ПОЧЕТАК ЧАСНОГ ПОСТА У МАНАСТИРУ ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

ПОЧЕТАК ЧАСНОГ ПОСТА У МАНАСТИРУ ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА Драги моји, Ево нас пред вратима богате ризнице која се отвара само за нас. У тој ризници налазе се непроцењива блага, припремљена нама. Довољно је само одлучити и пуни вере, јаке и чврсте воље да отворимо та врата… јесу тешка, али се лако отварају. То је ризница која се зове ЧАСНИ ПОСТ! Осмели се, крени, не оклевај!!! Пости са нама! Нека нам сваки испошћени дан буде једна лествица ближе Васкрсењу. У овој ризници добићеш све што Ти треба: мир, радост, благостање и много духовних блага којим се Небо купује . Иди по целоме свету с осмехом на лицу и нека та радост из „ризнице“ буде најјача мисија међу онима који су још у мраку. Ако наиђеш на свађу – буди мир, ако наиђеш на таму – буди светлост, ако наиђеш на псовку или лошу нарав – обасјај их благословом. Не три дана, не недељу, не „прву и задњу“, него пости СВЕ!!! Лекари позивају на детокс и чишћење – у посту имамо СВЕ. Уз све поменуто отац Ђорђе и ја, заједно са нашим ученицима, трудићемо се да Вас кроз лепа и молитвена богослужења подржимо на путу поста. Благословен почетак поста!!!!! Ваш отац Клеопа

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЛАЋАРКУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЛАЋАРКУ У недељу, 17. марта 2024. године Господње, на празник Преподобног Герасима Јорданског, Његово Преосвештенство Епискип сремски Господин Василије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у храму Светог архангела Гаврила у Лаћарку, уз саслужење архијерејског заменика и настојатеља манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима, високопреподобног архимандрита др Клеопе Стефановића; ректора Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, протојереја-ставрофора мр Јована Милановића; старешине храма Сабора Српских светитеља у Руми, протојереја Бранислава Мишковића; старешине капеле Светог Деспота Стефана Слепог у Лаћарку, протојереја Милије Глигића; старешине храма Светих сирмијских мученика у Малој Босни, јереја Далибора Чолића; старешине храма Вазнесења Господњег у Јакову, јереја Александра Симића и епархијског протођакона Горана Власца. За певницом су појали студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду и дечји црквени хор „Архангел“, из Лаћарка.  Светој архијерејској Литургији присуствовали су: потпредседник Фудбалског савеза Србије, господин Бранислав Недимовић; наставник артиљерије при Катедри тактике са системина наоружања на Војној акдемији, господин потпуковник Бранислав Бојанић; представник општине, господин Војислав Мирнић; председница Месне заједнице Лаћарак, госпођа Весна Скакун и координатор НС ИПА-СРБИЈЕ у Сремској Митровици, господин Дарко Дронић. По завршетку Евхаристијског славља, Његово Преосвештенство је доделио 12 ордена Свете мајке Ангелине – признања којим Епархија сремска изражава захвалност за вишеродно материнство и делатну љубав према својој Светој Цркви. Након доделе ордена, уследило је освећење темеља Светосавског дома, у порти лаћарачког храма. За осмехе и радост свих присутних, заслужан је пригодни програм у ком су учествовали: КУД „Сава Кличковић“, Етно група „Храм“ и дечји црквени хор „Архангел“. Као и до сада, за вођење и организацију програма била је задужена наставница фолклора, госпођа Јелена Радовић, а за организацију целокуоног догађаја, заслужан је старешина лаћарачког храма, јереј Бранислав Дивљак. Кумови овог радосног догађаја били су: господин Бора Шуљманац, госпођа Сања Шуљманац и њихова дечица Младен и Ленка Шуљманац.    Текст и фотографије: Стефан Радишић, студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић посетила голубиначки храм Ваведења Пресвете Богородице

Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић посетила голубиначки храм Ваведења Пресвете Богородице Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић, заједно са Епископом сремским Господином Василијем, протојерејем-ставрофором Радомиром Мишићем, архијерејским намесником шидским и надлежним парохом, јерејем Милорадом Бојчићем и директором Развојног фонда Војводине Гораном Савићем, посетила је Храм Ваведења Пресвете Богородице у Голубинцима. Посета покрајинског секретара организована је у форми радног састанка, на коме су сумирани резултати обнове храма и рестаурације иконостаса, који су финансирани средствима из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. „Рестаурација и реконструкција иконостаса овог храма је обухваћена пројектом који је ресорни секретаријат подржао у износу од 3,7 милиона динара“, рекла је Милошевићева и истакла да је то вредно уметничко дело. Секретарка је навела да је цео храм реновиран, у сарадњи са Општином Стара Пазова, као и да су, након прошлогодишњег невремена, које је оштетило велики број верских објеката, опредељена додатна средства у износу од два милиона динара, и подсетила да ресорни секретаријат повећава улагања у области верских заједница, који тренутно износи 30 милиона динара. Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије се овом приликом захвалио Покрајинској влади што је препознала значај очувања и обнове храмова. Голубиначки храм је у процесу обнове од 2020, а зидан је од 1784. до 1788. године. Иконостас је израдио дуборезац Марко Вујатовић, осликао га је Димитрије Бачевић, 1767. године, а од 1817. до 1820, његове радове допунио је Стефан Суботић, док су исте обновили Ђорђе Ракић из Нештина и Алексић из Арада, 1899. године.

У Сремској Митровици, 5. марта 2024. године, уснуо је у Господу протојереј Ратко Јованчевић.

У Сремској Митровици, 5. марта 2024. године, уснуо је у Господу протојереј Ратко Јованчевић Рођен је 11. септембра 1943. године у Свилајнцу, од оца протојереја Душана и мајке Наде Јованчевић. Основну школу завршио је у Ердевику, а Богословију у манастиру Крка, 1968. године. Оженио се исте године Селеном Бараћ из Лаћарка, са којом је добио двоје деце, Душана и Гордану. Рукоположен је 7. јануара 1969. године, на празник Рождества Христовог, од стране епископа сремског Макарија. Прва парохија на којој је службовао била је парохија у Стејановцима, 1969. године. У Лаћарак прелази 1978, где остаје до 1981, када одлази на парохију у Чалму и ту је службовао све до свог пензионисања, 2009. године. Одликован је чином протојереја, 2009. године, од стране Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, након обнове храма Светог великомученика Георгија у Чалми. Наш драги прота Ратко, живеће вечно у срцима свих нас. Његове беседе ће памтитити многе генерације садашњих и будућих свештеника, јер нас је све поучавао и припремао да служимо Богу и васцелој творевини Његовој. Тело новопредстављеног слуге Божјег, протојереја Ратка Јованчевића, биће донето у храм Светог архангела Гаврила, 6. марта 2024. године Господње, у 18 часова. Свету заупокојену Литургију ће служити свештенство намесништва сремскомитровачког, 7. марта, са почетком у 9 часова. Опело новопредстављеног слуге Божјег, протојереја Ратка Јованчевића, служићемо у храму Светог архангела Гаврила, са почетком у 12 часова, а опелом ће началствовати архијерејски намесник сремскомитровачки, високопречасни протојереј-ставрофор Саво Ракита, уз саслужење присутног свештенства. Сахрана нашег драгог проте, биће на старом гробљу у Лаћарку (код ауто-пута), са почетком у 13 часова. Вечан помен и Царство Небеско, драги прото! Извор: ЦО Лаћарак

МИТРОПОЛИТ ВОЛОКОЛАМСКИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

МИТРОПОЛИТ ВОЛОКОЛАМСКИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА Његовo Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије примио је, 5. марта 2024. године, у својој резиденцији у Сремским Карловцима Високопреосвећеног Митрополита волоколамског Господина Антонија, председника Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, и протојереја Николаја Балашова, саветника Његове Светости Патријарха московског и све Русије. У топлој и срдачној атмосфери, том приликом су наглашене традиционалне културне и духовне везе Руске и Српске цркве, које су оставиле најдубљи и најсветлији траг у историји Карловачке митрополије. Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски, са високом пратњом, посетио је и Саборну цркву Светог оца Николаја и Богословију Светог Арсенија, а потом се поклонио фрушкогорским светињама, похрањеним у манастирима Крушедолу, Гргетегу, Јаску, Врднику и Новом Хопову.

