Исповест свештенства у Бусијама

Исповест свештенства у Бусијама У среду, четврте недеље Часног поста, 10. априла 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету Литургију пређеосвећених Дарова у храму Светих Кирила и Методија у Бусијама и том приликом Светим Даровима причестио свештенство Архијерејског намесништва земунског. Његовом Преосвештенству саслуживали су пароси батајнички: јереј Немања Теофиловић и јереј Милован Дерета, епархијски протођакон Горан Власац, као и ђакони: др Никола Лукић и Василије Јосимовић, уз молитвено учешће и присуство свих свештеника и вероучитеља Архијерејског намесништва земунског, као и верног народа. Свештенство је исповедио протојереј-ставрофор Вајо Јовић, умировљени парох и дугогодишњи старешина храма Светог Александра Невског у Београду. По завршетку Свете Литургије, Преосвећени Владика Василије говорио је о историјском развоју Литургије пређеосвећених Дарова и значају Свете тајне Исповести. Заједничарење је настављено у парохијској сали, уз трпезу љубави, око које су се постарали свештеници Драган Зорица и Стефан Гавровски, пароси бусијски, уз несебичну помоћ сестара при храму Свете браће Кирила и Методија у Бусијама.   презвитер Стефан Гавровски

Хор „Лушчинка“ у Карловачкој гимназији

Хор „Лушчинка“ у Карловачкој гимназији У свечаној сали Карловачке гимазије, 6. априла 2024. године, у организацији Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца, одржан је концерт хора „Лучинушка“ из Београда. На овој манифестацији, Његово Преосвештенство Епископа сремског Господина Василија представљао је високопреподобни игуман Јустин Стојановић, који је присутне поздравио на крају концерта. Tом приликом, игуман Јустин је истакао да име гостујућег хора асоцира на светлост, што је од посебног значаја за „хришћане у току Часног поста, у очекивању Васкресења Христовог, које је празник највеће светлости“, као и да „ово дивно извођење представља својеврсан час и смотру мултикултуралности града Сремских Карловаца“. Подсетио је и како су, својевремено, Карловци пружили уточиште одбеглој руској интелигенцији. Хор „Лучинушка“ основан је 1972. годинем на Одсеку за славистику Филолошког факултета у Београду, на иницијативу професора Андреја Тарасјева. Испрва су га чиниле студенткиње које су песмом испуњавале време између предавања. Циљ хора био је да се, кроз неговање музичке традиције словенских народа, што боље савладају језик, култура и књижевност народа, чији су се језици студирали. Данас је то градски женски хор, док пратећи оркестар чине мушкарци, који и даље негује музичко наслеђе словенских народа. Иза себе, хор има бројне наступе, учествује у хуманитарним акцијама, у обележавању важних историјских догађаја и личности, а са својим програмима чест је гост Руског дома у Београду.

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У НОВОМ СЛАНКАМЕНУ

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У НОВОМ СЛАНКАМЕНУ На дан када наша света Црква прославља Светог преподобномученика Никона, 5. априла 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Литургију пређеосвећених Дарова у храму Преображења Господњег у Новом Сланкамену. Саслуживали су јереј Богољуб Миловановић, парох инђијски, јереј Александар Раденовић, парох љуковачки, епархијски протођакон Горан Власац и ђакон Марко Стефановић из Саборног храма Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Том приликом, обављена је и исповест свештеника и вероучитеља Архијерејског намесништва сремскокарловачког, а по благослову Преосвећеног Епископа Василија, дужност исповедника преузео је парох бањалучки, протојереј-ставрофор Војо Балабан. После Свете Литургије уследио је братски састанак и уприличена је трпеза љубави, за којом се, у име овдашњег свештенства, присутнима обратио архијерејски намесник сремскокарловачки, Слободан Вујасиновић, пожелевши протојереју-ставрофору Радомиру Санду сретан одлазак у старосну пензију, а потом му и предао филигрански напрсни крст, као молитвену успомену на његов рад у Винограду Господњем. 

СВЕШТЕНИЧКА ИСПОВЕСТ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ПЕЋИНАЧКОГ

