Промоција књиге „Орашје – Доња Махала, 418 дана мог пакла“

У петак, 14. јула, у препуној сали парохијског дома у Пећинцима одржана је промоција књиге „Орашје – Доња Махала, 418 дана мог пакла“, коју је у спомен страдања својих ближњих, али и личног страдања написао Драго Божић из Пећинаца.

После акатиста Светом Василију Острошком у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима, свештенство Архијерејског намесништва пећиначког и верни народ су наставили сведочити своју веру делима и у сали парохијског дома, проживљавајући са аутором књиге успомене на сва људска недела, која су га затекла у поменутим логорима у којима је као сужањ боравио у току последњег рата.

Окупљене је најпре поздравио Архијерејски намесник пећиначки, протонамесник Бојан Мијановић, истичући неопходност и дужност изражавања подршке и братске љубави и на овакав начин.

Аутор књиге је уз речи захвалности окупљеном народу, укратко направио осврт на редове, који се налазе у његовој књизи, а посебно је истакао да он није писац и да је ова књига његов споменик, који сведочи нељудска недела, која никад и ником не смеју да се понове.

Специјални гости, који су се присутнима обратили су Драган Вујичић – новинар „Вечерњих новости“, Милан Богојевић – писац и директор Туристичке организације Општине Инђија и Љубан Каран – потпуковник војне Контраобавештајне службе у пензији. Они су присутне подсетили на историју страдања нашег народа, чија је једина кривица било име Христово, које народ наш носи у срцу свим вековима. Помињући пре свега усташка недела кроз историју, сви су се сложили у томе да морамо неговати сећање на прошлост, како нас иста не би сачекала у будућности.

На самом крају, окупљеном народу се поново обратио домаћин, протонамесник Бојан Мијановић, који је истакао важност опомињања и сећања на сва усташка недела која су учињена нашем народу, Цркви, а пре свега манастирима, наглашавајући да морамо праштати и молити се за грешнике, не би ли и они сами дошли до искреног покајања.

Приповест о страдањима невиног човека у поменутим логорима је завршена уз братско дружење и разговор о неопходности оваквих скупова, ради спомена оних, који су страдали, али и ради наука оним генерацијама, које тек долазе.