СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА КНЕЗА ЛАЗАРА У ШИДУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА КНЕЗА ЛАЗАРА У ШИДУ У недељу, 3. децембра 2023. године Господње, на претпразништво Ваведења Пресвете Богородице и празник Светог Григорија Декаполита, у храму Светог великомученика кнеза Лазара у Шиду служена је Света архијерејска Литургија. Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење протојерејâ-ставрофора: Радомира С. Мишића, архијерејског намесника шидског, Ђорђа Воларевића, умировљеног архијерејског намесника шидског, Зорана Симића, умировљеног пароха белобрдског (из Епархије осјечкопољске), протонамесника Саве Симића и епархијског ђакона Горана Власца. Храм Светог великомученика кнеза Лазара на дар је добио изображен лик Евгенија (Родионова), руског војника који је због непоколебљиве вере у Христа Господа мученички пострадао од руку чеченских сепаратиста, 1996. године. Ова слика је дар Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији, а за њен долазак у храм Светог великомученика Лазара велика заслуга припада старешини, протојереју-ставрофору Ђорђу З. Марићу, као и пријатељима ове светиње, потпуковнику Слађану Гашићу и Удружењу ,,Српски витезови“ из Шида. Светој архијерејској Литургији, поред многобројног верног народа који је дошао из свих крајева наше земље, али и из Републике Српске, присуствовали су припадници Војске Србије, бројнe личности из јавног живота, као и помоћник војног аташеа Амбасаде Руске Федерације, пуковник Јевгениј Пољаков и госпођа Олга Литвина, представница Удружења ратних војних ветерана Руске Федерације ,,Бојево братство“. По завршетку Свете архијерејске Литургије, верном народу се богонадахнутом беседом обратио Преосвећени Владика Василије, поучивши све присутне о животу новомученика руског, војника Евгенија, као и о величини и значају љубави према Господу и своме роду и отечеству. Након богослужбеног дела за све присутне је уприличена трпеза љубави, трудом старешине цркве Лазарице, протојереја-ставрофора Ђорђа З. Марића. Током сабрања за трпезом прота Ђорђе је уручио пригодне поклоне Преосвећеном Владици и окупљеном свештенству, даровавши свог Епископа панагијом, а браћу свештенике служебницима.

Прва недеља Божићног поста у румском Вазнесењском храму

Прва недеља Божићног поста у румском Вазнесењском храму У недељу, 3. децембра 2023. године, на Претпразништво Ваведења Пресвете Богородице и прву недељу Божићног поста, служена је Света Литургија у храму Вазнесења Господњег у Руми. Литургију је служило свештенство овог светог храма док су за певницом појале мајке Кола српских сестара. Велики број верних се причестио из Светог путира, благодарећи и хвалећи Господа нашег Исуса Христа. Након литургије, сабранима се пригодном беседом, на тему јеванђељског одломка од Луке, обратио отац Драган Арсеновић, а јереј Ђорђе Санчанин захвалио се свима који су узели учешће у прикупљању посних слаткиша за традиционалну поделу пакетића најмлађим вазнесењцима на празник Светог Николе, те позвао и остале да се прикључе овој акцији.   Извор: Храм Вазнесења Господњег у Руми

Представљање књиге “Остати сам”, Слободана Чавке

Уторак, 05. децембар 2023. године, 18 часова, велика сала градске општине Сурчин, представљање књиге “Остати сам”, аутора Слободана Чавке.

