Свети Нектарије Егински у манастиру Ваведења Пресвете Богородице

У петак, 22. новембра 2024. године, када наша Света Црква прославља молитвену успомену на Светог Нектарија Егинског, у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима служена је Света Литургија. Дан овог Светитеља прославља се као једна од слава Световаведењске монашке обитељи, због чињенице да је у овдашњем храму похрањен делић његових светих и чудотворних моштију. Овогодишњи кум био је протонамесник Данијел Кобиљски, парох прве парохије у Сивцу, који је на Свету Литургију повео и око педесет својих верника. Евхаристијско славље, коме је присуствовало мноштво народа Божијег, улепшало је појање ученика Богословије Светог Арсенија и хора Свете мајке Ангелине.

Свети Нектарије Егински (Άγιος Νεκτάριος Αιγίνης; Силиври, 1. октобар 1846 — Атина, 8. новембар 1920), световно име Анастасије Кефалас, (Αναστάσιος Κεφαλάς) био је епископ Александријске православне цркве, митрополит Пентапољски као и православни теолог.

Рођен је 1. октобра 1846. у Тракији, у сиромашној породици. Био је пети од шесторо деце. Након основне школе, преселио се у Цариград. Године 1866. прешао је у град Хиос, где је радио као учитељ. Након десет година службе се замонашио и узео име Лазар. Године 1877. примио је монашки постриг под именом Нектарије, и јерођаконски чин. Неколико година је живео у Атини, где је 1885. године дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Године 1886. рукоположен је у чин свештеника. Исте године, примио је и чин архимандрита, и постао секретар Александријске патријаршије. Сава Косановић га је сретао када је био гост александријског патријарха Софронија и спомиње га неколико пута у свом путопису Пут на Синај. Године 1889. изабран је за митрополита Пентапољског. Године 1892. Нектарије је примио службу проповедника у Грчкој, а у периоду 1894−1908. водио је теолошку школу у Атини. Након одласка у пензију, живео је у Тројичком манастиру у Егини, по којој се и назива Егински.

Умро је у Атини, 8. новембра 1920. године, од рака простате. Канонизован је 1961. године од стране Цариградске патријаршије.

Над његовом моштима су се дешавала чуда исцељења. Филм о његовом животу из 2021. Божији човек имао је велики успех у биоскопима у Грчкој.