Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

Свети Нектарије Егински у Сремским Карловцима

На дан када наша Света Црква прославља Светог Некатрија Егинског, 22. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Преосвећеном Владици су саслуживали протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, архимандрит др Клеопа Стефановић, настојатељ Световаведењског манастира и професор Богословије у Сремским Карловцима, протојереј-ставрофор Јован Петковић, умировљени ректор ове образовне установе, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник подунавски, протонамесник Даниел Кобиљски, парох сивачки из Епахије бачке, јереј Ђорђе Милидраг, парох сремскокарловачки и професор у Богословији Светог Арсенија, јереј Томислав Ђурић, парох из Кришковаца у Епархији бањалучкој и епархијски ђакон Горан Власац. За торжественост и химничност Свете Литургије у значајној мери је заслужан и хор „Свети Арсеније“ из сремскокарловачког Саборног храма Светог оца Николаја.

По обављеном богослужењу, присутни су позвани на послужење у будућој манастирској трпезарији, а потом и на трпезу љубави. Кумови ове славе били су породица Малиновић, док је, за следећу годину, ова почаст додељена протонамеснику Даниелу Кобиљском из Сивца у Епархији бачкој.

Свети Нектарије Егински (грч. Άγιος Νεκτάριος Αιγίνης), световно име Анастасије Кефалас, (грч. Αναστάσιος Κεφαλάς) био је епископ Александријске православне цркве, митрополит пентапољски, као и православни теолог. Проглашен је за Светитеља.

Рођен је 1. октобра 1846. у Тракији, у сиромашној породици. Био је пети од шесторо деце. Након основне школе, преселио се у Цариград. Године 1866. прешао је у град Хиос, где је радио као учитељ. Након десет година службе се замонашио и узео име Лазар. Године 1877. примио је монашки постриг под именом Нектарије, и јерођаконски чин. Неколико година је живео у Атини, где је 1885. године дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Године 1886. рукоположен је у чин свештеника. Исте године, примио је и чин архимандрита, и постао секретар Александријске патријаршије. Сава Косановић га је сретао када је био гост александријског патријарха Софронија и спомиње га неколико пута у свом путописуПут на Синај. Године 1889. изабран је за митрополита пентапољског. Године 1892. Нектарије је примио службу проповедника у Грчкој, а у периоду 1894−1908. водио је теолошку школу у Атини. Након одласка у пензију, живео је у Тројичком манастиру у Егини, по ком се и назива Егински.

Умро је у Атини, 8. Новембра 1920. године, од рака простате. Канонизован је 1961. Године, од стране Цариградске патријаршије.

Испод капеле Светог Јована Шангајског у Сан Франциску, у којој се после његове сахране врше богослужења, основана је америчка мисионарска парохија Светог Нектарија Егинског, кога је отац Јован Максимовић веома поштовао и волео.

Његовим молитвеним заступништвом дешавала су се чуда и исцељења, а део моштију Светог Нектарија Егинског чува се у Световаведењском манастиру у Сремским Карловцима. Филм о његовом животу из 2021, „Божији човек имао је велики успех у биоскопима у Грчкој.