Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

Свети Василије Острошки, заветна слава кукујевачке парохије

,,Показао си се свеосвећеним богоносцем, светитељу Василије,

имајући помазање Божије; просија живљење твоје добродетељном

светлошћу, којим си поверено ти стадо поучавао, одагнавши од њега

таму лажи, показазвши се тако сунцем светозарним(…)“

(Из службе Светом Василију Острошком, стихире на Господи возвах)

 

У уторак, пете седмице по Пасхи, 29. априла по старом, односно 12. маја по новом календару, 2026. године, на дан Светог Василија, митрополита захумског и скендеријског и чудотворца острошког, парохија у Кукујевцима прославила је овог дивног угодника Божијег, као своју заветну славу.

Свету Литургију служио је протојереј Александар Чавка, парох угриновачки, уз саслужење протојереја Милана Пршића, пароха шидског, протонамесника Слободана Чавке, пароха у Сурчину и ђакона Александра Јефтенића. За благољепије појања био је задужен господин Марко Јефтенић, вероучитељ у Кукујевцима.

Светом сабрању присуствовао је велики број верног народа, као и ученици кукујевачке школе са њиховим учитељицама.

Након Свете Литургије, обављен је литијски вход до дрвета записа, испред кога је прочитана молитва и обновљен крст од воска на њему, који је потом преливен вином и покропљен освећеном водом.

После освећења дрвета записа, у храму је извршен обред резања славског колача, који су принели овогодишњи кумови славе, Небојша и Светлана Смолић. У знак захвалности за приложен дар свом светом храму, у име кукујевачке парохије пригодан поклон и захвалницу кумовима уручио је надлежни парох, протојереј-ставрофор Душан Чавка.

Кумства за наредну годину прихватио се господин Милан Рајаковић.

Пригодну празничну беседу произнео је отац Слободан Чавка, поучивши сабрани народ о животу Светог Василија Острошког Чудотворца и његовој борби за очување вере и народног идентитета у смутним временима 17. столећа, када је бити Србин православне вере било равно подвизима ранохришћанских мученика и исповедника.

За служашче свештенство и верни народ, трудом и љубављу кумова славе приређена је трпеза љубави.