СВЕШТЕНИЧКА ИСПОВЕСТ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ПЕЋИНАЧКОГ Нема ничег узвишенијег од онога што називамо покајањем и исповешћу. Ова Света тајна јесте даривање љубави Божје човеку. Њоме се човек на савршен начин избавља од зла. (…) Да би се покајала, душа треба да се пробуди. Управо ту, у том буђењу, дешава се чудо покајања. Притом се открива човекова воља. Буђење се, међутим, не дâ објаснити само човековим делањем. Човек ништа не може сâм. Бог интервенише. Тада долази божанска благодат. (…) Истинско покајање доноси освећење. Покајање нас освећује. Живот и поуке Светог Порфирија Кавсокаливита У среду треће седмице Часног поста, 3. априла 2024. године, у храму Светог архангела Гаврила у Попинцима служена је Литургија пређеосвећених Дарова, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, а саслуживали су протејереј Мићо Ристић, парох доњетоварнички и јереј Божидар Васић, парох огарски. У току Литургије сви активни и умировљени свештеници и вероучитељи Архијерејског намесништва пећиначког приступили су Светој тајни Исповести, коју је извршио умировљени парох, протојереј-ставрофор Михајло Маријанац. После Исповести, Епископ сремски Василије је, у име свештенства и у своје лично име, заблагодарио оцу Милану Главашевићу на труду и духовној бризи, са молитвеном жељом да Господ свима окупљенима „дарује снаге да духовно узрастају на путу ка Царству небескоме“ и поучио верни народ, истакнувши значај Литургије „која треба да нам служи да се јаче утврдимо у вери и укрепимо у току поста“, као да нам буде на „духовну ползу“. Након беседе, Владика Василије је одликовао три мајке Орденом Свете мати Ангелине и том приликом указао на основну важност и улогу материнства у друштву, као и на значај вишедетних породица. Духовно сабрање настављено је у сали попиначке парохије, уз читање поука и духовних садржаја. Том приликом, сабранима се пригодним речима обратио исповедник, прота Михајло, бодрећи браћу свештенике и вероучитеље да вазда остану „будни“ и свесни својих сагрешења, те спремни да „сагледају грехе своје и да не осуђују брата свога“, како се каже у молитви Светог Јефрема Сирина. Након светог сабрања, љубављу и трудом пароха из Попинаца, јереја Милана Главашевића и Кола српских сестара овог места, уприличена је трпеза љубави. Текст приредио: Вероучитељ Марко Ракић

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У НОВОЈ ПАЗОВИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У НОВОЈ ПАЗОВИ У Петак друге недеље Васкршњег поста, 29. марта 2024. лета Господњег на Светог апостола Аристовула и Светог мученика Савина Египћанина, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету Литургију пређеосвећених Дарова у храму Свете Петке у Новој Пазови. Његовом Преосвештенству саслуживали су игуман Јустин (Стојановић), јереј Саша Милијашевић парох старопазовачки, епархијски протођакон Горан Власац, ђакон новопазовачки Александар Милановић и ђакон старопазовачки Стефан Станојевић. Сведочећи заједништву и саборности Свете Цркве, свештеници, ђакони и вероучитељи Архијерејског намесништва старопазовачког, приступили су Светим тајнама Исповести и Причешћа, а по благослову Преосвећеног Владике Василија за исповедника је одређен протојереј-ставрофор Сретен Младеновић пензионисан свештеник при храму Светог Марка у Београду. По завршетку Свете Литургије Епископ Василије обратио се свештенству и верном народу беседом о значају Светих тајни Свештенства, Исповести и Причешћа. У наставку, у парохијској сали уприличена је трпеза љубави трудом и залагањем домаћина овог сабрања пртојереја-ставрофора Зорана Јовића, архијерејског намесника старопазовачког. У току заједничарења јереј Милорад Бојчић прочитао је поучно слово професора богословије у Сремским Карловцима јереја Ђорђа Милидрага на тему „Требник“. На крају овог молитвеног сабрања, домаћин се обратио заблагодаривши Преосвећеном Владици на архипастирском благослову и љубави, исповеднику проти Сретену, као и свештенству и вероучитељима који су узели учешћа у Светим тајнама. Текст: Ђакон новопазовачки Александар Милановић

