Благовести у манастиру Крушедолу

На празник Благовести, 7. априла текуће године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије скужио је Свету архијерејску Литургију у Благовештењском храму манастира Крушедола. Господину Епископу саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, јеромонах Кипријан, сабрат монашке обитељи манастира Крушедола и епархијски ђакон Горан Власац. Богослужење су својим складним појањем улепшали карловачки богослови, као и ученици основне школе из Инђије. Након евхаристијског славља, освећењем и сечењем колача, као и пригодном архипастирском беседом, молитвено је обележена и слава манастирског храма, а потом је, за служеће свештенство и монаштво, настојатељ крушедолски, архимандрит Сава (Јованчевић) приредио трпезу љубави.  

Манастир Крушедол подигао је Свети митрополит Максим, бивши деспот Ђорђе Бранковић, заједно са својом мајком Ангелином, негде између 1509. и 1516. године, уз значајну новчану помоћ влашког војводе Јована Њагоја Басарабе. Иако је крушедолски храм посвећен Благовештењу Пресвете Богородице, слава ове светиње заправо је празник Свете Мајке Ангелине, ктиторке оближње женске монашке заједнице, са црквом посвећеном Сретењу Господњем, која ће се касније развити у данашње село Крушедол. Као монахиња из Велике Ремете, она је писала московском великом кнезу Василију Ивановичу, молећи га за материјалну помоћ око подизања манастира, који је првобитно требало да буде посвећен Светом Јовану Златоустом. Замонашена владарева удовица намеравала је да ту смести мошти Светих деспота Стефана и Јована, које је иноверни господар Иваниш Бериславић уклонио из купиновачког придворног храма Светог апостола Луке.