Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

Теодорова субота у манастиру Ново Хопово

На Теодорову суботу, 23. марта 2024. године, у манастиру Ново Хопово служена је Света Литургија. Евхаристијским сабрањем, пред мноштвом верног народа, началствовао је архимандрит Павле, настојатељ новохоповски, а саслуживали су архимандрит Атанасије, настојатељ монашке обитељи у Старом Хопову, протојереј Бране Миловац, парох при Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, јеромонах Софроније из манастира Старог Хопова и епархијски протођакон Горан Власац.

Благољепију свечаног богослужења у великој мери допринело је складно појање ученика Богословије Светог Арсенија. Током Свете Литургије, архимандрит Павле је беседио о животу и жртви Светог Теодора Тирона, по отпусту је освећено кољиво, а потом је за све сабране уприличена трпеза љубави.

Током 16. века, Ново Хопово убраја се међу најважнија духовна и просветна седишта српске Цркве, због чега су неки историчари читаву дијецезу називали „Хоповском“. Као друга митрополитска резиденција, кориштена је цела два столећа – у 16. и 17. веку. „Протестантски предиктор“ и изасланик хабзбуршког цара Максимилијана II, приликом свог путовања у Цариград, од 1573. до 1578. године, забележио је како су будући београдски свештеници овде стицали своја знања. У Новом Хопову је монах Јефрем из Свете Горе 1618. године преписивао каноне, а 1630. године златар Нешко Пролимлековић оковао је једно „Јеванђеље“. На захтев даскала Јеврема Шишатовчанина, у овој монашкој заједници написана је служба Светом Стефану Штиљановићу, 1675. године.

Од јула 1757. до 2. новембра 1760. године, члан братства Новог Хопова био је Доситеј (Димитрије) Обрадовић. У богатој манастирској библиотеци стекао је своја прва знања, под надзором игумана Теодора (Милутиновића), а у храму Светог Николе замонашен је и рукоположен у чин јерођакона. Убрзо по смрти игумана Теодора, овај калуђер пустоловног и радозналог духа у Иригу је набавио „црвену доламу и чакшире и хајдучке опанке“ и затим напустио своју духовну заједницу. О његовом боравку у Новом Хопову сведочи и назив извора у северном конаку – „Доситејева чесма“.