Предавање архимандрита Стефана (Вучковића) у цркви Светог пророка Илије у Старој Пазови

Предавање архимандрита Стефана (Вучковића) у цркви Светог пророка Илије у Старој Пазови У Недељу блудног сина, 3. марта текуће године, у храму Светог пророка Илије у Старој Пазови уприличено је предавање високопреподобног архимандрита Стефана, настојатеља манастира Велике Ремете на тему „Блудни син“. Присутне је речима добродошлице поздравио протојереј Никола Деспот, старешина храма, изразивши радост што се велики број верника одазвао позиву испунивши ову богомољу. Прота Никола нагласио је да је ово прво у низу овогодишњих предавања, која ће се организовати при храму Светог пророка Илије. Својим излагањем, архимандрит Стефан објаснио је ову јеванђелску причу, која носи различите поуке. Верни народ имао је прилику да поставља питања, на која је игуман Стефан радо одговарао, те је предавање своју форму променило у исцрпну душекорисну дискусију пастира и верног народа. Предавању је присуствовало и свештенство Епархије сремске. Прота Никола, у знак захвалности, даривао је архимандриту Стефану епитрахиљ. По завршетку духовне вечери старешина храма обавестио је верни народ да ће се сваког петка служити Акатист Светим мученицима јасеновачким, чије се мошти налазе у овом светом храму. После предавања уприличена је трпеза љубави. Презвитер Стефан Гавровски

Празник Теодора Тирона и Недеља о блудном сину у Руми

Празник Теодора Тирона и Недеља о блудном сину у Руми У петак, 1. марта, на празник Светог Теодора Тирона служена је Света Литургија у храму Вазнесења Господњег у Руми, којом је началствовао јереј Ђорђе Санчанин, док је молитвено био присутан и протојереј Драган Арсеновић. О поуци из јеванђељске приче коју читамо на празник овог Светог великомученика, беседом се сабранима обратио Отац Ђорђе и окупљени верни народ позвао на љубав, мир и усрдну молитву, у часовима када нам се ближи Часни пост. У духу празника Светог Теодора Тирона, коме се акатист сваког понедељка у 18 часова служи у Вазнесењском храму, Отац Ђорђе је, са члановима Светосавске омладинске заједнице, Младеном Кузмановићем и Давором Лазићем, започео тродневну акцију поделе стотину каранфила нашим мајкама и сестрама, као знак пажње и благодарности на њиховом несебичном труду, залагању и свеукупном доброчинству нашем храму и парохији, тиме подсећајући да је сваки дан посвећен нашим мајкама и да су нам оне увек на првом месту. У недељу, 3. марта, Светом Литургијом у храму Вазнесења Господњег у Руми началствовао је протојереј Драган Арсеновић, уз саслужење јереја Ђорђе Санчанин.  Поучном беседом на тему јеванђељске приче о блудном сину, свештеник Ђорђе истакао је верном народу важност покајања, опроста, те милости и љубави према ближњима, како у данима који претходе Великом посту, тако и у све дане живота наших. Након Литургије, захваљујући појцу за певницом, господину Кости, у сали храма уприличена је трпеза за благоверне браћу и сестре.   Извор: Храм Вазнесења Господњег у Руми