Слава храма Светог апостола и јеванђелисте Матеја у Сурчину

Слава храма Светог апостола и јеванђелисте Матеја у Сурчину Празниковање Божјег угодника Светог апостола и јеванђелисте Матеја, заштитника Божјег дома у Сурчину, започело је свечаним бденијем у овој велелепној цркви. Свечаним бденијем са петохлебницом, у уторак, 28. новембра, началствовао је парох угриновачки и главни и осговорни уредник часописа Епархије сремске, Српског Сиона, презвитер Александар Чавка, уз саслужење презвитера Станка Лакетића, старешине Саборне сремскокарловачке цркве и професора Карловачке богословије Светог Арсенија Сремца, јеромонаха раковачког Евгенија, ђакона батајничког др Николе Лукића, доцента за предмет Савремено богослужбено предање и Историја српског богослужења (Универзитет у Београду, Православни богословски факултет) и новорукоположеног ђакона сурчинског Василија Јосимовића. Торжественом Литургијом на сам дан Светог апостола Матеја, 29. новембра, началствовао је протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, уз саслужење протојереја–ставрофора Милутина Илића, пензионисаног пароха јаковачког, Јеремије Старовлаха, пензионисаног пароха бежанијског и Душана Чавке, старешине кукујевачке цркве. На Светој Литургији саслуживали су и протојереј Александар Цвитановић, старешина сурчинске цркве Свете Петке, јереј Андрија Вукчевић из бежанијске цркве Светог Георгија, презвитер Александар Чавка, парох угриновачки, јереј Чедомир Грујић, парох јазачки и новорукоположени ђакон сурчински Василије Јосимовић. Својим ангелским појањем богослужење су улепшали богослови и чланице хора ове предивне сурчинске цркве. Празничну проповед произнео је отац Страхиња Голијан, а славски колач и жито ове године су припремили кумови Драган и Ивана Ровчанин. Данашњем славском сабрању присуствовали су и живописац овог храма, Владимир Д. Карановић, шеф одсека за црквене уметности Академије СПЦ, пуковник Борислав Гроздић и аутор неколико значајних дела на тему православног војника-хришћанина. Зорица Зец

Светодимитријевски хуманитарни турнир у малом фудбалу ученика верске наставе у Сремској Митровици

Светодимитријевски хуманитарни турнир у малом фудбалу ученика верске наставе у Сремској Митровици Са почетком Божићног поста, ученици веронауке сремскомитровачког актива, предвођени својим вероучитељима, имали су прилику да на делу покажу најбољу и делатну, ону духовну страну поста помажући потребитима. Ово је постала већ традиција, да се другу годину за редом, низом различитих мисионарских, интерактивних, харитативних и хуманитарних делатности обележи градска слава, празник Светог великомученика Димитрија, у склопу градских новембарских дана. У уторак, 28. новембра 2023. године, у организацији Одбора за верску наставу Епархије сремске и актива сремскомитровачких вероучитеља, у ОШ „Свети Сава“ најмлађи ученици, три екипе од првог до четвртог разреда и ученици другог циклуса основне школе, укупно њих осамнаест екипа надметали су се у фудбалској игри за деветнаестогодишњег Луку Жилића из Мартинаца. Лука је оболео од церебралне парализе, спастичне дистоније петог облика, најтежег, о коме брине мајка и бивши је ученик ШОСО „Радивој Поповић“. У пријатној атмосфери, прави дух, са часова веронауке преточио се у фискултурну салу и владао је, тог дана, градом Светог Димитрија. Средњошколци, њих шеснаест екипа, у фискултурној сали Економске школе „9. Мај“, сутрадан, 29. новембра, били су слика и прилика српске просвете, омладине и духа вечне младости Цркве. Такође, играло се и за другаре из удружења грађана „Аутизам говори срцем“. Домаћини турнира, вероучитељи, али и два сјајна директора, господин Новица Новаковић и госпођа Драгана Сретеновић, учинили су све да ова два хладна и кишовита дана изгледају тако топло и остану урезана у најбољем школском сећању стубова будућег друштва, наше хришћанске деце. Хуманитарном турниру придружили су се и мартиначки предшколци из објекта њихове установе, предвођени својим васпитачима и вероучитељем оцем Јовицом Михајловићем. Пласман старијег узраста основне школе: ОШ „Јован Јовановић Змај“, Сремска Митровица ОШ „Јован Јовановић Змај“, Шашинци ОШ „Јован Поповић“, Сремска Митровица Пласман средњих школа: Медицинска школа „Драгиња Никшић“ Прехрамбено-шумарска и хемијска школа Митровачка гимназија Прикупљено је 118.000 динара за нашег Луку Жилића и удружење „Аутизам говори срцем“ и на крају можемо установити да је најбољи час веронауке, хуманости, одрживости и радовања светињи живота успешно реализован.   ђакон Стефан Недић

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ БУДА СИМОНОВИЋА „ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА“

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ БУДА СИМОНОВИЋА „ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА“ Петак, 01. децембар 2023. године, 18.30 часова, парохијски дом храма „Свети Сава“, Бечмен, промоција књиге Буда Симоновића „Огњена Марија Ливањска“.

