Протојереј Димитрије Павлович Соколов (1832–1915) ВАСКРСЕЊЕ ЛАЗАРЕВО

(Јован 11, 1–16)

У витанској породици догоди се несрећа. Лазар, брат Мартин и Маријин уједанпут се разболи. Сестре, узнемирене овом болешћу, одмах известише Исуса, у Кога су оне веровале и на Кога су се потпуно надале. Исус одговори сестрама преко гласника: „Ова болест није на смрт, него на Славу Божју, да се прослави Син Божји с ње.“ Два дана оста Исус на ономе месту где беше. У то Лазар умре. А потом Исус рече ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју.“ „Рави“, одговорише они, „недавно Јудејци хтедоше  да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?“ Исус им одговори: „Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде, не спотиче се, јер види видело овога света; а ко иде ноћу, спотиче се, јер нема видела у њему.“ Рекавши то, Он додаде: „Лазар, наш пријатељ заспа; него идем да га пробудим.“ Исус је говорио о смрти Лазаревој, а ученици помислише да говори о обичном сну, и како је сан за време болести добар знак да се човек опоравља, они одговорише: „Господе, ако је заспао, устаће (оздравиће).“ Онда им Исус отворено рече: „Лазар умре. И мило Ми је вас ради, што нисам био онамо, да верујете; него хајдемо к њему.“ – „Хајдемо и ми да помремо с Њим“, рече Тома.

Кад Исус дође у Витанију, Лазар већ четири дана беше у гробу. Марта прва сазнаде о доласку Иусову и похита Му на сусрет, док међутим Марија у дубокој тузи сеђаше дома. Павши пред ноге Исусове, Марта рече: „Господе, да си Ти био овде не би мој брат умро. А и сад знам, да што заиштеш у Бога, даће Ти Бог.“ Исус потврди њену наду: „Брат ће твој устати.“ „Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан“, одговори Марта. „Ја сам васкрсење и живот: који верује у Мене и ако умре живеће. И ни један који живи и верује у Мене неће умрети ва век. Верујеш ли ово?“, рече јој Господ Христос. „Да, Господе, ја веровах да си Ти Христос, Син Божји, који је требало да дође на свет“, одговори она и похита кући, где полако рече сестри: „Учитељ је дошао и зове те.“ Чувши радостан глас, Марија устаде брзо и отиде к Исусу. А Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта. У то време у дому Лазареву беше много Јудејаца, који дођоше да утеше сестре у тузи. Видевши како Марија брзо изиђе из куће, они помислише да оде на гроб Лазаров да плаче, и пођоше за њом. Али их Марија претече, они је видеше на коленима код ногу Исусових. Марија говораше: „Господе, да си Ти био овде, не би умро мој брат.“ Плач угуши њен глас. Сви присутни не могоше уздржати сузе; сам Исус згрози се у духу и постаде жалостан. „Где сте га метнули?“, запита Исус. „Господе , хајде да видиш“, одговорише Му. Ударише сузе Исусу. „Гледај како га љубљаше“, рекоше Јудејци, а неки од њих рекоше: „Не могаше ли онај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?“ Приђоше пећини у којој беше тело Лазарево. „Узмите камен“, рече Господ Исус. Али Марта рече: „Господе, већ смрди; јер су четири дана како је у гробу.“ Исус јој одговори: „Не рекох ли ти да, ако верујеш, видећеш славу Божју?“ Узеше дакле камен, где лежаше мртвац. Тада Исус подиже очи к небу и рече: „Оче! Хвала Ти што си Ме услишио. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верује да си Ме Ти послао.“ И ово рекавши, Исус зовну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље!“ И изађе мртвац, обавијен платном по рукама и ногама, и лице његово убрусом повезано. Сви су стајали уплашени; нико не приђе да га одреши. Онда Исус рече: „Раздрешите га и пустите нек иде.“ Многи Јудејци, видевши ово чудо, повероваше у Христа, а неки од њих отидоше к фарисејима у Јерусалим и казаше им шта учини Исус.