СЕДНИЦА САВЕТА ЕПАРХИЈЕ ОДРЖАНА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

На дан када наша Света Црква прославља Светог Партенија, епископа лампсакијског и Преподобног Луку Јеладског, 20. фебруара 2025. године, након призива Светог Духа у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, одржана је седница Епархијског савета Епархије сремске. По обављеном богослужењу, чланови Епархијског савета положили су заклетву у Катедралном храму, а потом је ово високо тело заседало у свечаној сали Богословије Светог Арсенија.

У свом експозеу, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије прогласио је 2025. годину покајном, позвавши сву своју духовну децу да „сами себе измере мером Христове истине и правде, како би, са оштрином праведног судије, као пред огледалом Лица Божијег, открили и тако исцелили своје ране“. Говорећи о изазовима са којима се Црква Христова суочава у 21. веку, Високопреосвећени Митрополит Василије је истакао:

„И опет се јавља то горуће питање: шта и како да Црква оствари као своју мисију данас у свету – Црква која је град који на гори стоји и огледало света. Како да православни хришћани постану „со“ земљи и „светлост“ свету у временима која зову апокалиптичним. Одговор није лак али није ни немушта затеченост ако кажемо да ће се Црква окренути унутрашњем свом начину постојања. А он се састоји у одлучнијем односу према својим задацима. Имати одлучније и одговорније своје свештенство које ће бити кадро па побуди и делом пробуди своје поверено духовно стадо. Да се поради у тим личним односима са верницима и стварати нове идеје које би реализовали. Питање пресабирања свих нас, упућивање на пост, покајање, посебно на Свето причешће одвајкада су у нашој обавези. Пратити али и уздизати се изнад земаљских проблема и бити у дослуху са оствареним богословским достигнућима. Да су обраћања и беседе својим верницима садржајне и плод свештеног искуства. Да буду утеха својим верницима који су у било којој врсти туге. И да се има на уму да Православље није моралистички систем забрана и казни, већ благословен начин живота. Љубав, покајање, праштање, смирење, послушање, ненасиље, лично самоограничење, светост живота, светлост речи и безусловно читање добра сваком ко се обавеже да у себи изгради саборни ум и да има свечовечанску љубав, бригу, одговорност и осећање.“