ПРАЗНИК СВЕТОГ ВАРНАВЕ ХВОСТАНСКОГ У ЛАЋАРКУ
ПРАЗНИК СВЕТОГ ВАРНАВЕ ХВОСТАНСКОГ У ЛАЋАРКУ Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, Светосавска омладинска заједница Лаћарак, вечерњим богослужењем отпочела је прославу свога патрона, небеског заступника и молитвеника пред престолом Творца, Светог Варнаву Епископа Хвостанског. Храм Светог архангела Гаврила био је мали да прими сву децу, омладину, њихове родитеље и народ Божији, који призва, сабра и окупи дивни светитељ, да једним срцем и душом кличемо: „Радуј се Свети Варнаво, похвало рода нашега!“. Вечерњу службу је Богу узнео, старешина храма, јереј Бранислав Дивљак, уз молитвено присуство старешине храма Светог Николаја Мирликијског у Мачаванској Митровици, јереја Александра Петровића, свештеника нашег храма, протојереја Предрага Симића и заменика координатора за верску наставу Епархије сремске, ђакона Стефана Недића. По завршетку вечерњег богослужења, јереј Бранислав Дивљак је пререзао славски колач и преломио га са председником Светосавске омладинске заједнице Лаћарак, господином Николом Вуићем. Након вечерњег богослужења, протојереј Предраг Симић осветио је кабинет за Верску наставу у ОШ „Трива Витасовић-Лебарник“, јединствен у Епархији сремској. Након молитвеног чина уследила је свечана академија, чијој је лепоти допринео дечји црквени хор „Архангел“, етно група „Храм“, суденти ПБФ-а и КУД „Сава Кличковић“, под вођством уметничког руководиоца КУД-а, госпођом Јеленом Радовић. Пригодним програмом јасно је истакнуто да је брига и старање за ближњег темељ деловања наше омладине, следујући речи Господа и Спаса нешег Исуса Христа: „Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.“ (Мт 25, 40). На крају самог програма, најистакнутијим и најуспешнијим члановима наше Светосавске омладинске заједнице Лаћарак и свим нашим сарадницима који су нам помагали протеклих годину дана од оснивања ове организације, подељене су пригодне награде благодарности за све добро које су учинили.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ПЕТРОВАРАДИНУ
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ПЕТРОВАРАДИНУ На 23. недељу по Духовима када наша Црква слави Светог краља Милутина, Преподобног Теокиста и Јелену и Светог Варнаву Хвостанског Исповедника, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у петроварадинском храму посвећеном Светом владици Варнави Хвостанском и Беочинском. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Гавро Милановић, архијерејски намесник подунавски, протојереј-ставрофор Драган Видаковић, парох буковачки, протонамесник Зоран Ерић, парох старопазовачки, протонамесник Синиша Шиник из Епархије бањалучке и епархијски ђакон Горан Власац. Свечано богослужење улепшало је појање професора Карловачке богословије и хора из Сремске Каменице. Током Евхаристијског славља Преосвећени Господин Епископ је овом храму предао делић моштију Светог Варнаве Хвостанског Исповедника, на молитвену утеху и спасење верног народа, а током своје архипастирске беседе поучио је окупљене о животу и страдању великог јерарха и мученика наше Свете Цркве. Након освећења славских дарова, трудом јереја Милана Ковачевића, пароха петроварадинског, за служеће свештенство и присутне хришћане приређена је трпеза љубави. Истог дана после подне, у поменутом петроварадинском храму служен је акатист овом Божијем угоднику, у присуству већег броја свештеника из Епархије сремске, а потом је изведен и пригодни програм ученика веронауке и њихових вероучитеља.
СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРЕМАЦ, ДРУГИ АРХИЕПИСКОП СРПСКИ – ПАТРОН КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ
СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРЕМАЦ, ДРУГИ АРХИЕПИСКОП СРПСКИ – ПАТРОН КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ На празник Светог Арсенија, 10. новембра 2023. године, прослављена је слава истоимене Богословије у Сремским Карловцима. Том свечаном приликом, Свету архијерејску Литургију у сремскокарловачком Саборном храму Светог оца Николаја служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит тетовско-гостиварски Господин Јосиф из Македонске Православне Цркве и Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије. Саслуживало је свештенство и монаштво Српске и Македонске Православне Цркве, док је торжествено богослужење улепшало појање хора Богословског училишта у Сремским Карловцима. Након што су Високопреосвећени Господин Митрополит и домаћин, Преосвећени Господин Епископ поучили окупљене својим архипастирским беседама, освећени су славски дарови. Његово Преосвештенство је сведочио Живој Цркви о животу и подвигу Светог Арсенија, али и о поново оствареном заједништву српских и македонских архијереја у братској љубави и молитви. Као симбол искрене радости због васпостављеног јединства у Христу са јерархијом Македонске Православне Цркве, Његово Преосвештенство је Високопреосвећеном Господину Митрополиту поклонио архијерејску панагију. По завршеној Светој Евхаристији, уприличена је трпеза љубави у Богословији Светог Арсенија, где су окупљени имали прилике да уживају у богоугодним разговорима, али и складном појању ученика ове значајне просветне институције.
МИТРОВДАН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
МИТРОВДАН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Прослава патрона и заштитника главног сремског града, Сремске Митровице, започета је предавањем и духовним предвечерјем у Основној школи “Слободан Бајић – Паја”, које је одржао протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, на тему “Човека као (пре)носиоца вечне просвете”. Поздравну реч окупљенима упутила је директорка школе Марија Хан, иначе добитница Благодарја наше Епархије за највећи проценат ученика опредељених на верску наставу. Прота Сандо, као дугогодишњи професор и шеф Групе за катихетско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одговорио је на многе недоумице присутних у времену модернизма, турбуленције и транзиције српске просвете. Родитељи и сви присутни, умудрени и утешени топлим протиним речима, заблагодарили су предавачу на доласку и отворено му изразили своју радост због нових духовних трибина које ће се и убудуће на овом месту организовати. По свршетку предавања, бденије у Саборном храму служио је изасланик Преосвећеног Епископа сремског Господина Василија, архимандрит др Клеопа (Стефановић), настојатељ Световаведењског манастира у Сремским Карловцима и професор у Карловачкој богословији. Након коктела и свечане вечере, уприличене трудом и љубављу старешине Саборне цркве, протојереја-ставрофора Гвоздена Арамбашића, присутни су се сабрали у парохијском Српском дому и велелепној свечаној сали. Свету архијерејску Литургију на сам празник Светог Димитрија, служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, са свештенством Епархије сремске и у молитвеном присуству представника локалне самоуправе, директора јавних предузећа и установа, представника Сријемске бискупије, али и верног народа који је украсио и испунио саборни храм. У току савршавања Свете Литургије, Преосвећени Владика је рукоположио у свештени чин ђакона господина Стефана Недића, заменика председника Одбора за верску наставу наше Епархије и катихету у Митровачкој гимназији. Свечаном литијом улицама централног градског језгра, благословени су сви мештани и прочитана је Молитва за умножавање љубави и спасење свих који бораве у овом месту. Након обављених богослужења, у великој сали Српског дома уприличена је трпеза љубави за служашче свештенство, госте, пријатеље, породицу новорукоположеног ђакона, али и верујуће хришћане сремскомитровачких парохија.
Удружења ратних војних инвалида у Руми прославила крсну славу Светог великомученика Димитрија
Удружења ратних војних инвалида у Руми прославила крсну славу Светог великомученика Димитрија Удружења основана ради побољшања положаја бораца, војних и цивилних инвалида рата и породица палих бораца прославили су свог заштитника Светог великомученика Димитрија Солунског Чудотворца. Славске дарове осветили су свештеници храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми: протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, протонамесник Душан Вишекруна и презвитер Стефан Гавровски. Пригодном беседом обратио се прота Сретен истакавши важност очувања и неговања традиција које се вером чувају и преносе млађим поколењима. Присуствовали су представници Министарства унутрашњих послова и Војске Србије, као и сродници пострадалих жртава током ратова двадесетог века. Уручена су нарочита признања Крмар Нади и Војновић Нади. презвитер Стефан Гавровски
Најава Међународне изложбе фотографија “Православље на интернету” у Беочину
Најава Међународне изложбе фотографија “Православље на интернету” у Беочину Најава Међународне изложбе фотографија “Православље на интернету” у Беочину.
