ПРОСЛАВА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ ЛУКЕ У КУПИНОВУ

Похвалимо свештеним песмама, светог Апостола, свеславног Луку, као проповедника Дела Апостолских и сјајног писца Јеванђеља Христовог, неописане истине Христове Цркве, и као истинитог лекара људских немоћи, природних болести и исцелитеља душевних мука, који се непрестано моли за душе наше.

(II тропар Светом апостолу Луки,глас 5.)

Најстарији православни парохијски храм у Војводини, храм Светог апостола и јеванђелисте Луке у Купинову, прославио је своју храмовну славу, на Лучиндан у уторак 31. oктобра. Овај свети храм је задужбина деспота Ђурађа Бранковића и његових синова Гргура, Стефана и Лазара, и грађен је у периоду од 1455. до 1457.године, a у самоj цркви постоји камена спомен-плоча, која је постављена 1957.године, у знак петстогодишњице трајања овог светог храма. Међутим, постоје скоро откривени извори који показују да је храм изграђен и раније, још 1453.године.

Будући да је Купиново последња деспотска престоница Срба у Угарској ова светиња је представљала дворски храм, са веома значајним реликвијама. Треба нагласити да су овде почивале мошти Светог апостола Луке, након штосу пренешене из Смедерева, последње деспотске престонице у Србији. У време када је слобода српске средњовековне државе постајала све неизвеснија, деспот Ђурађ Бранковић спас види у откупу и преносу чудотворних моштију Светог Луке. Након што је турском султану платио 30.000 златних дуката, Свете мошти су, из Рогоса у Епиру, стигле у српску средњовековну престоницу, 12. јануара 1453. године. Сама чињеница да су мошти биле у Смедереву и Купинову, у средњем веку, говори о снази и значају наше деспотовине у то време.

Мошти Светог Луке чуване су у Смедереву до пада града, 20. јуна 1459. године, након чега су пренешене у Купиново где су боравиле неколико година, када напуштају славну престоницу Срба у Угарској. Још увек није одређено питање моштију Светог Луке које се чувају у Италији и око којих се споре Падова и Венеција. Иначе, у храму Светог апостола Луке у Купинову, осим моштију Светог апостола Луке, почивале су и целебне мошти намученог великог српског деспота Светог Стефана Слепог (недавно смо прославили његов празник), затим ту је био деспот Јован Бранковић (у припрати сахрањен), а по обретењу његових моштију које су се показале целебне и нетљене, његово свето тело је, такође, било изложено испред олтара. У породичном храму Бранковића, српски деспот Ђорђе Бранковић (син Свете Мати Ангелине) замонашен је 1496. године, добивши монашко име Максим (потоњи Свети архиепископ српски Максим), а потом је од стране софијског митрополита Калевита рукоположен за јерођакона и јеромонаха. 

Важна драгоценост овог дворског храма каснијег периода је иконостас из 1790. године који је рад чувеног Јакова Орфелина и он је од непроцењиве вредности. На звонику храма налази се звоно вожда Карађорђа Петровића из 1813. године, које је представљало поклон за манастир Обед у Купинову па је након ратног пустошења из манастира Обед пренешено у храм Светог апостола Луке, и оно је позивало верујући народ на молитву у Купиново.
Такође, треба посебно истаћи да је Купиново, након Другог светског рата, имало велики благослов да за пароха има свештеномонаха, протсинђела Антонија (Стевановића), који је од 1946. до 1967. године духовно руководио овим светим местом, и који је овде оставио неизбрисив траг.

У радости празновања храмовне славе, на дан Светог апостола Луке, који је торжествено прослављен, Светом Литургијом је чиноначалствовао протојереј-ставрофор Велизар Живановић (дугогодишњи секретар Епархије сремске и старешина Саборног храма Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, у пензији) уз саслуживање протојереја-ставрофора Милета Јокића (пензионисаног архијерејског намесника старопазовачког и старешине храма Светог Ћирила и Методија у Бусијама) и јереја Бојана Весића пароха купинског, свештенослужитеља који духовно бди, молитвослови и богослужи у светињама славног Купинова (храм Светог апостола Луке, храм Свете Тројице и манастир Обед).

Лепоти светог богослужења на овај свети дан који је посебан за благочестиви народ славног Купинова, допринос је својим присуством и душекорисном беседом подарио чувени господин Бранко Радунковић (како га многи из милоште зову „Мали Бранко“), самоуки уметник, моделар, који је и поред тешког животног крста, кога са радошћу увек носи, пошто је рођен без шака и колена, остварио преко 300 изложби својих макета у тадашњој Југославији и Европи. Поред рада на макетама, Бранко је био активан у раду са хоровима, као хоровођа, а свој живот је описао књигом „Воља чини чуда“, која је издата 2008. године, и која је, у међувремену, доживела друго допуњено издање.

Свети храм је био испуњен верујућим народом не само из Купинова, већ и из осталих места, како то и бива сваке године на дан Светог апостола Луке. Након проповеди господина Бранка, гости свештенослужитељи, проте Велизар и Миле, захвалили су се на дивној беседи, поздрављајући домаћина светог сабрања и пароха купинског, јереја Бојана Весића и честитајући празник Светог апостола Луке, свом благочестивом народу Купинова упутили су молитвене жеље да Господ излије благодат своју и да свима подари сваког добра у изобиљу. За сав благочестиви народ припремљена је трпеза љубави.

Текст и фотографије: Александар Јеловац