Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

Прослава празника Илочке Богородице

Прослава празника Илочке Богородице У духовној географији Срема, град Илок заузима посебно место као вековно седиште култура, народа и конфесија. Ипак, у његовом историјском језгру, унутар храма Светог арханђела Михаила, сваке се године 10. августа исписује једна тиха, али дубока страница православне духовности. Прослава празника Обновљења иконе Пресвете Богородице Илочке, која је и ове године свечано обележена архијерејском Литургијом, представља више од верског обреда; она је живи доказ обнове памћења, опстанка заједнице и снаге литургијског заједништва. Ова прослава, трећа заредом, која се подиже на ниво великог свенародног сабора, носи у себи дубоку симболику повратка коренима и обнове светиња. Дочек Високопреосвећеног Митрополита сремског Василија, у шпалиру верног народа и свештенства, уз дечји дар цвећа који је уручила девојчица Мања Тепић, симболизује дубоко поштовање према црквеној хијерархији, али и преношење вере на најмлађе генерације. Сама Света Литургија била је манифестација црквене саборности. Саслужење свештенства из подунавског и шидског намесништва показује како у духовном смислу границе не раздвајају, већ спајају. Свештеник Јован Рајак са својим појцима организовао је певницу, а црквена песма  постала је и овог пута заједнички глас захвалности. Врхунац те духовне захвалности одвија се пред Богородичним троном, где се узноси посебна молитва чудотворној икони донесеној некада давно из руског Смоленска. Пред том иконом, која је преживела ратове, сеобе и заборав, верници проналазе утеху и наду. Једнако важан аспект ове прославе јесте њена социјална и друштвена димензија. Кумство Славка Никутовића из Бачке Паланке сведочи о томе да Илочка Богородица не припада само географским границама Илока или Срема, већ привлачи вернике с друге стране Дунава, из Бачке, стварајући нераскидиви духовни мост. Обред резања славског колача и каснија трпеза љубави, у црквеној порти претварају литургијско сабрање у породичну прославу. У хришћанској традицији, заједнички обед након службе је продужетак саме литургије, место где се кроз разговор, гостопримство и заједништво сведочи љубав према ближњем. Речи Митрополита Василија изречене у беседи, да Богородица у Илоку постаје велико уточиште и место Божје љубави, сажимају суштину овог благадана. У свету који се брзо мења и који је често обележен отуђеношћу, човеку је потребно уточиште. Илочка Богородица, кроз историју своје иконе и кроз обновљену традицију слављења, нуди управо то, простор мира, духовне обнове и спознаје да љубав побеђује пролазност. Три године континуитета ове прославе обећавају да ће Илок у будућности остати незаобилазно ходочасничко средиште и светионик православља у Срему.   Текст и фотографије: протојереј Предраг Азап

Слава манастира Свете Петке у Беркасову

Слава манастира Свете Петке у Беркасову На извору живе воде манастира Свете преподобномученице Параскеве у Беркасову, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије, је на дан славе манастира началствовао торжественом Литургијом у суботу 8. августа 2026. године. Ту где се деценијама и пре подизања манастира верни народ окупљао, са доласком и великим трудом високопреподобне игуманије Анисије, сестринством и блаженоупокојеним архимандритом Гаврилом, изникла је светиња српска у славу и част Свете Петке. Митрополиту су саслуживали, протојереј-ставрофор Мирослав Јосимовић из Манђелоса, протонамесник Никола Гвозденовић, парох у Шидским Бановцима, протојереј Милан Пршић, парох шидски, протојереј Сретен Лукић, протојереј Јован Рајак, јереј Стефан Гавровски и епархијски протођакон Горан Власац. У архипастирској проповеди Митрополит Василије је позвао на духовно укрепљење и сабирање у нашим храмовима и манастирима, на непрестану молитву и обраћање Богу, посебно појачану у ова смутна и страдална времена православног рода и српског народа. На предлог игуманије Анисије и управе манастира митрополитску грамату Епархије сремске, за делатну љубав добили су Милорад и Нада Џомић, Митар и Јованка Митрић, породица Шапрић, Милош и Милица Смиљанић. За вишеродно материнство и делатну љубав према Српској Православној Цркви, орден Свете мајке Ангелине, добиле су Нада Симић, Смиљана Којевић и Радмила Милановић. После завршетка литургијске прославе високопреподобна игуманија Анисија са сестринством, угостила је све присутне госте на трпези љубави у манастирској сали старајући се да све буде у духу љубави и свечаном тону, како овој светињи и приличи.