Васкршњи концерт у Пећинцима „Појте Богу, попијевајте имену његову; равните пут ономе што иде преко пустиње; Господ му је име, радујте му се“ (Пс 68, 4) У недељу 11. маја 2025. године, у навечерје празника Светог Василија Острошког, у дворишту парохијског дома у Пећинцима одржан је Васкршњи концерт „Светосавског хора“ Основне школе „Слободан Бајић Паја“, у организацији Светосавске омладинске заједнице „Вера Нада Љубав“ из Пећинаца.   Радујући се и кличући победи живота над смрћу, Господа нашег Исуса Христа, најмлађи Светосавци су својим наступом обележили и важан јубилеј – 850 година од рођења Светог Саве. Светосавски хор Основне школе „Слободан Бајић Паја“ из Пећинаца састоји се из две групе,  млађе – коју чине ученици од првог до четвртог и старије – коју чине ученици од петог до осмог разреда ове школе. Оснивач и уметнички руководилац овог хора, основаног под окриљем Архијерејског намесништва пећиначког и поменуте школе, је вероучитељица Бојана Радивојевић.  Концерт је отворен поздравним говором директора школе госпође Милијане Срдић, која је изразила своје задовољство, што се деца и кроз музику усмеравају на прави пут, захваљујући међусобној љубави и континуираној сарадњи цркве и школе у Пећинцима. Игуману манастира Старо Хопово, високопреподобном архимандриту Атанасију Гаталу, архијерејском намеснику пећиначком, високопречасном протојереју Бојану Мијановићу, свештенству, родитељима, те осталој многобројној публици, чланови „Светосавског хора“, под уметничким вођством вероучитељице Бојане Радивојевић, представио се предивним духовним и родољубивим песмама. Као солисткиња на виолини, наступила је талентована ученица шестог разреда Дуња Максимовић, а концерт су додатно обогатили  инструменталисти Матеја Николић (виолончело) и Александар Станковић (кахон). Испред организатора концерта – Светосавске омладинске заједнице „Вера Нада Љубав“, програм је водила госпођица Вања Петковић. На самом крају ове, анђеоским славопојем испуњене вечери, присутне је поздравио архијерејски намесник и парох пећиначки, протојереј Бојан Мијановић, захваливши се свима на љубави и присуству, који је нагласио да је данас, 850 година после рођења светитеља Саве, важније него икада остати на путу, који је управо овај дивни светитељ Божији трасирао. Протојереј је такође истакао да је посебно радостан, што је наша Света православна црква у Пећинцима изродила институције, које том путу стреме, али и друге позивају и усмеравају попут, Светосавске омладинске заједнице „Вера Нада Љубав“, Кола српских сестара „Жене Мироносице“ и „Светосавског хора“.

Посета Кола српских сестара „Жене Мироносице“ из Пећинаца манастиру Свете Петке Изворске „А доброчинство и заједништво не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу“ (Јев 13, 16) У петак 9. маја 2025. лета Господњег чланице Кола српских сестара „Жене Мироносице“ из Пећинаца, биле су у посети манастиру Свете Петке Изворске код Параћина. Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског Господина Василија, чланице овог кола под духовним патронатом Архијерејског намесништва пећиначког су у саставу Сабора Кола српских сестара Србије, региона и дијаспоре и ове године показале на делу своју љубав и подршку, у виду новчане помоћи сестринству поменутог манастира, који води бригу о више десетина штићеника. На ово богоугодно дело, чланице Кола српских сестара упутиле су се предвођене председницом, госпођом Оливером Марковић, као и својим духовним оцима, архијерејским намесником и парохом пећиначким, протојерејем Бојаном Мијановићем и парохом огарским, јерејем Божидаром Васићем. Овом приликом, сестре и свештеници посетили су још две светиње од великог значаја за нашу Цркву и народ, манастире Манасију и Лешје.

Света архијерејска Литургија у манастиру Беочину На празник Светог великомученика и победоносца Георгија (Ђурђевдан), 06. маја 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Г. Василије, служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Беочину, тачније у капели, која се налази у склопу парка непосредно уз јужну страну манастирских конака, која је посвећена Светом Георгију. Господину Митрополиту саслуживали су манастирски свештенослужитељ игуман Јустин (Стојановић) и епархијски протођакон Горан Власац. За певницом су одговарали карловачки богословци, а поред монахиња манастира, на челу са игуманијом Варваром (Божић), служби је присуствовало мноштво верника. После заамвоне молитве, испред храма је извршен чин благосиљања славских дарова, славских колача и кољива. На крају службе, Високопреосвећени обратио се речима пастирске поуке, подсетивши све на значај хришћанског мучеништва као новог семена из чије проливене крви су се рађали нови чланови Христове Цркве. Пример томе јесте и Свети великомученик Георгије, који је страдао у време богоборног цара Диоклецијана (303 године). Црква и хришћанство су слободу добили Миланским едиктом 313. године у време цара Константина Великог, а многи римски императори  рођени су управо на простору данашње Србије. На овом сабрању молили смо се у дивном храму који је саздан и украшен почетком протеклог века, старањем ондашњих манастирских настојатеља, који у његовој крипти Васкрсење чекају, некадашњи манастирски настојатељ, касније епископ задарски Димитрије Бранковић (Темишварац), такође заслужни манастирски настојатељ архимандрит др Јоаким (Чупић) и дугогодишњи старатељ манастира у тешким годинама владавине комунистичког режима, теолог Душан Дожић, синовац патријарха српског Гаврила. Манастирски парк у Беочину је врло специфичан, јер је пројектован и засађен по узору на парк у Версају надомак Париза. Пројектовали су га пејзажни архитекти из Француске, кад су боравили у овом крају после Првог светског рата. Данас је овај парк у Србији један од ретких сачуваних паркова са столетним четинарским стаблима, која опстају упркос старости и угрожености од стране биљних штеточина. Капела је сазидана по пројекту ондашњег дворског архитекте Владимира Николића.

Братство храма Свете браће Кирила и Методија у Бусијама позива верни народ да узме учешће у духовним и културним садржајима који ће се реализовати поводом прославе храмовне славе – празника Свете браће Кирила и Методија.