Света тајна Јелеосвећења у Батајници

Света Тајна Јелеосвећења одржана је, 27. августа 2024. године, уочи празника Успења Пресвете Богородице, у храму Светог Јована Шангајског у Батајници. Служавшчи свештеници су били: протојереј-ставрофор Споменко Грујић, протојереј Александар Цвитановић, протонамесник Радоје Вукотић, јереј Стефан Гавровски, јереј Чедомир Грујић, јереј Милош Ранисављевић (Епархија банатска) и јереј Маринко Стикић и ђакони проф. др Никола Лукић и Немања Селаковић. За певницом су били богослови Карловачке богословије, протојереј-ставфофор Милорад Нишкић и протојер Дарко Кончаревић, старешина храма.

Поред Јелеосвећења, у храм је донета честица Светог Нектарија Егинског, пред којом се поклонио велики број верника и целивао свете мошти, које су недељу дана биле у овдашњем храму, благословом архимандрита др Клеопе Стефановића, настојатеља манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима и професора Карловачке богословије.

Јелеосвећења је једна од седам Светих тајни у црквеном богослужењу. Болесник се помазује претходно посебно припремљеним јелејем (уљем) и призива се благодат Божија, која исцељује душевне и телесне немоћи. Света тајна Јелеосвећења у Цркви је установљена на основу речи Светог апостола Јакова: „Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасити болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се” (Јак. 5, 1415), као и због речи Исуса Христа из Јеванђеља по Матеју упућених Његовим ученицима: „Болесне исцељујте, губаве чистите…“ (Мт. 10, 8). По црквеном предању Света тајна Јелеосвећења над болесницима је обављана још од првих векова нове епохе.

Света тајна Јелеосвећења састоји се из молитава свештеника и помазивања болесника освећеним уљем, кроз које делује Божија благодат за оздрављење болесника. Под болешћу се подразумева обољење душе или тела. За ову Свету тајну болесник се припрема покајањем и исповешћу својих грехова, а после или пре Јелеосвећења се причешћује.

Текст и фотографије: вероучитељица Драгана Кончаревић