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СТАРИМ ЛЕДИНЦИМА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СТАРИМ ЛЕДИНЦИМА На Недељу о блудном сину и дан када наша света Црква празнује успомену на Свете апостоле Архипа, Филимона и Апхију, 3. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у парохијском храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Старим Лединцима. Саслуживали су протојереј-ставрофор Гавро Милановић, архијерејски намесник подунавски и парох сремскокаменички, јереј Зоран Перић, парох лединачки, јереј Немања Мартиновић, парох инђијски, јереј Бојан Нинковић, секретар Епархијског управног одбора Епархије сремске и епархијски протођакон Горан Власац. У надахнутој архијерејској беседи, Преосвећени Владика Василије поучио је сабрани верни народ о дубокој симболици приче о блудном сину, подсетивши их да не треба очајавати када се удаљимо од Господа, као и да се увек требамо подсећати величине Његовог милосрђа и Његове бескрајне љубави према својој творевини. „Христу никада не смемо окренути леђа, а уколико смо, због наших грехова, одлутали од Његове истине и Цркве наших отаца, знајмо да чак и тада, Отац наш Небески стрпљиво и са љубављу чека наш повратак, односно искрено покајање и преумљење посрнулог и залуталог човека“, нагласио је Његово Преосвештенство. По обављеном богослужењу, трудом лединачког пароха, оца Зорана, за присутне је уприличена неизоставна трпеза љубави.  

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ НОВО ХОПОВО

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ НОВО ХОПОВО На дан када наша света Црква прославља Светог Теодора Тирона, 1. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Ново Хопово. Његовом Преосвештенству саслуживало је монаштво и свештенство из Епархије сремске, али и других дијецеза Српске Православне Цркве. У току торжественог богослужења сабрани верни народ поново је имао прилике да чује сведочанство о највишој жртви овог великомученика, чије свете мошти почивају у овој монашкој обитељи. Скоро у исто време од када се тело Светог Стефана Штиљановића чува у Шишатовцу, од 1555, у манастиру Хопову појављују се мошти Светог великомученика Теодора Тирона, пострадалог у прогонима римских царева Максимијана и Максимина, 306. године. Овај храбри регрут пука Мармаритског, у граду Амасији, због отвореног исповедања вере у Христа, најпре је утамничен и мучен глађу, а по мистичном сусрету са својим Богом, окруженим сјајним „мноштвом анђела“, „истјазаван“ је и бачен у огањ. Тихомир Остојић је, 1907. године, о даљој судбини моштију Светог Теодора Тирона, изнео податке које је пронашао у Кириловом зборнику из 1721. године, у некадашњој књижници манастира Хопова. Легенда каже да је Свете мошти, из Сибиња у Јенопоље, одакле су после доспеле у Хопово, донео неки Радован Ракић, да би потом у потпуности поделиле страдања овдашњег становништва: „После пада Будима, 1686. године, удари аустријска војска у Славонију; народ поче бежати, а с њим одоше и Хоповци с моштима, прво у Шабац, па у манастир Радованштицу. После пада Београда се врате Хоповци с моштима у Митровицу. Како је манастир за то време био погорео, Хоповци сместише мошти у Иригу, у цркви начињеној од џамије. Кад се црква хоповска покрила, вратише се калуђери у свој манастир. О Великој сеоби кренуше се и Хоповци с народом и однесоше мошти у Бају, и тек после неког времена се вратише. Кад 1716 ударише Турци на Срем, Хоповци у журби мораше закопати мошти, и разбегоше се куд који. Пошто Немци сузбише Турке, калуђери се вратише, извадише тело из гробнице и дођоше у Нови Сад. Ту је оно било године 1717. После пада Београда пренесоше Хоповци свечано мошти у Хопово.“

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ – ПРЕПОДОБНИ МОЈСЕЈ МУРИН КРСНИ ПУТ ОД РАЗБОЈНИКА ДО СВЕТИТЕЉА

представљање књиге “Преподобни Мојсеј Мурин крсни пут од разбојника до светитеља” У четвртак, 7. марта са почетком у 18 часова у Светосавској сали храма Свете Петке у Сурчину, биће одржано представљање књиге “Преподобни Мојсеј Мурин крсни пут од разбојника до светитеља”.