Храмовна слава у Ривици На празник Светог великомученика и победоносца Георгија свечано је прослављена  храмовна слава у Ривици. Прослава је започела вечерњим богослужењем са петохлебницом које су служили високопреподобни архимандрит Атанасије, настојатељ манастира Старо Хопово, јереј Стефан Гавровски, епархијски секретар и јереј Младен Косановић, парох иришки. Лепоти богослужења допринели су својим појањем ученици Карловачке богословије, а окупљеном верном народу, надахнутом беседом, обратио се јереј Стефан Гавровски. Након богослужења сви присутни су се окупили на трпези љубави у свечаној сали. На сам дан овог великог Божијег угодника одслужена је Света Литургија, коју су служили јеромонах Софроније, сабрат манастира Старо Хопово и јереј Божидар Ђенић, домаћин сабрања. По завршетку Свете Литургије уследила је свечана литија око храма, а затим је у храму извршен чин резања славског колача и избор кума храмовне славе за наредну годину. На крају овог сабрања, старешина храма и домаћин славе, јереј Божидар Ђенић, парох иришки и ривички, упутио је речи благодарности свештенству, саслужитељима и сабраном верном народу на заједничкој молитви и љубави показаној у овом свечаном дану.

Отворен Почасни конзулат Руске Федерације у Новом Саду Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је присуствовао 23. априла 2026. године свечаном отварању Почасног конзулата Руске Федерације у Новом Саду. Поздрављајући сабране представнике Републике Србије и Руске Федерације, као и друге високе званице, Патријарх Порфирије је нагласио да је Православна Црква једна и јединствена и да многи народи у њој кроз заједницу са Богом јесу и заједница међу собом: – И зато када говоримо о сарадњи народа који су православни, као што је случај у овом тренутку реч о сарадњи руског и српског народа, ми говоримо о једној Цркви и о једној вери, говоримо заправо о једном народу. Сви народи унутар Православне Цркве чине један и јединствен народ, чине Тело Христово. У том смислу и српски народ и руски народ су део истог народа. Притом и историја наша два народа показује да баш због тога што смо једна Црква, што имамо једну веру, што смо једноверни народ, ми историјски јесмо и суштински један народ. – Сарадња између два народа подразумева једно те исто дело, једно те исто сведочење, сведочење љубави према Богу и сведочење љубави према човеку као смислу нашег постојања. Из тог двојединог сведочења проистиче и произилази све оно што ми јесмо, што је кроз историју потврђено, што нас обавезује данас и што је гарант за будућност. Овом приликом у име свих сабраних честитам г. Душану Бајатовићу, почасном конзулу Руске Федерације у Новом Саду – закључио је Патријарх српски г. Порфирије. Свечаности су присуствовали и: високопреосвећена господа митрополити сремски Василије и бачки Иринеј; преосвећена господа викарни епископи ремезијански Стефан и мохачки Дамаскин; заменик министра иностраних послова Руске Федерације г. Александар Грушко; амбасадор Руске Федерације г. Александар Боцан-Харченко; представници јавног и културног живота Новог Сада.   ИЗВОР: СПЦ

Васкршњи дарови на одељењу психијатрије Здравственог центра у Сремској Митровици У Васкршњи понедељак, након Свете Литургије, по устаљеној пракси, тим вероучитеља пастирско-саветодавног рада за психијатрију Одбора за верску наставу наше Митрополије са потребитима хоспитализованим на одељењу психијатрије Здравственог центра Сремска Митровица, на челу са оцем Стефаном Недићем, у чијем су саставу Бранислав Павков, вероучитељ у Казнено-поправном заводу, Драгана Лапчевић, вероучитељ у ОШ „Јован Поповић” и Живко Тодоровић, радни и окупациони терапеут КП завода, поделио је духовне радости у склопу редовне радионице која се одржава понедељком. Тема је била радост коју празник Васкрсења Христовог са собом носи, дели и умножава, јер Васкрсењем све почиње и њиме се и свршава. Директор центра, господин Војислав Мирнић и начелник службе, др Станимир Чекеринац, са радошћу су прихватили ову иницијативу тима, са пуном подршком и радошћу, као и осталих седморо лекара у служби са особљем. Присутни пацијенти били су учесници ове радости која полако постаје традиција, а подразумева Васкршњу трпезу са вероучитељима и потребитима, уз особље и дежурног лекара. Парохијани оца Стефана, свима су поред хране, даривали и пакете воћа, средства за личну хигијену и нову гардеробу. Служба психијатрије медицинског центра у Сремској Митровици огледног је карактера у погледу делатне пастирске и мисионарске праксе у нашој помесној Цркви, па је ова традиција постала свима пример и углед за свако битисање где се човек и чојство налази.   Текст и фотографије: Одбор за верску наставу Митрополије сремске

Парастос пострадалима на Сремском фронту На Велики четвртак, 9. априла 2026. лета Господњег, када се Српска православна црква молитвено сећа установљења свете тајне Евхаристије, бескрвне жртве тела и крви Господње, у храму Светог кнеза Стефана Штиљановића на спомен-обележју ,,Сремски фронт“ служен је парастос невино пострадалој српској омладини, која је своје животе положила за Часни крст, род и отачаство у пробоју Сремског фронта, 12. априла 1945. године. Парастос жртвама, уз молитвено присуство старешине храма Светог кнеза Стефана Штиљановића, протојереја Сретена Лукића, служили су протојереј-ставрофор Радомир С. Мишић, архијерејски намесник шидски, јереј Гостимир Душанић, парох у Илинцима, јереј Лазар Павић, парох у Адашевцима и шидски ђакон Александар Јефтенић. Поред верног народа, који се сабрао да узме учешћа у молитвеном помену невино пострадалој српској деци, парастосу су присуствовали представници Општине Шид, председник Општине Зоран Семеновић и председник СО Шид,Ђорђе Томић, као и представници Републичке и Покрајинске владе. По окончању молитве, сабранима се обратио високопречасни протојереј-ставрофор Радомир С. Мишић, преневши молитвене поздраве нашег првојерарха, Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског, Г. Василија, поводом највећег хришћанског празника, Васкрса, уједно нагласивши неопходност и нужност молитве за душе наших упокојених предака, који су својим животима оставили залог нама да можемо живети у миру, поносни на своју веру православну и српски национални идентитет.   Текст: Ненад СрбљанинФотографије: Петар Божин