ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА „ЧИСТО ДА СЕ ЗНА“

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА „ЧИСТО ДА СЕ ЗНА“ У суботу, 28. октобра, Светосавска омладинска заједница Лаћарак, на позив Црвеног крста из Сремске Митровице, а уз подршку ученика другог разреда и учитељица из ОШ “Трива Витасовић – Лебарник”, учествовала је у хуманитарној акцији у склопу каравана “Чисто да се зна”, који је одржан на Тргу Ћире Милекића у Сремској Митровици. Караван “Чисто да се зна” обједињује и промовише превенцију здравља и заштиту животне средине. Овај богоугодни догађај и благословена сарадња уједно означава и почетак претходно најављене манифестације „Дани Светог Варнаве Епископа Хвостанског“, заштитника Светосавске омладинске заједнице Лаћарак.

ХРАМОВНА СЛАВА У БОЉЕВЦИМА

ХРАМОВНА СЛАВА У БОЉЕВЦИМА На празник Преподобне мајке Параскеве – Свете Петке, 27. октобра 2023. године, храм у Бољевцима прославио је своју славу. Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Милорад Симић, пензионисани парох батајнички, уз саслужење домаћина, протојереја-ставрофора Драгана Гвозденовића, пароха бољевачког. После Свете Литургије, прота Милорад је честитао храмовну славу старешини цркве и парохијанима, говорећи о подвигу Свете Петке у посту и молитви и позвао народ да „у ова зла времена користи прилику да пребива у молитви не тражећи изговор да себе оправда што се не моли“. После троструког опхода око цркве, освећени су славски дарови и пререзани славски колачи парохије и свечара. Овогодишњи славски кумови, Дарко Гомбар, Немања Царић, Миленко Јовановић и породица Гвозденовић, приредили су у свечаној сали славску трпезу.

Празнично бденије у манастиру Фенеку

Празнично бденије у манастиру Фенеку У сусрет празнику Свете Петке, протојереј-ставрофор Милутин Илић, пензионисани парох јаковачки, јереј Александар Симић, парох јаковачки и протонамесник Бојан Мијановић, архијерејски намесник пећиначки, служили су празнично бденије, 26. октобра 2023. године, у манастиру Фенеку. Тог дана, у славу и част Преподобне мати Параскеве окупио се верни народ да овој Божјој угодници принесе молитве, док је за певницом појало братство ове обитељи, заједно са својим старешином, архимандритом Макаријем (Ристићем).

ДАНИ СВЕТОГ ВАРНАВЕ ЕПИСКОПА ХВОСТАНСКОГ, ЗАШТИТНИКА СВЕТОСАВСКЕ ОМЛАДИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЛАЋАРАК

