СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ БЕШЕНОВУ

На дан када наша Света Црква прославља Свете мученике Кирика и Јулиту, 28. јула 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Бешеново. Саслуживали су архимандрит Арсеније, настојатељ манастира Бешенова, јереј Филипип Новаковић, јереј Синиша Хрвачевић, епархијски протођакон Горан Власац, ђакон Александар Милановић и ђакон Немања Селаковић. Током Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит сремски рукоположио је дипломираног мастер теолога Гвоздена Милановића у чин ђакона, а након резања славског колача, у манастирској трпезарији приређена је свечарска трпеза љубави.

Оснивање манастира Бешенова, посвећеног Светом архангелу Михаилу, предање такође приписује Светом краљу Драгутину. Косовац је записао како се у овој фрушкогорској богомољи чува „један стародневни крст из 1297. године“, који је био израђен на тако вешт начин да су га неки угледни путници „искали за музеум у Беч“. На том распећу писало је како су га Бешенову поклонили извесни Лаза и Атанаско, мада је касније откривено да су га они заправо „откупили“ тек 1659. године. Везу ове грађевине са Немањићима, Косовац је видео и у избору њеног небеског заштитника, Светог архангела Михаила, који је био патрон српске светородне династије. С друге стране, на самом храму је била забележена година 1467, која се данас углавном тумачи као време у ком је живописан.

По подацима визитационе комисије из 1753. године, око древне, фрескописане богомоље, зидане од опеке и покривене храстовом шиндром, са малим кубетом, старим иконостасом и подовима од белог и црвеног мермера, окупило се тринаест монаха. Да је ова обитељ била имућна, може се наслутити кроз опис црквених врата, начињених од ораховине и „седефом накићених“. До 1771. године, призидан му је и четвороспратни, барокни звоник, у који је смештена капела Светих Кирика и Јулите. Мошти ових мученика биле су похрањене у кивоту, направљеном 1773. и изложеном у звоничкој капели, испод њихове иконе, коју је даривао Димитрије Бачевић, 1766. године. Иконостас у капели извео је Кузман Коларић, 1783. године, ктиторством Новосађанина Трифуна Јовановића и јеромонаха Исаије.