Света архијерејска Литургија у манастиру Фенеку

Света архијерејска Литургија у манастиру Фенеку На дан када наша Света Црква прославља Светог великомученика Мину и Светог краља Стефана Дечанског, 24. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Фенеку. Његовом Преосвештенству су саслуживали архимандрит Доситеј, настојатељ манастира Гргетега, архимандрит Стефан, настојатељ манастира Велика Ремета, архимандрит Макарије, настојатељ фенечки, протојереј Лазар Манигода из параклиса посвећеног Сретењу Господњем на Институту за мајку и дете, протојереј Бојан Мијановић, архијерејски намесник пећиначки, јереј Лазар Војводић из КБЦ Бежанија, јереј Александар Симић, парох јаковачки, епархијски ђакон Горан Власац и јерођакони Нектарије и Марко, сабраћа манастира Фенека. Током Евхаристијског славља, јерођакон Нектарије рукоположен је у јеромонашки чин, а по обављеним богослужењима, трудом и љубављу фенечке монашке обитељи, за служеће свештенство и сабрани верни народ уприличена је богата трпеза љубави.

Слава храма Светог апостола и јеванђелисте Матеја у Сурчину

Српска православна парохија Сурчин и храм Светог апостола и јеванђелисте Матеја, позивају верни народ на прославу свог заштитника,  уторак 28. новембар – Празнично бденије, среда 29. новембар – Света Литургија.  

Сећање на пострадале у ратовима ХХ века

Сећање на пострадале у ратовима ХХ века Архијерејско намесништво румско Епархије сремске, заједно са Удружењем ратних војних инвалида Србије, као и Савезом удружења бораца народноослободилачког рата Србије организовало је служење молитвеног помена свих пострадалих током ратова двадесетог века. У Саборном храму Силаска Светог Духа на апостоле у Руми молитву је предводио архијерејски намесник и парох румски, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, уз учешће свештенства поменутог намесништва, представника удружења, родбине и потомака жртава, као и верног народа који се окупио да узнесе молитве за душе оних који су свој живот положили за слободу и отаџбину. Поменуто је више од хиљаду имена, међу њима војсковођа, војника, отаца, мајки, браће и сестара и свих познатих жртава, али и оних познатих у Божјем памћењу. Присутнима се обратио прота Сретен подсетивши нас на важност окаквог окупљања и молитве чије се време служења одредило за прву суботу после празника Светог Стефана Дечанксог – славе општине Рума. презвитер Стефан Гавровски

СТАРОПАЗОВАЧКИ ГИМНАЗИЈАЛЦИ У ПОСЕТИ ЕВАНГЕЛИЧКОЈ ЦРКВИ

СТАРОПАЗОВАЧКИ ГИМНАЗИЈАЛЦИ У ПОСЕТИ ЕВАНГЕЛИЧКОЈ ЦРКВИ У среду, 22. новембра 2023. године, ученици Гимназије „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове, одељења 2ц, 2д и 4а, заједно са својим професорима географије, Либушом Симендић, словачког језика, Владиславом Хавран и верске наставе, Александром Ђурђевићем, посетили су евангеличку цркву. У цркви су нас дочекали домаћин, фарар Игор Фелди и православни свештеник, протојереј-ставрофор Срђан Ђурђевић. Пожелевши нам добродошлицу и исказавши радост и љубав што нас види у својој цркви, фарар Игор се осврнуо на општу историју Евангеличке Цркве и на историју Старе Пазове и Словака у овом месту. Уследио је говор оца Срђана о љубави, толеранцији и односу између Српске Православне Цркве и Словачке Евангеличке Цркве у Старој Пазови. Сваке године, на Бадњи дан, по јулијанском и грегоријанском календару, 6. јануара и 24. децембра, уприличе се посете оца Срђана евангеличкој цркви и фарара Игора православном храму Светога пророка Илије. Отац Срђан је истакао да „сваком човеку требамо да прилазимо с љубављу Христовом, невезано ко је ко, и да српски и словачки народ у Старој Пазови управo тако и функционишу, као једно“. Ово је прва посета старопазовачких гимназијалаца евангеличкој цркви, где су ђаци имали прилике да непосредно сагледају све сличности и разлике двеју Цркава.  Александар Ђурђевић, учитељ вере 

Свечано отварање изложбе “Срби Ливањског поља – трагови кроз векове” и промоција књиге “Огњена Марија ливањска”

У организацији Епархије сремске и удружења “Огњена Марија ливањска”, у суботу 2. децембра 2023. године, у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, са почетком у 19 часова, одржаће се свечано отварање изложбе Срби Ливањског поља – трагови кроз векове и промоција књиге Огњена Марија ливањска. 

