Молитвени испраћај протојереја-ставрофора Милорада Симића

У петак, 11. априла, у јутарњим часовима, после краће болести, уснуо је у Господу, протојереј-ставрофор Милорад Симић, умировљени парох батајнички. Отац Милорад је рођен 27. новембра 1958. у селу Јошеви, лознички крај, од благочестивих родитеља Милана и Станиславе. Богословију Светог Арсенија Сремца завршио је 1978. године, као један од најталентованијих у својој класи. У чин свештеника је рукоположен 1979. године. Током свога пожртвованог свештеничког живота, пастирствовао је у сремским селима: Огару, Товарнику, Добринцима и Краљевцима, да би на крају, по потреби Цркве, прешао на службу у Батајницу, одакле је и отишао у заслужену мировину. Са својом супругом, протиницом Катом, изродио је своја ишчадија, синове Александра, сада свештеника у Јакову, Стефана, Немању и кћер Радославу.

 У суботу, 12. априла, тело је пренесено у храм преноса моштију Светог оца Николја, у Пећинцима, где су свештеници, смењивајући се, служили мале помене, за покој душе новопрестављеног слуге Божјег, проте Милорада.

У недељу, 13. априла, на празник Уласка Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, служена је заупокојна Света Литургија. Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, уз саслуживање свештеника и ђакона.

По заамвоној  молитви, својом беседом се обратио протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, рекавши: „На овом простору, када је прота службовао, из свог личног сведочанства, могу да посведочим, да сам имао у њему диван пример, у првом реду молитве, која је обитавала свагда у његовом бићу и од које се није одвајао. Увек је одисао дивном и преданом службом, коју му је Бог дао. Велико ти хвала за сву твоју љубав. Помињи и нас у Царству Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и векове векова, амин.“

Чином опела, над одром новопрестављеног протојереја Милорада Симића, началствовао је високопреподобни архимандрит ава Доситеј, духовник манастира Гргетега, уз саслужење бројног свештенства Епархија: сремске, бачке, шабачке, ваљевске и Архипеископије београдско-карловачке; и молитвеног присуства многобројног благочестивог народа, парохија на којима је покојни прота службовао.

Беседу на опелу, блаженопочившем протојереју-ставрофору Милораду, изговорио је протојереј-ставрофор Стојша Јагодић, подвукавши следеће: „Ми верујемо да је Господ победио смрт Својим Васкрсењем и да је то залог и нашега васкрсења и нашега вечнога живота. Наш овоземаљски растанак јесте само привремени растанак, јер знамо да ћемо се са својим ближњима поново видети када Христос дође у слави по други пут. То је наша вера и то је наша нада. Нека би Господ, молитвама свих Светих, дао покој души  новопрестављеном рабу Божјем протојереју Милораду, а његовој породици утеху у овом немерљивом болу.ˮ

На крају опела, у име свештенства Епархије сремске, обратио се архијерејски намесник пећиначки, протојереј Бојан Мијановић, преневши, породици покојног проте, изразе саучешћа од Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског г. Василија, који се, из оправданих разлога није могао обрести на опелу. Отац Бојан је, уз трикратни поклич Христос воскресе, рекао следеће: „Долазак оца Милорада у моју парохију, као умировљеног пароха, за мене је била велика радост. Када смо се сусретали, његов лик је био миран, био је племенит, не на вештачки начин. Некако се осећала утеха у његовј близини и видело се, уствари, да је он  преживео достојанствено, кроз своју свешетеничку службу, можемо рећи, тај крст свој – који морамо сви да проживимо. Са својом протиницом Катом подизао је дивну децу, као честите, добре људе. Борио се, није им било лако. Када му је било тешко, она га је подизала, храбрила, била му ослонац у свему. Иако је био кратко, гледајући земаљским мерилима, код нас у Пећинцима, он је оставио дубок траг. То потврђују ови пристуни парохијани овде. Бог нека му подари Царство небеско. Амин“.

После опхода око храма, тело новопрестављеног проте Милорада, уз појање химне „Свјатиј Боже“, пренесено је на месно гробље у Пећинцима, где је, своју беседу изговорио школски друг оца Милорада, из богословији, протојереј- ставрофор Гојко Терзић, евоцирајући успомене на ове дане и наглашавајући све врлине и благост, коју је покојни прота добио као талант од Бога, али их је уз велики труд и напор умножио.

Након беседе, помен је одслужио високопреподобни архимандрит Доситеј, уз саслужење свештенства, те је тело положено у гробницу, где ће чекати васкрсење мрвих и живот будућег века. Даћа за покој душе је припремљена у парохијском дому, где се својим словом обратио протојереј-ставрофор Бранислав Поповић.

Верујем да ћу видети добра Господња у Земљи Живих. (Пс. 26,13)

 Вечан ти спомен, достопамјатне и присноблажене, брате наш и оче Милораде!

Приредио вероучитељ Марко Палежевић