешава, а то је да нам правило постаје – Мрзи ближњега свога. Јер мржња рађа мржњу и све без изузетка уводи у спиралу зла у којима сви постајемо губитници. Заповест Божја о љубави није апстрактна. Она нас упућује на наше конкретне ближње са којима живимо. Стога, љубав дугујемо једни другима, пре свега у породици, у браку, према супружницима, родитељима и деци, браћи и сестрама, у комшилуку, на послу, у школи, према суграђанима, према своме народу и сународницима. Тек заволевши све своје ближње, са којима непосредно делимо дар живота, имајући мир са њима, благодаћу Божјом постајемо способни да волимо све људе као своју браћу и да имамо мир са свима ма колико били различити и удаљени од нас. Зато понављам и поновићу: Молим се Господу и позивам све у овом часу великих искушења кроз која пролази читав свет, па и наш народ, да сви, без изузетка, будемо изнад било каквих уских и себичних, а нарочито идеолошки мотивисаних интереса и да се у духу наше хришћанске, православне саборности издигнемо изнад подела и раздора. Позивам вас не својим речима пре свега, него речима великог и светог апостола Павла, који преклиње у своје време хришћане у Коринту опоменом: Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли. Јер сам чуо за вас, браћо моја, да су међу вама свађе (1Кор 1, 10–11). Та реч апостола Павла јесте и данас реч Цркве Христове, реч Цркве Светосавске, реч која увек позива на разумевање, на мир и љубав међу браћом. А изнад свега, браћо и сестре, сам Господ Исус Христос нас позива да вером у Њега сви једно будемо (Јн 17, 21), да будемо једно у добру и у врлини. То практично значи да смо потребни једни другима, да не можемо једни без других, да треба да праштамо и тражимо опроштај једни од других, да не будемо искључиви међу собом, већ да отворимо своје срце једни за друге, да знамо да нико није вишак и да је свако драгоцен, да живимо једни за друге, а не само једни поред других, да будемо трпељиви једни према другима, саосећајни, солидарни и милосрдни једни према другима, да чувамо хришћанско и људско достојанство једни другима и чинимо чашћу једни друге већима. Једном речју да свако од нас буде бољи Богу и да буде бољи ближњем како би нам као једном народу било боље. То мора бити наш избор ако желимо да се и даље називамо и будемо деца Светог Саве. Помоливши се опет и опет за нашу браћу и сестре пострадале током несрећних августовских дана 1995. године, али и за све вас који сте пре равно тридесет година напустили своја вековна огњишта и кренули у непрегледним колонама пут Србије и Републике Српске, пут слободе очекујући братски загрљај, завршимо и овом приликом ово наше слово молитвеним вапајем блаженопочившег патријарха Павла: „Господе Исусе Христе, Боже наш, прими ово наше усрдно мољење и опрости нам сагрешења наша. Помози нам, Ти, који си ради спасења свију пошао на крст и смрт претрпео, да и међу нама и у целом свету мржња уступи место љубави, немир – миру, жалост – радости, да тих и миран живот проведемо као људи Твоји и браћа међу собом. Господе мира и љубави, помози нам да се на пут Теби вратимо. Сачувај земљу нашу и народ од неправде, насиља, међусобне заваде и неслоге,

МИТРОПОЛИТ СРЕМСКИ ПРОСЛАВИО СВОЈУ КРСНУ СЛАВУ

МИТРОПОЛИТ СРЕМСКИ ПРОСЛАВИО СВОЈУ КРСНУ СЛАВУ На празник Светог пророка Илије, 2. августа 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије прославио је своју крсну славу у манастиру Раковцу. Уочи самог празника, у току свечаног вечерњег богослужења са петохлебницом, Високопреосвећени Господин Митрополит извршио је свети чин монашења Срђана Јуришића, професора приправника Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, по чину мале схиме, наденувши му име Сергије. На сам дан своје крсне славе, Високопреосвећени Митрополит Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у манастиру Раковцу, уз саслужење монаштва и свештенства из Епархије сремске. После Евхаристијског славља, освећени су славски дарови, а потом је у манастирској трпезарији за сабрани верни народ уприличен славски ручак.