ВИДОВДАН У СРЕМСКОЈ РАВАНИЦИ
Дан уочи Видовдана, у 18 часова, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије дочекан је у манастиру Врднику, где је обавио мало освећење управо обновљеног храма Вазнесења Господњег, као и празнично вечерње богослужење са петохлебницом, уз саслужење монаштва и ђаконства Епархије сремске. Током богослужења, Преосвећени Владика је поучио верни народ о највишој жртви наших славних предака, а затим је у манастирској трпезарији послужена трпеза љубави и том приликом му је врднички настојатељ, јеромонах Лазар предао инсигније епископског достојанства, у знак сећања на обнову ове светиње, али и као израз благодарности на исказаној љубави и очинском старању.
У навечерје празника, у 22 часа, Свету тајну Јелеосвећења служили су протонамесник Бојан Мијановић, архијерејски намесник пећиначки, јереј Немања Теофиловић, парох сусечки, јереј Бранислав Керечки, парох петроварадински, јереј Милош Маријанац, парох беочински, јереј Милан Томашевић, парох сурчински, јереј Марко Јањић, парох малорадиначки и јереј Илија Алексић, парох вогањски.
У складу са већ познатом традицијом, свим богослужењима у манастиру Врднику присуствовало је велико мноштво верног народа, потврђујући изузетну развијеност култа Светог кнеза Лазара у Фрушкој гори и читавом Срему. Најзначајнији догађај у историји Врдника збио се 1697, када су се овде настанили раванички монаси, доневши у храм Светог Јована кивот са моштима Светог кнеза Лазара и одредивши тако будући назив Врдника као Сремске Раванице. Пристигло братство обогатило је манастирску ризницу донетим драгоценостима и повељама, али и обновило цркву, посветивши је Вазнесењу Господњем, не би ли је што чвршће повезало са Раваницом у Србији. У Врднику је ова непроцењива реликвија била похрањена све до априла 1942, када је протојереј-ставрофор проф. др Радослав Грујић, користећи се личним познанством и благонаклоношћу ратног саветника при Управном штабу за Србију, мајора барона Јохана Албрехта фон Рајсвица, успео да обезбеди пренос моштију српских Светитеља, односно Светог кнеза Лазара из манастира Бешеново, оскрнављених моштију Светог цара Уроша из манастира Јазак и Светог деспота Стефана Штиљановића из манастира Шишатовац, у окупирани Београд, где су свечано положене у Саборној цркви и тако спашене од усташког разарања. Данас се у манастиру Врднику чува део моштију Светог кнеза мученика.
На празник Светог мученика Кнеза Лазара и Светих мученика српских, 28. јуна 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастирском храму Вазнесења Господњег, уз саслужење монаштва и свештенства Епархије сремске и других дијецеза Српске Православне Цркве. Након Евхаристијског славља, Преосвећени Господин Епископ је одслужио парастос свим пострадалим Србима, од Косова Поља до данас и затим, осветио славске дарове, колач и кољиво. Празнична богослужења улепшао је гостујући хор из Сједињених Америчких Држава, под руководством диригентице Јелене Вранић. По завршеним обредима, трудом јеромонаха Лазара, настојатеља манастира Врдника и сабраног сестринства, за сав прсутни верни народ уприличена је славска трпеза љубави.
