Свети Стефан Штиљановић - слава Епархије осечкопољске и барањске
У суботу, 17. октобра 2026. године, на дан Патрона Епархије осечкопољске и барањске – Светог Стефана Штиљановића, Светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски г. Василије, уз саслужење Митрополита будимског и администратора темишварског г. Лукијана, Митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, Митрополита далматинског г. Никодима, Епископа шабачког г. Јеротеја и домаћина, Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима и свештенства и монаштва Епархије осечкопољске и барањске и других епархија.
Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, литургијско сабрање увеличало је присуство моштију Светог Стефана Штиљановића и његове супруге Јелене. Мошти ових светитеља чуване су у манастиру Шишатовац све до 1942. године, када су пренете у Саборни храм у Београду, а за ову свечану прилику донесене су као велики благослов Епархији.
Светој Литургији присуствовао је Председник Владе Републике Србије у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут, господин Владимир Марјановић, Генерални конзул Републике Србије у Вуковару, господин Игор Лазарервић, вицеконзул Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, господин Дејан Дракулић, председник ЗВО Вуковар, господин Владимир Хорват, заменик жупана Осјечко-барањске жупаније, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара, госпођа Даница Станисављевић, управница Фондације ”Света Петка”, господин Јово Вуковић, проф. др Дарко Танасковић, госпођа Катарина Павичић, секретарка Фондације ”Света Петка” и господин Небојша Видовић, директор Српског дома Вуковар и други представници политичког и културног живота српске заједнице Епархије осечкопољске и барањске.
У надахнутој архипастирској беседи, Митрополит сремски Василије поручио је верном народу да живи по узору на Светог Стефана, који је свој положај и власт ставио у службу Цркве и свога народа. Подсетио је да је светитељ живео у времену великих историјских искушења, када су ратови и немири погађали српски народ и када су многи били принуђени да напуштају своја огњишта, те да је у таквим временима било најважније сачувати веру и хришћанско разумевање живота.
„Није највећи онај коме многи служе, него онај који је спреман да служи многимa. И није најбогатији онaј који много поседује, него онај који своје благо дели с другима”, истакао је Митрополит Василије, наглашавајући да се величина човека не мери оним што је стекао, већ оним што је дао другима, подсетивши на јеванђелску истину да је вера без дела мртва.
Беседа Епископа Херувима после освећења славских обележја:
Високопреосвећена и Преосвећена браћо архијереји,
Председниче Владе Републике Србије, многопоштовани господине Мацуте,
Уважени гости,
Драга браћо и сестре, децо Божија,
Желим најпре да заблагодарим Господу што нас је данас све сабрао овде, у Даљу, на прослави наше епархијске славе, Светог Стефана Штиљановића, кнеза праведника и великог Божијег угодника који се традиционално прославља као заштитник Епархије осечкопољске и барањске. Посебно бих желео данас да честитам и 35. годишњицу васпостављања наше Епархије свима вама и поново да нагласим да је наша Епархија благословом Његове Светости нашег патријарха Порфирија, поводом овог малог јубилеја наше црквене заједнице, удостојена непроцењивог дара – честице нетљених моштију Светог кнеза Штиљановића, заштитника народа овога краја.
Желео бих да заблагодарим високопреосвећеном Митрополиту сремском господину Василију који је началствовао Светим Евхаристијским сабрањем и који нас је у својој надахнутој беседи поучио тајни данашњег празника, да заблодарим, такође, високопреосвећеној и преосвећеној браћи архијерејима који су саслуживали: ваше присуство и ваша молитва, драга браћо архијереји, јесу видљиво сведочанство и пројава оног нераскидивог, светотајинског и саборног јединства Цркве православне. Хвала вам што сте својим доласком увеличали наше епархијско славље, показујући да у Цркви нема туђих и далеких, него да смо сви удови једног Тела Христовог.
Данашњи празник и свето сабрање у седишту наше богомспасаване епархије јесте истинско сведочанство вере која живи и пројављује се кроз љубав. Ми сведочимо да смисао нашег постојања на овим просторима није у пуком биолошком опстајању већ у непрестаном духовном узрастању и сведочењу Истине Христове.
Данас када прославља своју Славу, наша Епархија има и једну посебну, рекао бих, историјску дужност. Црква никада не заборавља љубав, а нарочито не заборавља оне који су уградили себе у њене темеље. Тако, ова Епархија не би данас постојала у овом облику да у преломним временима обнове њеног рада није било братске љубави, слоге, разумевања и високо развијене канонске свести тројице наших угледних архијереја. Сабор Српске Православне Цркве, вођен Духом Светим, маја 1991. године, у време светопочившег патријарха Павла, препознао је потребе народа са ове стране Дунава за васпостављањем засебне црквено-администартивне јединице – Епархије осечкопољске и барањске. У том богоугодном делу посебну ревност Цркви Христовој и истинску христолику ширину, дајући делове својих епархија, показали су Њихова Преосвештенства тадашњи Епископ сремски Василије, Епископ славонски Лукијан и Епископ бачки Иринеј.
Ваша Високопреосвештенства, драги учитељи,
Имајући све ово у виду, у знак наше трајне љубави, поштовања и неизмерне благодарности за овај историјски и канонски принос Цркви Христовој, изузетна нам је част и духовна радост да највишим одликовањем Епархије осечкопољске и барањске наградимо вас као најзаслужније за њено васпостављање.
Ваша дела су уписана у историју ове епархије, а ваша љубав у срца нашег свештенства и народа.