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО СРЕМСКОМИТРОВАЧКО ПРОСЛАВИЛО СВОЈУ СЛАВУ

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО СРЕМСКОМИТРОВАЧКО ПРОСЛАВИЛО СВОЈУ СЛАВУ По благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, Свети апостол Филип је слава овог подручног намесништва и прославља се, слава Богу, већ шеснаести пут. По договору братства прослава се увек уприличи на другом месту, у другој цркви, тако да је овога пута ред био на архијерејског намесника протојереја-ставрофора Саву Ракиту, он је био домаћин, а место окупљања представљао је храм Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици. Вечерње богослужење су служила три свештеника и ђакон, а појали су сви свештеници заједно, па се малена црква у Камењару појањем и молитвом орила као никад до тада. Принети су славски дарови како доликује, у свечарској атмосфери. Сремскомитровачко намесништво броји 27 свештеника, три ђакона, како је прота Саво у захвалној беседи напоменуо и додао: “Наше намесништво је велико и сложно и поносан сам што се увек одазивате на сваку моју молбу, што сте лојални и послушни, што међу вама браћо свештеници нема зле крви, да неко са неким не говори или слично. Као и свуда, има проблема, али смо увек ту једни за друге и хвала вам на доброј сарадњи све ове године. Потрудимо се да будемо још бољи и да будемо свима на корист, најпре Мајци Цркви и својој пастви, а одани нашен Владици и својој породици!“ Славље је настављено у парохијском дому, у порти цркве, уз трпезу љубави, дружење и песму, пригодно покладама пред божићни пост.

ЛЕЖИМИР: ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД СТРАДАЊА У ЦРКВИ

ЛЕЖИМИР: ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД СТРАДАЊА У ЦРКВИ По окончању програма Владика Сремски доделио је шест грамата најзаслужнијим појединцима, установама и организацијама, па су тако ова признања добили Ружица Шпановић, покрајински секретар за енергетику Огњен Бјелић, архитекта Иван Филиповић, Град Сремска Митровица, Ђорђе Јуришић из Лежимира и политиколог у Музеју Срема Стево Лапчевић Светом архијерејском Литургијом коју је, уз саслужење свештенства Епархије сремске, служио Владика Василије, парастосом и освећењем спомен плоче, протекле недеље у Лежимиру је обележена осма деценија од када су, 27. новембра 1943, хрватске усташе и немачке трупе у порти и унутрашњости храма Светог Георгија убиле готово стотину мештана овог села, од чега петину деце узраста од две до 18 година живота. Како је након Литургије и парастоса истакао Владика Василије, овакви догађаји нису само страшна сведочанства постојања и страдања српског народа на простору између Саве и Дунава, већ и доказ континуитета мучеништва Срема који започиње са старим Римом и Светим Симрмијским мученицима. „Током читаве своје историје, Срем је био простор на којем су се сусретале и неретко сукобљавале различите културе и цивилизације. Резултат тих сукоба није био само културно допуњавање, већ и страдалништво, мучеништво које сведоче и Лежимирски мученици. Они су били жртве једне црне инквизиције која се показала својевремено у Шпанији и Француској, једне сатанске идеологије која се показала у Француској и Русији, а која је, борећи се тобоже за бољитак и добро, заправо сатирала читаве народе. У том сатирању, ми, православни, поднели смо највише жртава и наши очеви и праочеви погубљени у Лежимиру део су тог непрегледног мора мученика и страдалника“, рекао је Владика Василије уз напомену да ми данас нисмо позвани да се светимо, него да разумемо због чега су Лежимирски мученици пострадали и да спрам тога усмеравамо сопствене животе. По парастосу, Владика сремски је освештао спомен-плочу, рад академске вајарке Ружице Шпановић, која је постављена на спољашњи зид храма, са десне стране, крај улаза. На плочи су представљени Стеван и Ђурђица Лаушевић, брат и сестра, двоје од 22 пописане деце убијене у лежимирској цркви пре 80 година. Иза њих представљена су три крста који симболизују мајку са двоје деце, односно Христа са два разбојника на Голготи, док се иза њих уздиже лежимирска светиња која представља не само место страдања, већ и сусрета са Небеским Оцем. Средства за израду спомен-плоче сакупљена су добровољним прилозима. По окончању програма Владика сремски доделио је шест грамата најзаслужнијим појединцима, установама и организацијама па су тако ова признања добили Ружица Шпановић, покрајински секретар за енергетику Огњен Бјелић, архитекта Иван Филиповић, Град Сремска Митровица, Ђорђе Јуришић из Лежимира и политиколог у Музеју Срема, Стево Лапчевић. Да подсетимо, протеклог викенда, тачније 18. новембра одржана је велика научна конференција посвећена овом догађају, на којој је учествовало 17 еминентних стручњака из различитих области који су, свако из угла своје науке, покушали да одговоре на питање у вези са страдањем Срба у Срему и на ширем подручју НДХ. Закључци са ове конференције биће упућени Епископу Василију, како би их он проследио Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, са молбом да Сабор на свом заседању, у мају наредне године, Лежимирске мученике прогласи светима. У ту сврху, у наредном периоду у Лежимиру се очекује смештање иконе Светих Лежимирских мученика у већ израђени и у храм унети трон, као и преношење костију страдалника и њихово смештање у светињу. Такође, током наредне године, планирана је и градња мање капеле у порти храма Светог великомученика Георгија, која ће бити посвећена Светим Лежимирским мученицима. Реализацијом ове ацкије руководи Одбор састављен од стране Епархије сремске, а који чине: Богословија Светог Арсенија у Сремским Карловцима, Црквена општина Лежимир, Град Сремска Митровица, Архив Војводине, Влада АП Војводине и Стево Лапчевић.   Стеван Лапчевић

