ПОХОД СВЕТИЊАМА ЕПАРХИЈЕ СРЕМСКЕ

У недељу пету по Пасхи, у дан сећања на сусрет Самарјанке са Господом, 18. маја 2025. године, реализован је молитвени и васпитни поход светињама Епархије сремске. Учешће у овом благословеном путовању узели су чланови дечјег црквеног хора „Λόγος”, који редовно присуствују богослужењима и активно учествују у њима, као и сва деца која похађају верску наставу у Великим Радинцима.

Као што је Самарјанка, жедна живе воде, дошла на извор, тако су и наша деца, вођена духовном жеђу, пошла ка светињама, у сусрет Ономе који једини може напојити срце водом вечнога живота. Овај поход није био пуко туристичко разгледање, већ обилазак светиња, где је Бог, силом благодати Своје, оставио трагове присуства.

Свети Владика Николај нас учи да је „сваки дом са побожном децом мала црква”. У том духу, овај поход био је корак деце ка Царству Небеском, ка Живоме Христу. Њихови радосни гласови, молитве и песме били су принос чистог срца Богу, сведочећи да и мали могу бити велики пред Богом, ако у њима обитава дух кротости, вере и благодарности.

Ово путовање било је, по мери и снази дечјих срца, сведочанство да живот хришћанина не престаје с одласком из храма, него се наставља као Литургија после Литургије — у љубави, у радости, у заједништву, у благодарењу.

Обилазећи Саборни храм Светог Николаја и Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, манастир Велику Ремету, манастир Крушедол, манастир Гргетег и манастир Раваницу, деца су упознавала не само историју и лепоту архитектуре, већ, пре свега, живо предање Цркве.

Пут је протекао у радости — али не у пролазној и површној, већ у оној радости која ниче из сазнања да смо у Цркви Христовој, да припадамо народу Божјем и да смо позвани не само да гледамо, већ и да учествујемо у светотајинском животу. Зато је ово путовање оставило утисак дубљи од речи.

Овакви походи јесу дела Цркве у животу деце. Они су, заиста, својеврсна катихеза на делу — где се сједињују слово и дух, наука и искуство, вера и дело. То је педагогија у Христу, која не обликује само ум, него, пре свега, срце — да би у њему обитавала благодат Светога Духа.

Нека овај мали, али значајан корак буде почетак једног дужег пута — пута ка светињи, пута ка Христу. Јер циљ човека је Бог, а све друго су успутни путокази.

Текст и фотографије: Информативна служба храма Светог архангела Гаврила у Великим Радинцима