Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

СРЕТЕЊЕ У КРУШЕДОЛ СЕЛУ

На празник Сретења Господњег, 15. јануара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у парохијском храму у Крушедол селу, чиме је и прослављена слава ове фрушкогорске светиње. На Евхаристијском слављу, Преосвећеном Владици Василију саслуживали су протојереј-ставрофор Велизар Живановић, умировљени секретар Епархијског управног одбора Епархије сремске, протојереј-ставрофор Петар Јованчевић, парох крушедолски и епархијски протођакон Горан Власац. Након што су освећени славски дарови, верни народ је примио архијерејску поуку о значају овог великог празника.

У близини манастира Крушедола, у истоименом селу, налази се храм посвећен Сретењу Господњем. Подигла га је, као богомољу женског манастира, Света деспотица Ангелина Бранковић, између 1512. и 1516. године, уз великодушну материјалну помоћ московског великог кнеза Василија Ивановића (1505 – 1533), који је приложио четири товара скупоцених самурових кожа и „четири хиљаде бјелки“. Некадашња деспотица, обучена у монашку ризу, овде је провела последње године живота и чак је неко време почивала у припрати Сретењске цркве, све док није премештена у оближњу „царску лавру“. Као женска монашка обитељ спомиње се и 1632, док је храм живописан две године касније. Вероватно је овдашњи прњавор прерастао у веће место, стекавши статус „села-вароши“, после турских освајања. У Хабзбуршкој монархији припадало је властелинству кнеза Ливија Одескалкија, а током 18. века, његови мештани су више пута страдали у епидемијама куге и испадима разбојничких дружина. За време Другог светског рата животе је изгубило 76 Крушедолаца.

Монашка заједница окпуљена око задужбине деспотице Ангелине, заједно са манастиром Крушедолом, биће разорена у војним сукобима између Хабзбуршке и Османске царевине, крајем 17. и почетком 18. века. Иако је већ био препознаван као средиште сеоске парохије, при храму Сретења Господњег, још 1702. године, подвизавале су се две монахиње. Реконструисан је 1728. године, када су подигнути мала припрата и дрвени звоник, а читаво здање покривено је шиндром. Обновљену, једнобродну цркву, без традиционланог кубета, са петостраном олтарском апсидом, осветио је Епископ Никанор (Мелетијевић). Чини се да су ожиљци турских пустошења били видљиви и почетком 20. века, јер су принцу Максимилијану Саксонском, приликом његове посете овим крајевима, 1910. године, показивани „копљима избодене“ фреске на зидинама крушедолске цркве.

Прозори на здању су новијег датума, изузев првобитног на јужној страни, са профилисаним каменим оквиром. Звоник је призидан  крајем 18. или почетком 19. века. Нажалост, приликом обнове из 1728, оштећен је живопис из 1634. године. На зидовима храма, уз низ пустињака, над којима се, у медљонима, налазе канонизовани ратници, налазе се представе појединих Светих Немањића, али и велимученика Георгија и Димитрија. Зидане површине олтарског простора испуњене су орнаментиком, ликовима Светих отаца у полиставронима и композицијом Пресвете Богородице на трону. На барокно-рокајној иконостасној прегради, налазе се потписи двојице сликара прелазног периода, Димитрија Бечвића и Теодора Димитријевића Крачуна из 1763. године.