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ЛЕЖИМИРСКИХ МУЧЕНИКА

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ЛЕЖИМИРСКИХ МУЧЕНИКА На празник Светог Јована Златоустог, 26. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Лежимиру. Саслуживали су протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, протојереј-ставрофор проф др Драгомир Сандо, координатор Епархије сремске за верску наставу, протојереј-ставрофор Саво Ракита, архијерејски намесник сремскомитровачки, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки, епархијски ђакон Горан Власац и ђакон Стефан Недић из Сремске Митровице. Након Свете Литургије, Његово Преосвештенство је одслужио парастос пострадалима у трагичним догађајима из 1943. године и осветио плочу на храму Светог Георгија посвећену Лежимирским мученицима, а након тога је у парохијском дому, трудом домаћина јереја Милоша Марковића, пароха лежимирског, уприличена трпеза љубави. За време Другог светског рата, тачније, 26. новембра 1943. године и сремачко село Лежимир преживело је тешка страдања од стране SS добровољачке брдске дивизије „Принц Еуген“ (нем. Prinz Eugen), као и усташа из Хрватске које су пратиле ову злогласну јединицу. Кренувши од Сремске Митровице да наплате одмазду за окупаторске војнике које је убио Марко Перичин Камењар, фашисти су упали у фрушкогорско село Лежимир, да казне и уплаше тамошњи народ. На Светог Јована Златоустог, 26. новембра, од самог уласка у село, када се иде из Сремске Митровице (данашње такозване Деонице), немачки тенкови су насумично пуцали на куће које су им нашле на путу, док је пешадија, пратећи тенковску дивизију, терала народ према центру села, где се и сада налази храм Светог великомученика Георгија. Преко 70 кућа је спаљено на Деоницама и околини овог насеља и ту је убијено неколико људи који су били сакривени у својим подрумима и пластовима сена, а међу њима и тринаестогодишњи непокретни дечак Синиша, који је остављен у свом дому, јер га његова породица, у страху и очају, истерана из куће пушкама, није могла повести са собом. Овај несретни дечак је, нажалост, изгорео у свом дому, а кроз тешко страданије земаљско, добио је венац славе и пресвете љубави Бога Живога. Тог 26. новембра сви мештани су утерани у храм, а у порти се тискало стотинак душа, док су се наоружани окупатори двоумили какву судбину да им намене. Немци и усташе су прво хтели да их заплаше обесивши о липу испред цркве једну партизанку, обучену у народну ношњу, као и убиством још неколико људи, који су страдали на бедемима богомоље. Затим су све заточене људе угурали у цркву и закључали врата. По речима сведока, тада је уследило највеће, најлепше и најбогоугодније свеноћно бденије, које је икада служено по нашим храмовима. Може се само замислити та молитва, прожета страхом и љубављу Бога Живога – вапај душе мушкараца, жена и деце, који су целу ноћ пробдели, на силу сабрани, под окриљем овог храма. У рану зору, 27. новембра 1943. године, донета је одлука да се сви заробљеници стрељају, као и да се погубљење изврши у самој цркви, да се народ не би разбежао. По сведочењу сада већ покојне бака Маре Живановић, која је славила Светог Алимпија, и читавог живота причала ову страшну причу, међу војницима који су терали народ, нашао се и чавалски Немац који је познавао своју земљакињу, иначе бака Марину мајку. Бака Мара, њен отац и баба са очеве стране, који су живели у трећој кући од цркве, били су отерани заједно са осталим народом, али их је чавалски Немац, који је већ имао чин у немачкој војсци, издвојио из жалосне групе и послао их својим кочијама у село Чавлу, како би их сачувао од одмазде. Попевши се на само брдо, које води ка селу Чавла, покрај православног гробља, они су гледали страдање и чули јауке и крике својих комшија, другова и пријатеља. Крвници су поставили митраљез на врата цркве, почело је пуцање, али обрушавање претхподно миниране богомоље, да би сви мртви и евентуално преживели били прекривени зидинама срушеног торња. У том страдању, нашла се и једна мала девојчица, која је, иако је била родом из Гругреваца, дошла у Лежимир да се сакрије код својих рођака Лаушевића. Ово дете је, такође, било рањено у пуцњави, али је успело да преживи крвави пир, јер ју је њена бака, сопственим телом, заштитила од метака и обрушавајућег камења звоника, а и била је толико трезвена, да је два дана лежала мирно, све док није чула потпуну тишину и мук. Сама се извукла из рушевине и потом се јавила првим комшијама, који су зацелили њене ране и сачували је. Управо је она на дар лежимирском храму касније приложила чираке, да се стално пале свеће за покој душе њене баке и свих страдалника – Мученика лежимирских. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, када је обнављана ова светиња и када је подизан нови торањ, на самом уласку у храм изведена је и монументална фреска, 2010. године, коју су мештани назвали: „Страдање Лежимирских мученика“, надајући се да ће се невини страдалници пред престолом Бога Живога молити „за све нас, у све дане живота нашега“. 