ДАНИ СВЕТОГ ВАРНАВЕ ЕПИСКОПА ХВОСТАНСКОГ, ЗАШТИТНИКА СВЕТОСАВСКЕ ОМЛАДИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЛАЋАРАК Храм Светог архангела Гаврила и Светосавска омладинска заједница Лаћарак, позивају вас да узмете учешће у првој прослави крсне славе Светосавске омладинске заједнице Лаћарак. Низом благословених активности: културним, хуманитарним, спортским, уметничким, едукативним… обележићемо патрона наше заједнице. Кроз ове богоугодне активности ћемо пројавити бригу и старање о ближњима, истаћи ћемо праве вредности којима треба да тежи сваки човек, загледан у лик Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Показаћемо пут којим омладина треба да ходи и пример Светог Варнаве Епископа Хвостанског, који сви треба да следимо. октобар – У периоду од 11.00 до 14.00, у оквиру каравана „Чисто да се зна”, на тргу Ћире Милекића, oрганизује се прикупљање играчака, школског прибора и слаткиша за 70-оро деце корисника народне кухиње са територије Сремске Митровице, Мачванске Митровице, Лаћарка… новембар – Предавање о важности добровољног давања крви, у ОШ “Трива Витасовић – Лебарник”, са почетком у 18.00. новембар – Акција добровољног давања крви у сали Месне заједнице Лаћарак, у периоду од 09.00 до 13.00. новембар – Подела топлих оброка за кориснике народне кухиње у порти храма Светог архангела Гаврила. новембар – Вечерње богослужење у 16.00. – Резање славског колача поводом прославе Светог Варнаве Епископа Хвостанског, заштитника Светосавске омладинске заједнице Лаћарак. – Освећење и свечано отварање кабинета за Верску наставу, у ОШ “Трива Витасовић – Лебарник”, са почетком у 17.00. – Свечана Академија у 17.30. (Наступ хорова и КУД-а, подела захвалница и пригодних поклона за најуспешније и најбоље омладинце из Лаћарка, као подршка правим вредностима.) – Отварање изложбе у 18.30. (Ликовни радови ученика основне школе. Тема: “Свети Варнава Епископ Хвостански – Сведок Васкрсења Христовог”.) – Послужење за госте у холу школе, које припремају ученици који похађају часове домаћинства. новембар – Света Литургија поводом прославе празника Светог Варнаве Епископа Хвостанског, заштитника Светосавске омладинске заједнице Лаћарак.

Празник Светог Петра Цетињског у карловачкој Доњој цркви

Празник Светог Петра Цетињског у карловачкој Доњој цркви.

