Благословено путовање деце са верске наставе на Фрушку гору

У суботу, 14. јуна, у молитвеном духу и са великом љубављу, реализовано је једнодневно поклоничко путовање за децу са верске наставе на Фрушку гору, у организацији свештеника из храма Свете Петке у Сурчину, оца Милана Томашевића.

Овом духовном догађају присуствовали су ученици Основне школе „Вук Караџић“ из Сурчина, у пратњи учитељице Јелене Ћосо, две вероучитељице – Николине Маркош и Александре Савановић, као и директорке Катарине Диклић, које су током целог путовања са великом бригом и одговорношћу чувале децу, старајући се о њиховој безбедности.

Путовање је, поред духовног карактера, за ученике четвртог разреда имало и посебан значај за њих, јер је ово било наградно путовање за залагање, труд и активно учешће на часовима верске наставе током читаве године.

Захваљујући пожртвованости, несебичности и огромној љубави оца Милана, као и подршци верног народа наше парохије, путовање је у потпуности било бесплатно за сву децу. Родитељи су са дубоком захвалношћу и радошћу доживели овај дар Цркве својој деци, препознавши у њему живу веру и истинско служење Богу и ближњима.

Деца су са одушевљењем обишла више манастира на Фрушкој гори, где су их монаси дочекали са топлином и стрпљењем, преносећи им знање о историји и значају наших светиња. Посебно интересовање изазвала је икона Пресвете Богородице Тројеручице у манастиру Гргетег, а у манастиру Крушедол деца су, након молитвеног дела, уживала у дружењу, игри и лепоти природе.

Отац Милан је на крају изразио благодарност свој деци на дивном понашању, послушности и учтивости, нагласивши да су били пример вере, заједништва и хришћанског васпитања.

Малишани су се вратили кући испуњени радошћу, са срцима пуним утисака, а родитељи су младе поклонике дочекали са осмехом и поносом. Овај дан остаће у трајном сећању свих нас као сведочанство да кад ходимо у вери – ходимо у љубави.

„Ко путује са Богом – никада није сам.“

Нека је слава Богу за овај благословени дан и хвала свима који су допринели да он буде остварен!

Текст и фотографије: Александра Савановић, вероучитељица