Света архијерејска Литургија у Старим Бановцима

Света архијерејска Литургија у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Старим Бановцима У Крстопоклону недељу, 19. марта, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Старим Бановцима. У току евхаристијског славља, Преосвећени Владика је у чин ђакона рукоположио теолога Јеремију Дегенека из Сремске Каменице. Након уприличене трпезе љубави, Његово Преосвештенство је обишао храм Свете мајке Ангелине, који се гради у насељу Каблар. У суботу треће недеље Великога поста, од давних времена, на средину храма се износи крст, а четврта недеља Великога поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Господа нашег Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесно је да се још једном присетимо места које Крст – као главни и узвишени симбол хришћанства – заузима у хришћанској вери. Тај симбол има два – међусобно уско повезана – значења. Са једне стране, то је Крст Христов као онај одлучујући догађај којим се завршава земаљски живот и служење Господа Исуса Христа. То је прича о чудној и страшној људској мржњи према Ономе који је све Своје учење усредсредио на заповест о љубави, који је сву Своју проповед усредсредио на позив на самоодрицање и саможртвовање у име те љубави. Пилат – римски управитељ Јудеје – коме су привели ухапшеног, пребијеног и попљуваног Христа говори: “Овај човек никаква зла није учинио”. Међутим, то је изазвало само још бучније урлање руље: ” Распни Га, распни Га!”. На Крстопоклону недељу износи се крст на средину цркве: поклонимо се крсту, целивајмо га и сетимо се смисла Крста Христовог. Шта нам говори, на шта нас позива Крст Христов? Да се сетимо Крста као избора. Избора од кога зависи све у свету и без кога је све у свету – тријумф зла и тмине. “На суд сам дошао у свет овај” – говори Христос. На том суду – суду распете Љубави, Истине и Добра – стоји свако од нас. Александар Шмеман, Тајне празника  

Света архијерејска Литургија у манастиру Велика Ремета

Света архијерејска Литургија у манастиру Велика Ремета У другу недељу Васкршњег поста, у част Светог Григорија Паламе, у манастиру Великој Ремети одржан је традиционални црквено-народни Сабор. Ово свечано заједничарење започето је монашењем оца Мојсија, на бденију претходне вечери и настављено је у недељу, 12. марта 2023. године, радосним учествовањем на Светој архијерејској Литургији. Дочек Преосвећене Господе, Епископа сремског Василија и бихаћко-петровачког Сергија, испред манастира Светог Димитрија био је нарочито торжествен. Том приликом, српски архипастири су на дар монашкој обитељи донели мошти Светих мученика бихаћко-петровачких, са надом да ће њихово молитвено заступништво донети спасење и исцељење душе и тела свим хришћанима који их буду са вером походили. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени Господин Епископ Сергије, уз саслужење игумана манастира Трескавица, високопреподобног архимандрита Варнаве, протојереја–ставрофора Бранислава Поповића, протојереја–ставрофора др Драгомира Санда, протојереја–ставрофора Маринка Радмила, протојереја Николе Деспота, пароха старопазовачког, протојереја Петра Божића, пароха инђијског, протојереја Душана Вишекруне, старешине Саборног храма у Руми, протојереја Слободана Вујасиновића, архијерејског намесника и пароха сремскокарловачког и епархијског ђакона Горана Власца. Химничности и црквеном благољепију евхаристијског сабрања нарочито су допринели појци Јован Стругар, Милан Димковић и Сава Мијаиловић, ученици Карловачке богословије Светог Арсенија, заједно са својим професором Јованом Стојановићем. У току Свете Литургије верницима се обратио Епископ бихаћко–петровачки, док је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије своју беседу о значају светих моштију за православне хришћане, надахнуто изговорио по сечењу колача и освећењу кољива. Као и сваке године, од како је велика фрушкогорска светиња обновљена, кумови молитвеног славља из велике новопазовачке породице Милановић традиционално су приредили богату и посну трпезу љубави. Сабор је завршен уз завичајне песме, које су отпевали изванредни појци архимандрит Варнава и протојереј Слободан Вујасиновић, као и деветогодишња девојчица Марија Ђуровић.