Недеља православља у Архијерејском намесништву шидском У прву недељу Васкршњег поста, а у навечерје празника Светог великомученика Теодора Тирона, 1. марта 2026. године, у парохији у Ердевику свечано је обележена Недеља православља, у којој се сећамо тријумфа православне вере над свим јересима, а нарочито над јереси иконоборства, која се, како јој и само име говори, борила против поштовања Светих икона, под изговором да то представља обнављање идолопоклонства. Прослава овог великог дана започела је вечерњим богослужењем у ердевичком парохијском храму Преноса моштију Светог оца Николаја. Вечерњим богослужењем је началствовао јереј Станко Лакетић, професор Карловачке богословије. За певницом су појали свештеници, вероучитељи и богослови Архијерејског намесништва шидског, као и ученици Основне школе ,,Сава Шумановић“ у Ердевику. Након завршетка вечерње службе сабраном народу обратио се архијерејски намесник шидски, протојереј-ставрофор Радомир С. Мишић, који се захвалио оцу Станку на указаној љубави да посети наше намесништво, као и  протојереју Драгану Милићу пароху ердевичком и ђакону Браниславу Ристићу из Ердевика, који су се понудили да испред нашег намесништва буду домаћини вечерашњег догађаја. Прота Радомир је поучио потом верни народ о значају Недеље православља за нас православне хришћане. Обележавање празника настављено је у сали парохијског дома предавањем које је одржао отац Станко под називом ,,Православље, Литургија и живот“, у којем је говорио о значају који Света Литургија има за нас хришћане, да је она „алфа и омега“, почетак и крајњи циљ нашег живота у Христу Господу. Будући да је време Часног поста одувек било време поуке, јер су се у првим вековима речи Божијој поучавали катихумени (оглашени), који су се на тај начин спремали да на Васкрс постану чланови Цркве, али и утврђивали у вери већ крштени, ово предавање је тако испунило свој вишеструки циљ, напојивши верни народ ,,водом живом“ речју Божијом, уједно следовавши древном обичају катихезе, који је од самог почетка неодвојиви део Христове Цркве. Текст и фотографије: вероучитељ Ненад Србљанин

Предавање на тему „Пост, молитва и богомољачки покрет Владике Николаја” у Шиду Благословом Његовог Високопреосвештенства Господина Г. Василија, Митрополита сремског, у Шиду ће бити одржано духовно предавање на тему „Пост, молитва и богомољачки покрет Владике Николаја”. Предавач је протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин из Новог Сада, који ће говорити о значају поста и молитве у духовном животу верника, као и о историјској и духовној улози богомољачког покрета који је покренуо Свети владика Николај. Предавање ће бити одржано у суботу, 7. марта, након вечерње службе, у сали Владичанског двора у Шиду. Позивамо све људе добре воље да присуствују овом духовном сабрању и узму учешће у разговору о темама које су од изузетног значаја за савремени црквени и духовни живот.   Текст и фотографија: протојереј Милан Пршић

