Свети Нектарије Егински у Сремским Карловцима

На дан када наша Света Црква прославља Светог Некатрија Егинског, 22. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Преосвећеном Владици су саслуживали протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, архимандрит др Клеопа Стефановић, настојатељ Световаведењског манастира и професор Богословије у Сремским Карловцима, протојереј-ставрофор Јован Петковић, умировљени ректор ове образовне установе, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник подунавски, протонамесник Даниел Кобиљски, парох сивачки из Епахије бачке, јереј Ђорђе Милидраг, парох сремскокарловачки и професор у Богословији Светог Арсенија, јереј Томислав Ђурић, парох из Кришковаца у Епархији бањалучкој и епархијски ђакон Горан Власац. За торжественост и химничност Свете Литургије у значајној мери је заслужан и хор „Свети Арсеније“ из сремскокарловачког Саборног храма Светог оца Николаја.

По обављеном богослужењу, присутни су позвани на послужење у будућој манастирској трпезарији, а потом и на трпезу љубави. Кумови ове славе били су породица Малиновић, док је, за следећу годину, ова почаст додељена протонамеснику Даниелу Кобиљском из Сивца у Епархији бачкој.

Свети Нектарије Егински (грч. Άγιος Νεκτάριος Αιγίνης), световно име Анастасије Кефалас, (грч. Αναστάσιος Κεφαλάς) био је епископ Александријске православне цркве, митрополит пентапољски, као и православни теолог. Проглашен је за Светитеља.

Рођен је 1. октобра 1846. у Тракији, у сиромашној породици. Био је пети од шесторо деце. Након основне школе, преселио се у Цариград. Године 1866. прешао је у град Хиос, где је радио као учитељ. Након десет година службе се замонашио и узео име Лазар. Године 1877. примио је монашки постриг под именом Нектарије, и јерођаконски чин. Неколико година је живео у Атини, где је 1885. године дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Године 1886. рукоположен је у чин свештеника. Исте године, примио је и чин архимандрита, и постао секретар Александријске патријаршије. Сава Косановић га је сретао када је био гост александријског патријарха Софронија и спомиње га неколико пута у свом путопису „Пут на Синај“. Године 1889. изабран је за митрополита пентапољског. Године 1892. Нектарије је примио службу проповедника у Грчкој, а у периоду 1894−1908. водио је теолошку школу у Атини. Након одласка у пензију, живео је у Тројичком манастиру у Егини, по ком се и назива Егински.

Умро је у Атини, 8. Новембра 1920. године, од рака простате. Канонизован је 1961. Године, од стране Цариградске патријаршије.

Испод капеле Светог Јована Шангајског у Сан Франциску, у којој се после његове сахране врше богослужења, основана је америчка мисионарска парохија Светог Нектарија Егинског, кога је отац Јован Максимовић веома поштовао и волео.

Његовим молитвеним заступништвом дешавала су се чуда и исцељења, а део моштију Светог Нектарија Егинског чува се у Световаведењском манастиру у Сремским Карловцима. Филм о његовом животу из 2021, „Божији човек“ имао је велики успех у биоскопима у Грчкој.