Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

Прослава празника Илочке Богородице

У духовној географији Срема, град Илок заузима посебно место као вековно седиште култура, народа и конфесија. Ипак, у његовом историјском језгру, унутар храма Светог арханђела Михаила, сваке се године 10. августа исписује једна тиха, али дубока страница православне духовности. Прослава празника Обновљења иконе Пресвете Богородице Илочке, која је и ове године свечано обележена архијерејском Литургијом, представља више од верског обреда; она је живи доказ обнове памћења, опстанка заједнице и снаге литургијског заједништва. Ова прослава, трећа заредом, која се подиже на ниво великог свенародног сабора, носи у себи дубоку симболику повратка коренима и обнове светиња. Дочек Високопреосвећеног Митрополита сремског Василија, у шпалиру верног народа и свештенства, уз дечји дар цвећа који је уручила девојчица Мања Тепић, симболизује дубоко поштовање према црквеној хијерархији, али и преношење вере на најмлађе генерације. Сама Света Литургија била је манифестација црквене саборности. Саслужење свештенства из подунавског и шидског намесништва показује како у духовном смислу границе не раздвајају, већ спајају. Свештеник Јован Рајак са својим појцима организовао је певницу, а црквена песма  постала је и овог пута заједнички глас захвалности. Врхунац те духовне захвалности одвија се пред Богородичним троном, где се узноси посебна молитва чудотворној икони донесеној некада давно из руског Смоленска. Пред том иконом, која је преживела ратове, сеобе и заборав, верници проналазе утеху и наду. Једнако важан аспект ове прославе јесте њена социјална и друштвена димензија.

Кумство Славка Никутовића из Бачке Паланке сведочи о томе да Илочка Богородица не припада само географским границама Илока или Срема, већ привлачи вернике с друге стране Дунава, из Бачке, стварајући нераскидиви духовни мост. Обред резања славског колача и каснија трпеза љубави, у црквеној порти претварају литургијско сабрање у породичну прославу. У хришћанској традицији, заједнички обед након службе је продужетак саме литургије, место где се кроз разговор, гостопримство и заједништво сведочи љубав према ближњем.

Речи Митрополита Василија изречене у беседи, да Богородица у Илоку постаје велико уточиште и место Божје љубави, сажимају суштину овог благадана. У свету који се брзо мења и који је често обележен отуђеношћу, човеку је потребно уточиште. Илочка Богородица, кроз историју своје иконе и кроз обновљену традицију слављења, нуди управо то, простор мира, духовне обнове и спознаје да љубав побеђује пролазност. Три године континуитета ове прославе обећавају да ће Илок у будућности остати незаобилазно ходочасничко средиште и светионик православља у Срему.

 

Текст и фотографије: протојереј Предраг Азап