Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ НОВО ХОПОВО

На дан када наша света Црква прославља Светог Теодора Тирона, 1. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Ново Хопово. Његовом Преосвештенству саслуживало је монаштво и свештенство из Епархије сремске, али и других дијецеза Српске Православне Цркве. У току торжественог богослужења сабрани верни народ поново је имао прилике да чује сведочанство о највишој жртви овог великомученика, чије свете мошти почивају у овој монашкој обитељи.

Скоро у исто време од када се тело Светог Стефана Штиљановића чува у Шишатовцу, од 1555, у манастиру Хопову појављују се мошти Светог великомученика Теодора Тирона, пострадалог у прогонима римских царева Максимијана и Максимина, 306. године. Овај храбри регрут пука Мармаритског, у граду Амасији, због отвореног исповедања вере у Христа, најпре је утамничен и мучен глађу, а по мистичном сусрету са својим Богом, окруженим сјајним „мноштвом анђела“, „истјазаван“ је и бачен у огањ. Тихомир Остојић је, 1907. године, о даљој судбини моштију Светог Теодора Тирона, изнео податке које је пронашао у Кириловом зборнику из 1721. године, у некадашњој књижници манастира Хопова. Легенда каже да је Свете мошти, из Сибиња у Јенопоље, одакле су после доспеле у Хопово, донео неки Радован Ракић, да би потом у потпуности поделиле страдања овдашњег становништва:

„После пада Будима, 1686. године, удари аустријска војска у Славонију; народ поче бежати, а с њим одоше и Хоповци с моштима, прво у Шабац, па у манастир Радованштицу. После пада Београда се врате Хоповци с моштима у Митровицу. Како је манастир за то време био погорео, Хоповци сместише мошти у Иригу, у цркви начињеној од џамије. Кад се црква хоповска покрила, вратише се калуђери у свој манастир. О Великој сеоби кренуше се и Хоповци с народом и однесоше мошти у Бају, и тек после неког времена се вратише. Кад 1716 ударише Турци на Срем, Хоповци у журби мораше закопати мошти, и разбегоше се куд који. Пошто Немци сузбише Турке, калуђери се вратише, извадише тело из гробнице и дођоше у Нови Сад. Ту је оно било године 1717. После пада Београда пренесоше Хоповци свечано мошти у Хопово.“