Монашење у врдничкој Раваници

Монашење у врдничкој Раваници У навечерје празника Светог Јована Златоустог, у манастиру Врдник, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије обавио је монашење две Драгане и једне Фотине. Велики број свештенства и монаштва, родбине и пријатеља, вечерас, 25. новембра 2023. године, присуствовао је овом величанственом чину умирања и рађања. Како рече Преосвећени Владика Василије у својој беседи, „данас су умрле две Драгане и Фотина и родиле се Нектарија, Магдалина и нова Фотина“. Овом радосном приликом, треба посебно истаћи присуство гостију из мученичке многострадалне Украјинске Православне Цркве, на челу са Преосвећеним Епископом Никитом из Иванофранковске епархије. За певницом су појали Карловачки богослови, уз велику помоћ многобројног свештенства и ђаконства Епархије сремске. Како то правила наше Свете Цркве налажу „привођење“ пред Царске двери обавиле су схимонахиње из Гргетега и Раванице, а Преосвећеном Владици Василију су саслуживали су високопреподобни архимандрит Доситеј, настојатељ манастира Гргетега, јеромонаси Павле и Лазар, настојатељи манастира Манасије и сремске Раванице, као и епархијски ђакон Горан Власац. После обављеног монашког пострига присутном свештенству, монаштву, родбини и пријатељима обратио се Епископ Василије надахнутом беседом о лепоти монашког живота. Преосвећени Владика се захвалио и гостима из Украјине на подвигу и смиреном трпљењу притисака са свих страна зарад јединства Православних Цркава. Честитања новопостриженим монахињама почињу са питањем: „Како ти је име сестро?“, уз уобичајен одговор: „Грешна монахиња… и име.“ Домаћин овог величанственог догађаја у нашој Цркви, јеромонах Лазар са нескривеном радошћу рече да је ово прво монашење у Раваници после тридесет година. Свечаност је настављена у манастирској гостопримници где је сестринство манастира поклонило одежду Преосвећеном Епископу Василију, у знак захвалности за љубав и бригу о овој светињи, а за присутне госте уприличена је богата трпеза љубави. За трпезом је беседио високопреподобни архимандрит Доситеј, настојатељ гргетешки, износећи своја сећања на давне осамдесете године прошлог миленијума, када је Епархију сремску преузео Владика Василије .   Текст, фотографија: Крсто Калинић