ПОМЕН БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

ПОМЕН БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ На дан када наша света Црква молитвено обележава успомену на Светог мученика Агапија, 28. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је помен Бранку Радичевићу на Стражилову. Саслуживали су протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија и епархијски протођакон Горан Власац. Поред истакнутих српских песника, умировљеног судије, господина Слободана Милошевића и других угледних званица, Бранковом помену је присуствовао и председник Владе Аутономне Покрајине Војводине, господин Игор Мировић. Ово богослужење обављено је у склопу прославе 200 година од рођења једног од највећих српских песника, романтичара, која ће бити сачињена од уметничких програма, изложби, песничких вечери и округлих столова, а започета је Свечаном академијом, одржаном на малој сцени „Пера Добриновић“ у Српском народном позоришту у Новом Саду. Након помена, Његово Преосвештенство се присутнима обратило следећим речима: „Окупили смо се да молитвено обележимо јубиларну 200. годишњицу од рођења једног од највећих уметника наше историје – Бранка Радичевића. Његово име не само да представља синоним за српску поезију и Сремске Карловце уопштено, већ је дословно постало нераскидив део нашег културног наслеђа и традиционалног уметничког израза душе Србинове. Своје стихове Бранко није писао само хармоничним реченицама, већ их је дословно ткао од снова и емоција, на тако вешт и аутентичан начин, да ће његово велико дело представљати инспирацију читавог низа генерација читалаца, укључујући и данашњу. Зато о његовим песмама не можемо говорити као о самој књижевност, кад их неодољиво осећамо као икону туге и радости, надања и чежњи. Његова поезија је била и остала израз чисте и невине, младалачке љубави према ближњим и даљњим људима, свом страдалном народу и раскошној природи која нас окружује, а надасве према нашем Творцу, који нам је и подарио овај недокучиви свет у ком живимо и трајемо. У Књизи Постања, пророк Мојсије је забележио да је наш Господ учинио да из земље никну „свакојака дрвета, лијепа за гледање и добра за јело“, што само по себи сведочи о духовној потреби за естетиком, коју кроз неговање благољепија и данас осетимо у нашој светој Цркви. Богослужбена употреба уметности нарочито је видљива управо у Бранковим Карловцима, где је тадашњи патријарх српски, Георгије Бранковић, у првој деценији 20. века, од славног Паје Јовановића наручио четири величанствене иконе, које и данас стоје и красе певнице Саборног храма и које представљају Свете који су Господа величали управо уметничким стваралаштвом. Поред градитеља величанствених храмова, цара Соломона, у Старом завету и краља Милутина, код Срба, овде су сјајно насликани и цар Давид и Свети Јован Дамаскин, као аутори духовне поезије, у чијој се надземаљској лепоти наслађивало небројено мноштво спасених душа. Ми у Бранковим песмама не видимо само трагедију прераном смрћу угашеног талента, или полетног романтичара надахнутог рококоом, већ радосно осећамо човека вере, прожетог и надахнутог љубављу према Богу, која води у живот вечни. Зато данас када смо се окупили око његових земних остатака да прославимо живот и наслеђе Бранка Радичевића и да се помолимо за његову душу, ми би требали да се обавежемо да ћемо наставити његову мисију неговања богоугодне лепоте речи српске и српског писма, као и да не дозволимо да наша срца икада охладне према нашем Творцу и свима око нас. Бог да му душу прости и вечан покој слузи Божијем Алексију – нашем драгом и незаборавном Бранку.“

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У РУМИ

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У РУМИ У среду друге недеље Васкршњег поста, 27. марта 2024. лета Господњег, на празник Светог Бенедикта Нурсијског, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету Литургију пређеосвећених Дарова у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Руми. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Станко Тркуља, парох хртковачки, јереј Ђорђе Санчанин, парох при храму Вазнесења Господњег у Руми и епархијски протођакон Горан Власац. Сведочећи заједништву и саборности Свете Цркве, свештеници и вероучитељи Архијерејског намесништва румског, приступили су Светим тајнама Исповести и Причешћа, а по благослову Преосвећеног Владике, за исповедника је био одређен архимандрит Нектарије (Татарин), настојатељ манастира Средиште(Епархија банатска). Након Свете Литургије, Његово Преосвештенство се обратио пригодном беседом свештенству и верном народу, поучавајући их о значају Свете тајне Исповести и Причешћа, као највеће благодати која нам је дата, охрабривши присутне да, исповеђени и причешћени, наставе ток Свете четрдесетнице. У наставку, у парохијској сали уприличена је трпеза љубави, трудом домаћина сабрања протојереја-ставрофора Винка Мишановића, заједно са његовом „домаћом Црквом“ и браћом и сестрама из ове духовне заједнице. У току заједничарења, прочитано је поучно и дивно слово професора Богословије у Сремским Карловцима, јереја Ђорђа Милидрага, на тему „Требник”. На крају литургијског, духовног и молитвеног сабрања, свима присутнима се обратио архијерејски намесник и парох румски, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, заблагодаривши пре свега Преосвећеном Владици на архипастирском благослову, духовном бодрењу и љубави коју показује према свима нама, затим исповеднику архимандриту Нектарију који је понео на себе бреме наших сагрешења, проти Винку домаћину сабрања, као и свештенству и вероучитељима који су узели учешћа у духовној смотри и сви заједно, окупљени око свога Оца и Архипастира, сведочили пуноћу евхаристијске заједице. Текст: Презвитер Марко Јањић, парох малорадиначки, павловачки и катихета у Руми. Фото: Милан Романовић, студент Богословског факултета, Вукашин Малешевић, ученик средње школе у Руми

