МИТРОНОСНИ ПРОТОЈЕРЕЈ РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ ИЗ САД У ПОСЕТИ СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

У четвртак, 8. јуна 2023. године, Патријаршијски двор, Саборни храм Светог оца Николаја и Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима посетио је митроносни протојереј-ставрофор Сергије Лукијанов, старешина руског храма Александра Невског у Лејквуду и архијерејски намесник у Њу Џерсију, у Сједињеним Америчким Државама. Митроносни и крстоносни протојереј је обишао места која су везана за боравак и страдање блажопочившег митрополита Антонија Храповицког, оснивача Руске Заграничне Православне Цркве, а потом му је одслужио помен у капели Светог великомученика Димитрија у Патријаршијском двору.

Митрополит Антоније (световно име Алексеј Павлович Храповицки, рус. Алексей Павлович Храповицкий; село Ватагино, 17 [29]. март 1863 — Сремски Карловци, 10. август 1936) био је некадашњи ректор Треће руске Духовне академије, учитељ многих генерација теолога, међу којима и истакнутих личности православља (патријараха руских Светог Тихона и Сергија, као и српског Варнаве), кандидат за сверуског патријарха (1917), првојерарх Руске Заграничне Цркве, митрополит кијевски и галицијски.

Након Октобарске револуције, са митрополитом Антонијем је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, дошао велики број свештеника, као и монахиња из Русије. Тако је, 1929, од 2924 православних свештеника, 214 било руске националности, док су избегле монахиње значајно утицале на обнављање женског монаштва у српским манастирима. У Сремским Карловцима су основали прилично велику заједницу, укључујући и Руску православну парохију, које ће бити укинута тек средином 1942. године.

Готово до своје смрти, 10. августа 1936. године, у карловачком Патријаршијском двору је живео митрополит кијевски и галицијски Антоније (Храповицки), под ким је одржано више Светих Архијерејских Сабора и Синода Руске Заграничне Цркве. У две просторије, на спрату Благодјејанија, смештен је руски храм Рождества Пресвете Богородице, који је, пре рушења оронуле грађевине, пресељен је у северни, засвођени, подрумски део „Старог двора“. Његови пароси су били протојереј Василиј Виноградов, јереј Митрофан Виноградов, протојереј Нил Софински, протојереј Борис Волобујев, архимандрит Федосиј (Мељник) и јеромонах Платон (Бондар). Службу протођакона обављао је Димитрије Ивановић Попов.

Митрополиту Антонију је додељен Орден Светог Саве и Краљевски орден Белог орла. Упокојио се у Сремским Карловцима, 1936. године и сахрањен је у Иверској капели, на Новом гробљу у Београду.