Недеља православља у храму Светог оца Николаја у Шиду У прву недељу Часног и Великог поста, наша Света Црква прославља Недељу православља. Свету Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја служио је високопречасни протојереј Милан Пршић, уз молитвено присуство свештенства храма, вероучитеља, мноштва деце и народа Божијег, окупљеног око часног тела и крви Господа нашег Исуса Христа.  Прва седмица Васкршњег поста свој назив црпи из великих, али и тешких победа, које је наша света, саборна и апостолска Црква однела над свим противним и безбожним учењима, која кваре истину коју је Христос једном за свагда својим постојањем на земљи утемељио кроз Свете апостоле и учитеље Цркве, предајући је свом верном стаду-народу Божијем. У првим вековима хришћанске вере, њена истина чувана је беспрекорно, из разлога што је Црква у почетку била окупљена око малог броја хришћана, који су добровољно приступали хришћанству, као јединој живоносној и спасоносној вери. Први хришћани, иако живећи у истини која није нарушена кривим и погрешним веровањима, у првим вековима сусретали су се са гоњењима и забранама да своју веру спроводе на делу, да се окупљају као народ Божији у Светој Литургији. Велики римски императори забрањивали су нашу веру, проглашавајући је опасном по Римску империју и самог цара. Након тих тешких и безбожних времена, у којима су хришћани своју веру исповедали својом крвљу и животом, наступила су мирнија времена, која је омогућио цар Константин, доносећи закон којим се хришћанство проглашава за равноправну религију Римске империје. Потом је цар Теодосије, 380. године хришћанство прогласио за званичну религију Римског царства, те су у Свету Цркву многи људи улазили из не тако побожних мотива. Напротив, мотиви су врло често били користољубиве природе, желећи да се стекну важне државне и политичке функције. На тај начин, постепено је долазило до опадања квалитета саме вере, где су многи придошли хришћани, своју нову веру кварили ранијим уверењима, док су неки божанске и Свете истине наше вере покушавали да разумеју и објасне само и искључиво својим разумом. На тај начин упадали су у заблуде из којих су настала лажна и погрешна учења која се називају јересима. Јереси су се најчешће односиле на погрешно схватање природе Сина Божијег, Господа и спаса нашег Исуса Христа, али и природе Светога Духа, као и односа унутар божанске природе Свете Тројице. Једна од најотровнијих јереси била је јерес иконоборства, која је поштовање светих икона прогласила за безбожно дело идолопоклонства. Борба против ове јереси трајала је око два века, из разлога што су њену заблуду исповедали људи на значајним државним и црквеним позицијма,  цареви, патријарси, генерали и свештеници. Они су наредили да се из храмова избаце све иконе, врло често их и скрнавећи, бацањем у море или спаљивањем. Зидове храмова на којима су биле фреске и мотиви из хришћанске историје, сада су красили голи и бели зидови, ускраћујући интимни доживљај топлине наше вере и присуства Господњег у Његовим светитељима. Ова борба са безбожним иконоборцима трајала је јако дуго, да би коначно била окончана у време Светог патријарха Методија Исповедника и владавине царице Теодоре, 11. марта 843. године, када је Црква ослобођена кривих и безбожних учења, поново вратила у храмове поштовање светих икона и тако и у пракси потврдила све одлуке претходно одржаног седмог Васељенског Сабора у Никеји, 787. године. У знак сећања на ову велику победу наше Свете Цркве, али и на све претходне победе које је Црква односила над свим лажним учењима, али и оним страшним вековима гоњења, установљена је Недеља православља, која у суштини представља недељу победе православне вере над свим непријатељима Христове Свете Истине! Било да је непријатељство долазило кроз мач или кроз реч, Света истина Христова наставила је да живи под окриљем наше православне вере, неокаљана и очувана. Након Свете Литургије традиционално је уприличена литија кроз град, где је мноштво деце носило Свете иконе, на челу са својим свештеницима, а у пратњи вероучитеља и родитеља. Посебну захвалност храм Светог оца Николаја дугује СКУД „Свети Сава“, који је и ове године учествовао у литији и тако увеличао овај велики празник наше Свете Цркве.   Текст и фотографије: вероучитељ мср Војислав Чавић

Освештан живопис у угриновачкој цркви Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Василије служио је у сиропусну недељу, 22. фебруара, Свету архијерејску Литургију у храму  Светог великомученика Георгија у Угриновцима уз саслужење свештенства Епархије сремске. Пре почетка Литургије Митрополит Василије освештао је живопис те светиње из 18. века којим је она украшена у протекле три године. Митрополит сремски је нагласио да у последњој, сиропусној и недељи праштања, на прагу великог Васкршњег поста, сви треба да се замисле над својим делима и смогну снаге да опросте другима, као што се то и у молитви Господњој каже. Митрополит је током Литургије одликовао чином протојереја старешину угриновачког храма Александра Чавку. На предлог свештеника уручио је и грамате за љубав према цркви коју обилато помажу материјално и морално Милошу Вукомановићу и Стевану Милуровићу, а орденом Светог Арсенија Сремца одликовао је Дејана Матића. Након Литургије одржана је трпеза љубави на којој се обратио протојереј Александар Чавка рекавши да живописање храма није само декорација и његово облачње у оно што му припада, него и исписивање вере једног народа. Протојереј је честитао Високопреосвећеном четири деценије на трону Епархије сремске и захвалио се за одликовање, а истакао да заслуге за живопис припадају и његовом сабрату, протонамеснику Александру Миличевићу, као и парохијанима, који су, како је рекао, показали током живописа највеће заједништво до сада.. Живописање храма Светог великомученика Георгија почело је у марту 2022. године, а завршено у јулу 2025. Посао су обавили Бојан и Биљана Јуришић из Иконографског атељеа „Јуришић“ са сарадницима.   Текст и фотографије: управа храма Светог великомученика Георгија у Угриновцима