ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ „ГОСПОДЕ, ГОВОРИО САМ“ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
У свечаној сали Богословије Светог Арсенија, 24. новембра 2024. године, одржана је промоција књиге „Господе, говорио сам“, аутора архимандрита др Клеопе Стефановића, настојатеља манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Пред пуном салом заинтересоване публике, том свечаном приликом говорили су Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије, протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Карловачке богословије, др Јелена Попов, уредник објављене књиге и архимандрит др Клеопа Стефановић. Честитајући Оцу Клеопи и свим његовим сарадницима на овом корисном и благословеном делу, Високопреосвећени Митрополит Василије је истакао:
„Данас осећамо заиста посебно задовољство што имамо прилику да речима, обликованим молитвом, ревношћу и љубављу, наменимо трајни облик у овој збирци беседа. Свесни смо да речи проповедника нису само одраз реторичке вештине, већ представљају плод дугогодишњег служења и пастирске бриге за духовни живот повереног му народа. Оне су инструмент којим се сваком вернику упућује позив и призив Божији, али и медиј родитељске утехе или братске опомене.
Свештеничке беседе наслањају се на свето предање омилитске уметности, која има корене у делима Светих Отаца – од управо златних речи Светог Јована, названог Златоусти, преко силне духовне дубине Светог Григорија Богослова, па све до јединствене реторске вештине Светог Владике Николаја, кога сматрамо највећим беседником кога је изнедрила наша помесна Црква. Пратећи такве узоре, пастирска реч Оца Клеопе не представља само тумачење Светог Писма, већ свакоме може служити као водич кроз животне изазове и искушења и као сјајни светионик, који усмерава душу ка Господу нашем Исусу Христу.
Омилитика није само теолошко казивање, већ чин љубави према ближњем, јер кроз њу беседник постаје слуга Речи Божје, а његове речи оживљавају веру у срцима оних који их слушају. Елегантне беседе, сабране у овој збирци, управо то и чине – воде, поучавају и оснажују, охрабрују и уливају наду.“