Теодорова субота у манастиру Ново Хопово

Теодорова субота у манастиру Ново Хопово На Теодорову суботу, 23. марта 2024. године, у манастиру Ново Хопово служена је Света Литургија. Евхаристијским сабрањем, пред мноштвом верног народа, началствовао је архимандрит Павле, настојатељ новохоповски, а саслуживали су архимандрит Атанасије, настојатељ монашке обитељи у Старом Хопову, протојереј Бране Миловац, парох при Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, јеромонах Софроније из манастира Старог Хопова и епархијски протођакон Горан Власац. Благољепију свечаног богослужења у великој мери допринело је складно појање ученика Богословије Светог Арсенија. Током Свете Литургије, архимандрит Павле је беседио о животу и жртви Светог Теодора Тирона, по отпусту је освећено кољиво, а потом је за све сабране уприличена трпеза љубави. Током 16. века, Ново Хопово убраја се међу најважнија духовна и просветна седишта српске Цркве, због чега су неки историчари читаву дијецезу називали „Хоповском“. Као друга митрополитска резиденција, кориштена је цела два столећа – у 16. и 17. веку. „Протестантски предиктор“ и изасланик хабзбуршког цара Максимилијана II, приликом свог путовања у Цариград, од 1573. до 1578. године, забележио је како су будући београдски свештеници овде стицали своја знања. У Новом Хопову је монах Јефрем из Свете Горе 1618. године преписивао каноне, а 1630. године златар Нешко Пролимлековић оковао је једно „Јеванђеље“. На захтев даскала Јеврема Шишатовчанина, у овој монашкој заједници написана је служба Светом Стефану Штиљановићу, 1675. године. Од јула 1757. до 2. новембра 1760. године, члан братства Новог Хопова био је Доситеј (Димитрије) Обрадовић. У богатој манастирској библиотеци стекао је своја прва знања, под надзором игумана Теодора (Милутиновића), а у храму Светог Николе замонашен је и рукоположен у чин јерођакона. Убрзо по смрти игумана Теодора, овај калуђер пустоловног и радозналог духа у Иригу је набавио „црвену доламу и чакшире и хајдучке опанке“ и затим напустио своју духовну заједницу. О његовом боравку у Новом Хопову сведочи и назив извора у северном конаку – „Доситејева чесма“.

Литургија пређеосвећених Дарова у сремскокарловачком Саборном храму Светог оца Николаја

Литургија пређеосвећених Дарова у сремскокарловачком Саборном храму Светог оца Николаја У петак, 22. марта 2024. године, у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима служена је Литургија пређеосвећених Дарова. Светом Литургијом је началствовао протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки, уз саслужење епархијског протођакона Горана Власца и ђакона Марка Стефановића.  Богослужењу су молитвено присуствовали Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, као и сви ученици Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, а по отпусту је одслужен и канон Светом Теодору Тирону. Тирон значи регрут. Тек што Свети Теодор беше ступио у војску, у пук Мармаритски, у граду Амасији, када отпоче гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином. Како Теодор не хте крити да је и он хришћанин, то би потегнут на суд и вргнут у тамницу, и тамница закључана и запечаћена. Јер, нечастиви судија хоћаше Теодора уморити глађу. У тамници се јави Теодору сам Господ Христос и охрабри мученика Свога говорећи му: „Не бој се, Теодоре, Ја сам с тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са Мном на небесима“. У томе се јави мноштво ангела у тамници, и сва тамница се осветли пресјајно, и стражари тамнички видеше ангеле у бело одевене, и врло се уплашише. Потом би Теодор свети изведен, истјазаван и на смрт осуђен. Бачен би у огањ, и предаде душу своју свету Богу вишњем. Пострадао је 306. године. Тропар (глас 2): Велија вјери исправљенија, во источницје пламене, јако на водје упокојенија, свјатиј великомученик Теодор радовашесја; огњем бо всесожегсја јако хљеб сладкиј Тројице принесесја, того молитвами Христе Боже спаси души нашја. 

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У САБОРНОМ ХРАМУ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У САБОРНОМ ХРАМУ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА На дан када наша Света Црква молитвено прославља Светих седам свештеномученика епископа Херсонских, 20. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Литургију пређеосвећених Дарова у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Саслуживали су протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Ареснија, архимандрит Арсеније, настојатељ манастира Бешенова, архимандрит др Клеопа, архијерејски заменик и настојатељ манастира Ваведења Пресвете Богородице, протојереј др Петар Николић, катихета у Карловачкој гимназији, јереј Станко Лакетић, старешина Саборног храма Светог оца Николаја, јереј Ђорђе Милидраг, парох сремскокарловачки, протођакон Љубомир Лукић, професор Карловачке богословије и епархијски протођакон Горан Власац. Поред верног народа, Пређеосвећеној Литургији су присуствовали сви ученици Богословије Светог Арсенија.