Манастир Свети Марко
Предање о чудотворном извору
Као место ходочашћа, забачени пољски извор у атару Нових Карловаца, највероватније се прославио у првим деценијама 19. века. Предање каже како је ту, на дан Светог апостола Марка, „прогледао“ истоимени дечак из Крчедина, који је био слеп од рођења. Изгубљен на пучини сремске равнице и исцрпљен од бескрајног хода, избављење је потражио у усрдној молитви, све док му се нису указали Пресвета Богородица и Свети Марко. Слично култном извору у Беркасову, дирљива легенда каже да је свежа, исцељујућа вода пробила суву земљу, над којом се одиграла екстатична визија. У знак захвалности на примљеној Божијој милости, он је над чудотворним извором поставио икону са ликом Јеванђелисте, чијем је заступништву приписивао своје неочекивано оздрављење. Сигурно је да су ово место, од 1835. године, поштовали побожни житељи околних села.
Капела на водици
Мању капелу, крај „водице“, посвећену Светом евангелисту и апостолу Марку, саградио је парох Александар Јовановић, 1883. године, „у славу Божију“, „вечног свог и његове супруге Јелисавете Персиде спомена ради, умрле 18. марта 1880. године“, како пише на узиданој плочи. Подигнута је на 196 ари земље, које је новокарловачкој црквеној општини поклонила породица Лукач. Једнобродни храм, са нижим звоником и полукружном апсидом, на Марковдан, у априлу 1884. године, осветио је патријарх српски Герман (Анђелић). Од тада па до почетка Другог светског рата, овде се Света Литургија служила два пута годишње, на заветне дане суседног села, посвећене Светим апостолима Марку и Вартоломеју. Пред олтаром је некада стајала једноставна, дашчана преграда, на којој су биле окачене штампане иконе, мање материјалне вредности.
Проглашење за манастир и обнова светиње
С временом је ова пољска богомоља дословно зарасла у коров и шикару. Дуг процес њене ревитализације започет је августа 2006. године, када се овде досељавају супружници Ђоко и Персида Обрадов. Бризи Српске православне црквене општине у Инђији препуштена је 7. децембра 2007. године, од када је настојатељство над храмом Светог апостола Марка поверено протојереју Радиславу Трајковићу. У женски манастир, стару „водицу“ претворио је Епископ сремски Господин Василије, 3. јануара 2011. године.
Захваљујући труду и љубави брачног пара Обрадов, споља и изнутра обијен је малтер са оронулог објекта, у који је убрзо уведена струја. Поред тога, промењена је стара кровна конструкција и око цркве је „урађен серклаж“. Пут до манастира је асфалтиран и у порти је пробушен бунар. До сада је храм потпуно обновљен, подигнути су конак и одговарајућа чесма изнад Марковог извора, који су опасани солидном зиданом оградом, на јужном крају сакралног комплекса.
Овај манастир нема Светих моштију, као ни уметничких старина. У храму и порти нема сахрањених. Јужно од капеле постављена је биста патријарха српског Павла (Стојчевића), док је икону „Живоносног источника“, са представом младог Крчединца и његовог небеског заштитника, у Богородичином трону израдила академска сликарка Тања Јаношевић. Иконостас, на коме је дуборез извео Рајко Кушлаковић, осликао је архимандрит Тимотеј (Косановић).
