МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ РАКОВЦУ

На Павловдан, у суботу, 13. јула 2024. године, у манастиру Раковцу служено је празнично вечерње богослужење. Уочи раковачке манастирске славе, Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана, празнично вечерње служили су архимандрит Теофил из манастира Осовице, архимандрит Атанасије, настојатељ Старог Хопова и епархијски протођакон Горан Власац. У наставку вечерњег богослужења, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије извршио је монашење раковачког искушеника Марка, наденувши му име Емилијан.

Барокни звоник манастира Раковца, са капелом посвећеном Светом оцу Николају и гробницом у приземљу, уз западну страну храма, призидао је славни пострижник овог манастира, митрополит београдско-карловачки Викентије (Јовановић), 1735. године. Током своје дуге и бурне прошлости, Раковац је православној Цркви дао више знаменитих јерарха, међу које се, свакако, убраја и личност митрополита Викентија. У тесној вези са овом духовном обитељи стајали су и епископи арадски Синесије (Живановић), горњокарловачки Данило (Јакшић), бачки Георгије (Хранислав), темишварски Пантелејмон (Живковић), карлштатски Евгеније (Јовановић), будимски Арсеније (Стојковић), митрополити карловачки Павле (Ненадовић), Мојсије (Путник) и други. Вероватно због чињенице да су многи архипастири своје хиротоније и хиротесије примали у манастиру Раковцу, касније ће бити називан и „дворским манастиром“. Ова испреплетеност са митрополитском резиденцијом трајала је до последњих дана овостране српске Цркве и тако је патријарх Лукијан (Богдановић), 1913. године, за раковачког настојатеља именовао игумана Доситеја (Поповића), управитеља будимског Владичанског и карловачког Патријаршијског двора.