Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

ЛЕЖИМИР: ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД СТРАДАЊА У ЦРКВИ

По окончању програма Владика Сремски доделио је шест грамата најзаслужнијим појединцима, установама и организацијама, па су тако ова признања добили Ружица Шпановић, покрајински секретар за енергетику Огњен Бјелић, архитекта Иван Филиповић, Град Сремска Митровица, Ђорђе Јуришић из Лежимира и политиколог у Музеју Срема Стево Лапчевић

Светом архијерејском Литургијом коју је, уз саслужење свештенства Епархије сремске, служио Владика Василије, парастосом и освећењем спомен плоче, протекле недеље у Лежимиру је обележена осма деценија од када су, 27. новембра 1943, хрватске усташе и немачке трупе у порти и унутрашњости храма Светог Георгија убиле готово стотину мештана овог села, од чега петину деце узраста од две до 18 година живота.

Како је након Литургије и парастоса истакао Владика Василије, овакви догађаји нису само страшна сведочанства постојања и страдања српског народа на простору између Саве и Дунава, већ и доказ континуитета мучеништва Срема који започиње са старим Римом и Светим Симрмијским мученицима.

„Током читаве своје историје, Срем је био простор на којем су се сусретале и неретко сукобљавале различите културе и цивилизације. Резултат тих сукоба није био само културно допуњавање, већ и страдалништво, мучеништво које сведоче и Лежимирски мученици. Они су били жртве једне црне инквизиције која се показала својевремено у Шпанији и Француској, једне сатанске идеологије која се показала у Француској и Русији, а која је, борећи се тобоже за бољитак и добро, заправо сатирала читаве народе. У том сатирању, ми, православни, поднели смо највише жртава и наши очеви и праочеви погубљени у Лежимиру део су тог непрегледног мора мученика и страдалника“, рекао је Владика Василије уз напомену да ми данас нисмо позвани да се светимо, него да разумемо због чега су Лежимирски мученици пострадали и да спрам тога усмеравамо сопствене животе.

По парастосу, Владика сремски је освештао спомен-плочу, рад академске вајарке Ружице Шпановић, која је постављена на спољашњи зид храма, са десне стране, крај улаза. На плочи су представљени Стеван и Ђурђица Лаушевић, брат и сестра, двоје од 22 пописане деце убијене у лежимирској цркви пре 80 година. Иза њих представљена су три крста који симболизују мајку са двоје деце, односно Христа са два разбојника на Голготи, док се иза њих уздиже лежимирска светиња која представља не само место страдања, већ и сусрета са Небеским Оцем. Средства за израду спомен-плоче сакупљена су добровољним прилозима.

По окончању програма Владика сремски доделио је шест грамата најзаслужнијим појединцима, установама и организацијама па су тако ова признања добили Ружица Шпановић, покрајински секретар за енергетику Огњен Бјелић, архитекта Иван Филиповић, Град Сремска Митровица, Ђорђе Јуришић из Лежимира и политиколог у Музеју Срема, Стево Лапчевић.

Да подсетимо, протеклог викенда, тачније 18. новембра одржана је велика научна конференција посвећена овом догађају, на којој је учествовало 17 еминентних стручњака из различитих области који су, свако из угла своје науке, покушали да одговоре на питање у вези са страдањем Срба у Срему и на ширем подручју НДХ. Закључци са ове конференције биће упућени Епископу Василију, како би их он проследио Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, са молбом да Сабор на свом заседању, у мају наредне године, Лежимирске мученике прогласи светима.

У ту сврху, у наредном периоду у Лежимиру се очекује смештање иконе Светих Лежимирских мученика у већ израђени и у храм унети трон, као и преношење костију страдалника и њихово смештање у светињу. Такође, током наредне године, планирана је и градња мање капеле у порти храма Светог великомученика Георгија, која ће бити посвећена Светим Лежимирским мученицима.

Реализацијом ове ацкије руководи Одбор састављен од стране Епархије сремске, а који чине: Богословија Светог Арсенија у Сремским Карловцима, Црквена општина Лежимир, Град Сремска Митровица, Архив Војводине, Влада АП Војводине и Стево Лапчевић.

 

Стеван Лапчевић