ПРАЗНИК ПРЕПОДОБНЕ МАЈКЕ ПАРАСКЕВЕ У МАНАСТИРУ ПЕТКОВИЦИ

ПРАЗНИК ПРЕПОДОБНЕ МАЈКЕ ПАРАСКЕВЕ У МАНАСТИРУ ПЕТКОВИЦИ На празник Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, 27. октобра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Петковици. Након Евхаристијског славља, Преосвећени Господин Епископ је осветио славске дарове, колач и жито, чиме је свечано обележена и слава ове монашке обитељи. Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а верници јој се радо обраћају молитвом за помоћ и спас од разних животних невоља. Поред бројних храмова посвећених овој Светитељки често се налазе извори лековите воде коју људи узимају, верујући и надајући се да ће им залечити ране и заштитити их од болести. О драматичној историји њених Светих моштију пред којима огроман број православних хришћана и данас тражи укрепљење и утеху, знаменити српски филолог и дипломата Стојан Новаковић (1842–1915) записао је следеће редове: … Кад је, том приликом (29. августа 1521. године), Београд пао у руке султану Сулејману, који је собом управљао опсадном борбом против града, он нареди да се Срби, становници Београда, који су свој град јуначки бранили, преселе у Цариград.           Ови пресељеници нису пошли сами, него су по допуштењу султановом, из Београда понели са собом пут Цариграда и своје светиње.           Прегледавши све изворе, архимандрит Иларион Руварац је утврдио да су те светиње биле ово: Мошти Свете Петке. Та Светитељка је била родом из околине Цариграда, и ту су јој мошти и почивале. За време Латинскога царства и владе у Цариграду (1204–1261), те мошти изиште од Латина бугарски цар Јован Асен и пренесе их у свој престони град Трнов. Кад наиђе турска најезда у 14. веку, и Турци узму Трнов, Света Петка буде склоњена и пренесена у Видин. По кратком времену, кнегиња Милица је изиште од свога зета Бајазита и донесе је у Србију. У Београду су те мошти боравиле, докле их после освојења Београда 1521, Београђани не понесоше са собом у Цариград, у њихову домовину. Ту су се чувале до 1641, а те године их од Турака изиште и искупи молдавски војвода Василије Лупул, те их однесе у свој престони град Јаш, где се налазе и данас. Мошти царице Теофаније. За њих се не зна како су и којим су путем дошле у Београд и затекле се у њему онда кад је ова катастрофа хришћанске власти настала. Иларион Руварац претпоставља да су и те мошти могле доћи у Београд однекуд из Бугарске, после пропасти хришћанске власт у тој земљи. Икона Мајке Божије, живописана руком Светог јеванђелисте Луке. У животу царице Јелене у Цароставнику архиепископа Данила (додаје архимандрит Иларион Руварац) забележено је како је краљица Симонида, жена краља Милутина, идући у походе својој јетрви краљици Кателини, дошла у град Београд, и ту се, у великој Саборној митрополитској цркви поклонила Чудотворном образу Пресвете Богородице. Може се претпостављати да је то та иста икона, а некаква се икона Богородичина спомиње у Београду још и 1073, приликом тамошње маџарске опсаде Београда. На једном месту се бележи да су ове београдске пресељенике, због ових светиња што су их собом носили, у Цариграду дочекали патријарх, православно свештенство и мноштво народа. Толико је о томе великом догађају записано у нашој књижевности. Није досад обраћена пажња на оно што се о истоме догађају помиње или зна на другом месту, у Цариграду самом и у овамошњим записима. Разгледајући планове Цариграда, нарочито један на ком су градски зидови са својом непосредном околином цртани, опазили смо на неколико стотина метара северно од Једи-куле (седам кула), замка испод којега сада железница у Цариград улази, цркву и улице око ње с натписом „Белиград Махала“, што бисмо ми могли назвати „Насеље Београдско“. Потраживши шта о томе има у књигама у којима су истраживане старине Цариграда, нашли смо у делу Скарлата Византија ово: „Даље од Златних врата к Силивријским вратима налази се насеље које се зове Београдско и има и цркву посвећену Успенију Богородице. Насељу је дато то име стога што су се на том месту населили Београђани из Србије, које је освојитељ Београда, султан Сулејман, послао у Цариград 1521. године. Из Београда су они донели црквене иконе и остале црквене ствари као и мошти Свете Петке Нове, из Епивата, села бллизу Силиврије. Због сродства са српским владаоцима, византијски цареви су те мошти послали били у Србију. Њих је доцније изискао молдавски кнез Василије Арбанас, звани Лупул, и да би их добио, исплатио је 1632. године дуг Светога гроба у 42.000 златника маџарских, а 1641. цео тадашњи дуг Патријаршије. Тако патријарх Партеније II (1639–1644) преда мошти Свете Петке. Спустили су их једне ноћи низа зид Фанара, те их послали у Молдавију. За допуштање овога преноса кнез је платио и Порти 390 кеса (45.428 динара, 80 пара у злату). У списку цариградских цркава исти писац зове ову цркву Богородичина из Београда. Што о светињама треба знати, наведено је напред по веома поузданим истраживањима архимандрита Илариона Руварца. Занимљивости ради навешћемо што Скарлата Византије о томе још наводи у белешци под линијом. „Тевет у својој Космографији прича како је 1565. године приликом бављења у Цариграду чуо од патријарха да је султан Сулејман по освајању Београда донео отуда мошти Свете Петке, као и друге Свете мошти, па међу осталим и руку Свете Варваре и многе црквене драгоцености, и једну велику икону Богородице, позлаћену и посребрену, али није хтео да ове ствари чува у двору, него их је послао на поклон патријарху. Француски преводилац Халкокондила навео је још како је султан Сулејман заповедио да се те мошти уз пут излажу на целивање хришћанима, те да је тим начином сакупљено доста новаца. Кад је пак стигао у Цариград, султан је поручио патријарху да купи те Свете мошти за 12.000 дуката, иначе ће наредити да се оне баце у море. Исплативши ту уцену, патријарх је добио те мошти.“ Толико о овамошњим књигама, до којих смо могли доћи, о светињама Београдске цркве.

