Слава Кола српских сестара и капеле „Жене Мироносице“ у Пећинцима „Врсна жена вриједи више него бисер; Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме; Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага; Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе.“ (Прич. 31. 10; 20; 27) Дана 4. маја 2025. године, у недељу коју је наша Света Црква посветила женама мироносицама, које су својом истрајношћу у љубави, трпљењу и неустрашивости сведочиле своју веру, остајући са Пресветом Богомајком, под Крстом Господњим и које је Христос удостојио радости, да буду међу првим сведоцима Његовог Васкрсења – прослављена је слава капеле на гробљу у Пећинцима и Кола српских сестара Архијерејског намесништва пећиначког, које носе управо име „Жене Мироносице“. Прослава је започета Светом Литургијом, коју је у поменутој капели на гробљу, посвећеној Светим женама мироносицама, служио духовник Кола, архијерејски намесник и парох пећиначки, високопречасни протојереј Бојан Мијановић, уз присуство и појање сестара на челу са председницом, госпођом Оливером Марковић и чланова Светосавске омладинске заједнице „Вера Нада Љубав“ из Пећинаца. На Светој Литургији, сестре чланице Кола су са својим духовним оцем разломиле славски колач, а он их је у својој беседи подсетио на значај и подвиг Светих жена мироносица у историји и животу Цркве, те изразио искрену наду да ће и оне, следујући својим молитвеницама пред Господом, наставити да истрајавају у сваком подвигу и сваком добром делу, китећи се венцем богољубивог човекољубља и материнског саосећања са свима онима, који потребују  љубав, помоћ и њихову подршку. Отац Бојан је овом приликом изразио и своје велико задовољство и нескривену радост због чињенице да је у току живописање капеле, која се из дана у дан све потпуније одева у свечане ризе, какве оваквој светињи и приличе. Након богослужења, уследио је славски ручак у сали парохијског дома у Пећинцима, где су свештеник и сестре из Пећинаца дочекале у радости и празничном расположењу и сестре огранака Кола из Прхова, Сремских Михаљеваца, Огара, Попинаца и Сибача, заједно са њиховим свештеницима, чланове СОЗ-а, као и остале драге им госте. Госпођа Оливера Марковић од срца се захвалила свим сестрама на труду, љубави и заједничком узрастању у добру, те оцима на челу са архијерејским намесником пећиначким, на несебичној и неупитној подршци у сваком моменту.

Свете Литургије у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима Након што је, на Васкрсни понедељак, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије осветио нове антиминсе за богослужбена места у Епрахији сремској, у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, од 22. априла до 1. маја 2025. године, свакодневно су служене Свете Литургије. Евхаристијским слављима, уз саслужење свештенства из свих Архијерејских намесништава Епархије сремске, началствовали су протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, протојереј-ставрофор Саво Ракита, архијерејски намесник сремскомитровачки, протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки, протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски, протојереј-ставрофор Радомир Мишић, архијерејски намесник шидски, протојереј-ставрофор Гавро Милановић, архијерејски намесник подунавски и архимандрит Димитрије из Солуна. На последњој Светој Литургији коју су, овом приликом, одслужили протојереј Бојан Мијановић, намесник и свештеници Архијерејског намесништва пећиначког, Високопреосвећени Митрополит Василије је у својој архијерејској беседи поучио сабрани верни народ о значају и симболици антиминса у светим храмовима, изразивши посебно задовољство чињеницом да су у Евхаристијским слављима, уприличеним поводом радосног и свечаног догађаја, учествовали и професори и студенти теологије из Русије и Грчке.

Света архијерејска Литургија у Шуљму На дан када наша света Црква прославља Светог Максима Исповедника, Папу римског, 27. априла 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Шуљму. Саслуживали су јереј Бранимир Чолић, парох сремскомитровачки, јереј Бранислав Дивљак, парох лаћарачки, јереј Милан Томашевић, парох сурчински, јереј Јовица Михаиловић, парох мартиначки и епархијски протођакон Горан Власац. Најстарији помен Шуљма потиче из 1579. године, а под хабзбуршком владавином, припадао је Илочком властелинству. „Лепа, стара црква“, наводна задужбина Светог Владике Максима, спомиње се 1702. године. За време епидемије куге, овде је било заражено седам домаћинстава, а мештани су страдали и у разбојничким упадима, 1732, 1739. и 1741. године. Кроз читаву своју историју, Шуљам је остао мало, сиромашно место. Пустошења у Другом светском рату и исељавања становништва узроковала су депопулацију коју је зауставио тек долазак избеглица из Босне и Хрватске. Постојање богомоље од плетера, покривене шиндром, забележено је у извештају визитационе комисије из 1733. године. Барокни храм Преноса моштију Светог оца Николаја сазидан је 1779, мада је по шематизму из 1884. године, освећен још 1766. године. Садашњи звоник је саградио Јаков Марц, 1845. године. Иконостасну преграду израдио је непознати дуборезац из друге половине 18. века, а осликао је Николај Петровић, 1778. године, о чему сведочи и запис на престоним иконама Господа Исуса Христа и Светог Јована Крститеља. Унутрашње зидове живописао је Матеј Петровић, од 1832. године. Иконостас је очишћен 2001, а до сада је генерално обновљена спољашњост и унутрашњост храма.

Први Васкршњи фестивал у Великим Радинцима Дана 20. априла 2025. године, на празник Васкрсења Господа Исуса Христа, Светом Литургијом началствовао је старешина храма, пречасни протојереј Предраг Симић, док је за певницом појао дечји црквени хор „Λόγος”, који делује при нашем храму.   По завршетку Васкршње Свете Литургије, у порти храма одржан је Први Васкршњи фестивал у Великим Радинцима. Деца су изложила радове у које су уткала сву своју љубав и труд. Својом песмом, славећи васкрслог Господа, отворила су овај прелепи и благословени догађај, испуњен радошћу и благодарношћу. У наставку програма проглашена су прва три места у такмичењу за најлепше јаје, која су заузели Анђела Вујиновић, Наталија Миросављевић и Јован Симић. Одмах по завршетку проглашења победника за најлепше јаје, такмичарски део програма је настављен надметањем за најјаче јаје – Туцијадом, најбољи у овој категорији били су Огњен Милошевић, Јован Петровић и Михајло Петковић. Ове године увели смо једну лепу новину, а то је да се победнику у такмичењу за најјаче васкршње јаје поверава икона Васкрсења Господа Исуса Христа на чување. Ова икона ће молитвено почивати у дому овогодишњег победника, Огњена Милошевића, пред којом ће, заједно са својом породицом, узносити молитве Васкрслом Господу. На полеђини иконе биће постављена плочица са његовим именом, а Огњен ће је следеће године предати наредном победнику. Тако ће ова икона, из године у годину, од Васкрса до Васкрса, прелазити из дома у дом, у руке нових победника. За неколико деценија, она ће бити сведок прелепих успомена везаних за празник Васкрсења Христовог у Великим Радинцима. Захваљујући дивним људима из нашег села, припремљено је лепо послужење за све присутне. Радујући се празнику, желимо свако добро, крепост и радост, да угледамо светлост неприступну, да свако од нас припреми своје срце и учини га местом Васкрсења Христа Бога и Цара нашег, како бисмо клицали – Христос Васкрсе!