Катихета Бранислав Илић Осврт на збирку поезије „Зенит свјетлосне лучеˮ
Катихета Бранислав Илић: Осврт на збирку поезије „Зенит свјетлосне лучеˮ Како су величанствена дела Твоја, Господе! (ПС. 103) Ваистину су чудесна и величанствена дела Господња која су увек у служби спасења човека и васколике твари. У реду величанствених дела Господњих налази се и свештена истина да је Бог из човекољубља свог свакоме човеку подарио таленте или дарове. Људи имају различите дарове, а сви су Христови дарови неизмерно драгоцени – купљени су његовом крвљу. Довољан је један дар или талант, да би се са тим богатством живело читав живот и сву вечност. Али овај дар не треба да буде закопан у земљу. Усрђем и трудом може се постићи много у духовном животу. Као мајка хришћанка која је поникла у кршевитој, али духовно плодној и благословеној Далмацији, наша у Христу сестра Радмила Ђурђевић, препознала је у свом бићу оне дарове које јој је Господ подарио. Од Бога јој даровани талант није закопала и занемарила, већ га је вишеструко умножила и са љубављу Богу принела. Писањем поезије којом прославља Бога и свецелу творевину Његову, Радмила промишља о важним темама духовног живота сагледавајући их очима Јеванђеља. Хришћанин је песник, он је у песништву чак и када само воли. Песничка срца ту љубав пригрле, ставе је у срце, осећају је дубоко. Лепи тренуци приволе душу молитви, начине је тананом, племенитом и песничком. Према сведочењу Епископа зворничко-тузланског Фотија, Преподобни старац Порфирије Кавсокаливит је поучавао да је немогуће бити хришћанин, ако ниси песник. То је хришћанско схватање песништва, као надахнућа од Бога, када човек химнама благосиља Бога и прославља све што је Он створио. Најдубља теологија је дата управо кроз песме, почевши од Старог Завета, Псалама, па до новозаветних химни, које врхуне у Химни љубави Светог апостола Павла. Прва збирка песама коју је објавила 2022. лета Господњег, носи назив: “Зенит свјетлосне луче”, и подељена је на две целине под насловима “Завјетно распуће” и “Магновење душе”. Књига је објављена у издању Друштва књижевника Косова и Метохије. У оквиру првог поглавља наведене збирке, Радмила поетски, са молитвом у срцу, промишља о нашем Српском Јерусалиму. Читајући њене прекрасне песме које се нижу једна за другом, постаје нам јасно да су ретки догађаји у историји једног народа који ту историју обележе за сва времена. Први је Светосавље као срж српског духовног бића и историјска мисао водиља, а други је Видовдан као завет и жртва који је одредио Србе као народ. У прошлости, а и у савременој историји, Србија је често на Видовдан морала да бира свој пут. Прошло је толико векова, а наш народ још увек живи, креће се и постоји, гледа кроз Видовдан, одмерава се Видовданом. Радмила поетски прониче у тајну Косовског завета и подсећа да су за нас Светосавски и Косовски завет одреднице благодарећи којима јасније и сигурније корачамо јеванђелским путем који води ка радости вечнога живота. Друго поглавље доноси нам ризницу дивних поетских стихова који сведоче о унутарњим вапајима Радмиле која се погледом душе уздиже до небеских висина. Разнолике су теме, али циљ и темељ је један – загледаност у Христа и вечност. Читајући редом песме које се налазе у овом поглављу спознао сам да је, заправо, време са Христом и у Христу, увод у вечност. Свет који губи веру и наду у вечност јесте свет суштински осуђен да хода по ивици провалије и да пати од одсуства Бога. Позвани смо да поново уперимо очи у наду, да поново живимо, јер ће наша нада бити испуњена присуством Божијим. Позвани смо да дамо смисао нади, живећи новим животом, који је у складу са Његовом вољом, у складу са вечношћу, о којој Радмила у свом поетском опусу пише и срцем промишља славећи Бога у кога је погледом душе загледана. Прошло је нешто мање од годину дана како сам на дар добио прву збирку поезије Радмиле Ђурђевић. Од тада редовно је увек и изнова читам трудећи се да следујем