Света архијерејска Литургија и парастос архимандриту Гаврилу у манастиру Свете Петке у Беркасову

Света архијерејска Литургија и парастос архимандриту Гаврилу у манастиру Свете Петке у Беркасову Уочи прослављења Преподобне мати Параскеве, у четвртак 26. октобра 2023. године, у манастиру Петковици код Беркасова, Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење протојереја Милана Пршића, старешине Николајевске шидске цркве и Николе Гвозденовића, старешине храма Преподобне мати Параскеве у Шидским Бановцима, као и епархијског ђакона Горана Власца. У Евхаристијском слављу молитвено су учествовали и високопреподобни архимандрит Макарије, настојатељ манастира Привина Глава, и протојереј-ставрофор Мирослав Јосимовић, парох манђелошки, који је затим саслуживао на парастосу и освећењу споменика. Богослужење је улепшало складно појање сестринства овог манастира, предвођеног високопреподобном игуманијом, мати Анисијом. После литургијског сабрања и одслуженог парастоса блаженопочившем архимандриту Гаврилу, о овом истакнутом духовнику беседио је Преосвећени Господин Епископ, подсетивши присутне на „његово чудесно путешествије од Америке, преко Руске Заграничне Цркве до коначног одредишта – манастира Преподобне мати Параскеве у Беркасову“. „То је духовник кога су сви упознали, али и он је упозно свакога од вас ко је долазио у манастир. Својим речима и делима, молитвом у првом реду, био је неуморан у ходу за Христом и духовно се старао за сестринство и верни народ да узрасту у меру раста Христовог“, том приликом је рекао Преосвећени Епископ Василије. Након чина освећења споменика, богоугодни разговори о старцу и духовнику Гаврилу настављени су за трпезом љубави, уприличеном трудом сестринства беркасовачке монашке обитељи.

ПРОМОЦИЈА КЊИГА „ТРИ ВЕКА ЦРКВЕ У ПЕЋИНЦИМА 1720-2020.“ И „АЗБУЧНИК СРПСКИХ СВЕШТЕНИКА У СРЕМУ 1546-1946.“ У ПЕЋИНЦИМА

ПРОМОЦИЈА КЊИГА „ТРИ ВЕКА ЦРКВЕ У ПЕЋИНЦИМА 1720-2020.“ И „АЗБУЧНИК СРПСКИХ СВЕШТЕНИКА У СРЕМУ 1546-1946.“ У ПЕЋИНЦИМА У уторак, 24. октобра 2023. лета Љубави Господње, у сарадњи Архијерејског намесништва пећиначког, Културног центра и Народне библиотеке у Пећинцима, одржана је промоција двеју књига аутора високопречасног протојереја Бојана Мијановића, архијерејског намесника пећиначког и професора Предрага Пузића. Реч је о књигама, које су писане са благословом и уз пордршку Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, а у издању Народне библиотеке Пећинци – „Три века Цркве у Пећинцима 1720–2020.“ и „Азбучник српских свештеника у Срему 1546–1946“. Као што обично бива, овај значајан догађај је започео слављењем Господа вечерњим богослужењем у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима, које је служио преподобни јеромонах Евгеније Пилиповић, настојатељ манастира Раковац, уз појање свештенства и вероучитеља Архијерејског намесништва пећиначког. У наставку богослужења служен је помен свим упокојеним свештенослужитељима пећиначким. Помен су служили високопреподобни архимандрит Атанасије Гатало, високопречасни протојереј-ставрофор Михајло Маријанац, преподобни јеромонах Лазар Цветичанин и ђакон др Никола Лукић. По завршеном богослужењу, бројно свештенство, монаштво и верни народ су прешли у салу Културног центра у Пећинцима, где је одржана промоција ових капиталних дела од велике важности, како за Пећинце тако и за црквено-народну историју читавог Срема и Српске Православне Цркве. Управо тога ради, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, промоција књиге  „Азбучник српских свештеника у Срему 1546–1946.“ ће бити одржана у сваком намесништву Епархије сремске. На самом почетку промоције присутне су поздравили директори Културног центра и Народне библиотеке у Пећинцима, господин Слободан Станковић и госпођица Невена Наић. За увод у излагања и најаву говорника је био задужен теолог СПЦ, господин Александар Богићевић из Лаћарка. Износећи своје погледе на поменута дела, на промоцији су говорили аутори, високопречасни протојереј Бојан Мијановић и професор Предраг Пузић, а своју реч о књигама, истичући њихову важност, упутио је и ђакон др Никола Лукић, доцент на Православном богословском факултету у Београду. Промоцију су додатно својим наступима украсили и Певачка група „Свитац“ из Деча, под руководством диригента вероучитељице Бојане Радивојевић, млада виолинисткиња Дуња Максимовић из Попинаца уз клавирску пратњу професорке Браниславе Трифуновић, као и вероучитељица Бојана Радивојевић и Недељко Анђелић. Након промоције у Културном центру, уследио је пригодан коктел у сали парохијског дома у Пећинцима, на којем су сви окупљени имали прилику разменити мишљења и свести своје утиске у погледу читавог догађаја.

