Манастир Раковац

Време градње: по предању 1498.

Оснивач/ктитор: Рака, комроник деспота Јована Бранковића.

Црква је посвећена Светом Козми и Светом Дамјану (1/14. јул)

Године разарања: Турци разарају конаке; 1678. Турци поново пале цркву и конаке. 1771. порушено је источно крило конака, а на место њега сазидан је оградни зид. Северни конак страдао је у пожару, али је саниран 1878. Аустријска војска 1914. скинула је звона и претопила их за ратне потребе. Почетком Другог светског рата манастир Раковац је опљачкан, а 1943. порушена је црква и звоник.

Године обнављања: Из записа се зна за обнову не запуштених него разорених конака 1656–1657. После турског фермана, 1692–1693, почиње обнова манастирских здања. Обимни грађевински радови почињу после одласка Турака 1715. Године 1735. призидан је звоник у коме се налазила капела посвећена Светом Николи, чиме је почела и барокизација манастира.1736–1742. граде се северно, јужно и западно крило конака. 1736. постављен је мермерни под цркве, а 1751. сазидана је мала гробљанска капела. Промена кровног покривача на цркви извршена је 1821, а капа кубета мења се 1849. Темељнија обнова комплекса извршена је 1913. Пред Први светски рат прекривене су старе фреске новом зидном декорацијом. 1953. прва послератна реконструкција, седамдесетих година ХХ века обнова северног крила конака и 1986–1989. конзервација цркве. Ктиторством Епископа сремског Господина Василија, до сада је завршено подизање и опремање потпуно новог, једноспратног, западног конака. Његови темљи изливени су 2000. године. У међувремену, старо северно крило изгорело је у пожару, који је букнуо 17. марта 2005, а пожртвованим ревновањем Епископа сремског и малобројне монашке обитељи, оправљено и намештајем опскрбљено здање, у које је уведено централно грејање, свечано је освећено 26. новембра 2005. године.

Архитектура: раковачка црква припада објектима насталим по узору на моравску архитектонску групу.

Иконостас: је рађен 1763. Иконе за њега радио је Василије Остојић, Мали иконостас у капели на гробљу осликали су Василије Остојић и Јанко Халкозовић. Страдао је у Другом светском рату. Био је изузетно китњаст, барокни, са веома лепим дуборезом.

Живопис/фреске: Сачувани су само фрагменти који сведоче о честом и тешком страдању Раковца. Нису довољно проучени, али се сматра да потичу из ХVI века.

Ризница: опљачкана, развучена и потом спаљена у Другом светском рату.

Данас: манастирски комплекс састоји се из цркве и потпуно обновљеног северног конака. Може се одмах детаљно прегледати ако се посети виртуелна тура фрушкогорских манастира.

Слава: Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Настојатељ: Јеромонах Евгеније Пилиповић

Све детаље о манастиру Раковац потражите овде