мисаону и освештану нит која је у Радмилиној поезији прецизна и недвосмислена. Док са љубављу пишем ове редове у жељи да укажем на значај прегалаштва и служења наше сестре која је достојна сваке хвале, полажем наду да ћу у скорије време своју библиотеку обогатити и новом збирком поезије Радмиле Ђурђевић (кратку вест о новој збирци види ОВДЕ) која је недавно угледала светлост дана, а којој ће, ако Бог да, бити речи и из мог пера. Полажемо наду на Господа, савршеног Уметника и Спаситеља нашег, да ће Радмила у предстојећем времену још више умножити од Бога јој даровани талант, те да ће још усрдније песмом славити Творца, а све нас који читамо њену поезију надахнути да заједно са свима светима прослављамо Бога, са вером да ћемо у погодно време бити удостојени да чујемо радосни глас љубави Божје који нас позива речима: “Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога.” (Мт. 25, 21) У навечерје Митровдана, 2023. лета Господњег Катихета Бранислав Илић
СЛАВА ДВОРСКЕ КАПЕЛЕ У КАРЛОВАЧКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ
СЛАВА ДВОРСКЕ КАПЕЛЕ У КАРЛОВАЧКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ У Патријаршијском двору у Сремским Карловцима прослављена је слава дворског параклиса посвећеног Светом великомученику Димитрију. Свету Литургију, са освећењем славских дарова, служили су свештенослужитељи Сремске и Бачке епархије, уз молитвено учешће професора и ученика Карловачке богословије, као и мноштво верног народа. Патријаршијски двор у Сремским Карловцима подигао је, 1894. године, патријарх српски Георгије Бранковић. Овај велики јерарх и неимар посветио је дворски параклис својој крсној слави – Светом Димитрију. Капела има крстасту основу, са куполом над средишњим делом, а изграђена је у неовизантијском стилу, по мотивима древног источника православне духовности, цркве Свете Софије у Цариграду. У пандантифима, испод куполе, 1896. године, Урош Предић је извео ликове Јеванђелиста, у олтарској апсиди Свету Тројицу, док је лунету на западном зиду испунио лепим приказом Тајне вечере. На једноставном, делимично позлаћеном иконостасу, са истуреним средњим делом, представљени су Свети архиђакон Стефан, Богородица са Христом, на царским дверима сцена Благовести, затим Исус Христос и Свети великомученик Димитрије. Изнад царских двери постављена је Молитва у Гетсиманском врту, а на архијерејском престолу, први српски просветитељ, Свети Сава. У капели је направљено и шест једноставних архијерејских столова, за све епископе Карловачке митрополије. На Часној трпези ове светиње и данас се чува дарохранилница са високим распећем и посветом, коју је наручио патријарх Георгије, 1895. године.
ОДРЖАНА ЈОШ ЈЕДНА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ У ЛАЋАРКУ
ОДРЖАНА ЈОШ ЈЕДНА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ У ЛАЋАРКУ У понедељак, 6. новембра 2023. године, на иницијативу Светосавске омладинске заједнице Лаћарак, а у сарадњи са Црвеним крстом Сремска Митровица и Месном заједницом Лаћарак, одржана је акција добровољног давања крви у сали Месне заједнице. Радујемо се акцијама које нас очекују и надамо се све већем одазиву наших мештана.
Посета удружењима ратних војних инвалида у Руми
Посета удружењима ратних војних инвалида у Руми Просторије удружења основаних ради побољшања положаја бораца, војних и цивилних инвалида рата и породица палих бораца посетили су свештеници Саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић и презвитер Стефан Гавровски. Том приликом свештеници су обишли прву меморијалну просторију на овим просторима која чува фотографије погинулих Румљана током ратова двадесетог века и одржали састанак са представницима удружења, поводом предстојеће славе – Светог великомученика Димитрија. Током разговора договорено је да се одржи парастос жртвама са помињањем свих имена пострадалих. У наредним данима одредиће се тачан датум служења парастоса. презвитер Стефан Гавровски