Свечаности у Епархији бањалучкој

Свечаности у Епархији бањалучкој Благословом Преосвештеног Владике Јефрема бањалучког, у манастир Гомионицу је, 21. и 22. октобра, мошти Светога свештеномученика и исповедника Варнаве Хвостанског донео Преосвештени Епископ сремски Господин Василије. У пратњи Епископа Василија били су ректор Карловачке богословије, протојереј–ставрофор мр Јован Милановић и јереј Ђорђе Милидраг, као и октет Богословије. Братски пријем и јединство у Духу Божијем, врхунили су у овом сусрету, у ком је, после више од 50 година, поново у посету – духовну – дошао да остане Свети владика Варнава. У току Свете Литургије, окупљеном народу обратио се Владика Василије, подсетивши да је Свети Варнава Настић у манастиру Гомионици провео седам година неке врсте заточеништва. За трпезом љубави коју је спремио настојатељ, протосинђел отац Методије, присутнима се обратио ректор Богословије Светог Арсенија, а потом је своју беседу изнео и градоначелник Бања Луке, господин Станивуковић. По окончаном свештеном делу, Епископ Василије и ректор Карловачке богословије, отац Јован, били су примљени у новоподигнутом манастиру Карановцу, који се налази недалеко од Градишке.

СЕДНИЦА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

СЕДНИЦА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА На дан Светог апостола Филипа и Преподoбног Теофана Начертаног, 24. октобра 2023. године, Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије председавао је седницом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, која је одржана у Старом двору у Сремским Карловцима. У раду седнице, на којој су разматрана важна текућа питања из живота Српске Православне Цркве, учествовала су следећa господа чланови Светог Архијерејског Синода: Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Јоаникије и Преосвећени Епископи бачки Иринје, браничевски Игњатије и горњокарловачки Герасим, као и главни секретар Светог Синода, високопреподобни архимандрит Нектарије (Ђурић). Истог дана одржана је и седница Патријаршијског управног одбора, у чијем раду су учествовали чланови овог тела и директор Патријаршијске управне канцеларије, високопреподобни архимандрит Данило (Гаврановић). Након завршетка поменутих седница, за чланове Светог Синода и црквене службенике приређен је ручак у Богословији Светог Арсенија, ком су присуствовали и наставници и ученици ове просветне установе. За свечаном трпезом љубави, Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије честитао је, у име Светог Архијерејског Синода, Његовом Преосвештенству Епископу сремском Господину Василију 45. годишњицу узорне архијерејске службе и поклонио му инсигније епископског достојанства, жезал, панагију и крст, као израз „захвалности, поверења и међусобне љубави браће Епископа у Христу“. У надахнутој беседи, Његова Светост је молитвено пожелео да Владику Василија „и даље благодат Божија штити, води и да му даје снагу, на многаја љета, да води Епархију коју му је наша Света Црква поверила“.