Професор Карловачке богословије Бојан Грујичић одбранио докторску дисертацију на Православном богословском факултету

Професор Карловачке богословије Бојан Грујичић одбранио докторску дисертацију на Православном богословском факултету У амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у четвртак 23. новембра 2023. године, у подне, Бојан Грујичић одбранио је своју докторску дисертацију, под насловом „Улога Цариградске патријаршије у јурисдикционим питањима руске емиграције у првој половини XX века према руској богословској мисли: историјско-канонска анализа“. Ментор господина Грујичића, професора Богословије Светога Арсенија Сремца у Сремским Карловцима је проф. др Владислав Пузовић, а уважени чланови комисије били су ђакон др Ивица Чаировић, ванредни професор ПБФ у Београду, др Растко Јовић редовни професор ПБФ и др Далибор Ђукић са Правног факултета београдског Универзитета. Одбрани докторске дисертације уваженог професора Карловачке богословије присуствовали су Њихова Високопреосвештенства Митрополити кумановско-осоговски Господин Георгије и умировљени Господин Јосиф, високопреподобни архимандрит Данило (Гаврановић), директор ПУО, затим протојереј-ставрофор др Радомир Поповић и протођакон др Радомир Ракић, два докторанта из Ваљевског краја из кога потиче и др Бојан Грујичић, ректор Карловачке богословије, протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, са колегама професорима, као и професори ПБФ, колеге, студенти, ученици, богољубиво монаштво, настојатељ манастира Козме и Дамјана у Раковцу, јеромонах Евгеније, игуман манастира Моштанице Сергије (Епархија бањалучка); генерацијски другови; уредник Српског Сиона, часописа Епархије сремске, парох угриновачки Александар Чавка, јереј др Петар Николић, парох сремскокарловачке цркве Светих апостола Петра и Павла, јереј Станко Лакетић, старешина Саборне сремскокарловачке цркве, професор Богословије Светог Арсенија, Јован Стојановић, породица и многобројни пријатељи и поштоваоци рада, дела и речи др Грујичића.

Распоред богослужења о храмовној слави, Ваведење Пресвете Богородице у Бешкој

Распоред богослужења о храмовној слави, Ваведење Пресвете Богородице у Бешкој.

Свети Нектарије Егински у Сремским Карловцима

Свети Нектарије Егински у Сремским Карловцима На дан када наша Света Црква прославља Светог Некатрија Егинског, 22. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима. Преосвећеном Владици су саслуживали протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, архимандрит др Клеопа Стефановић, настојатељ Световаведењског манастира и професор Богословије у Сремским Карловцима, протојереј-ставрофор Јован Петковић, умировљени ректор ове образовне установе, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник подунавски, протонамесник Даниел Кобиљски, парох сивачки из Епахије бачке, јереј Ђорђе Милидраг, парох сремскокарловачки и професор у Богословији Светог Арсенија, јереј Томислав Ђурић, парох из Кришковаца у Епархији бањалучкој и епархијски ђакон Горан Власац. За торжественост и химничност Свете Литургије у значајној мери је заслужан и хор „Свети Арсеније“ из сремскокарловачког Саборног храма Светог оца Николаја. По обављеном богослужењу, присутни су позвани на послужење у будућој манастирској трпезарији, а потом и на трпезу љубави. Кумови ове славе били су породица Малиновић, док је, за следећу годину, ова почаст додељена протонамеснику Даниелу Кобиљском из Сивца у Епархији бачкој. Свети Нектарије Егински (грч. Άγιος Νεκτάριος Αιγίνης), световно име Анастасије Кефалас, (грч. Αναστάσιος Κεφαλάς) био је епископ Александријске православне цркве, митрополит пентапољски, као и православни теолог. Проглашен је за Светитеља. Рођен је 1. октобра 1846. у Тракији, у сиромашној породици. Био је пети од шесторо деце. Након основне школе, преселио се у Цариград. Године 1866. прешао је у град Хиос, где је радио као учитељ. Након десет година службе се замонашио и узео име Лазар. Године 1877. примио је монашки постриг под именом Нектарије, и јерођаконски чин. Неколико година је живео у Атини, где је 1885. године дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Атини. Године 1886. рукоположен је у чин свештеника. Исте године, примио је и чин архимандрита, и постао секретар Александријске патријаршије. Сава Косановић га је сретао када је био гост александријског патријарха Софронија и спомиње га неколико пута у свом путопису „Пут на Синај“. Године 1889. изабран је за митрополита пентапољског. Године 1892. Нектарије је примио службу проповедника у Грчкој, а у периоду 1894−1908. водио је теолошку школу у Атини. Након одласка у пензију, живео је у Тројичком манастиру у Егини, по ком се и назива Егински. Умро је у Атини, 8. Новембра 1920. године, од рака простате. Канонизован је 1961. Године, од стране Цариградске патријаршије. Испод капеле Светог Јована Шангајског у Сан Франциску, у којој се после његове сахране врше богослужења, основана је америчка мисионарска парохија Светог Нектарија Егинског, кога је отац Јован Максимовић веома поштовао и волео. Његовим молитвеним заступништвом дешавала су се чуда и исцељења, а део моштију Светог Нектарија Егинског чува се у Световаведењском манастиру у Сремским Карловцима. Филм о његовом животу из 2021, „Божији човек“ имао је велики успех у биоскопима у Грчкој. 

Аранђеловдан молитвено прослављен у Илоку

Аранђеловдан молитвено прослављен у Илоку Празник Сабора Светог aрхангела Михаила – Аранђеловдан, иначе храмовна слава илочког православног храма, молитвено је прослављен 21. новембра 2023. љета Господњег. Светом Литургијом у цркви посвећеној овом празнику, у присуству бројног верног народа, началствовао је парох илочки, протојереј-ставрофор Предраг Азап, а саслуживао му је умировљени свештеник Бранко Денчић из Банатске епархије. Том приликом, за певницом су певали Стефан и Алекса Азап, а кум овогодишње славе био је Славко Велемир, са супругом Светланом и њиховим синовима. Прота Азап се захвалио свим пријатељима илочке парохије што су дошли у свети храм да поделе духовну радост на овако велики дан, истакавши како су „анђели увек уз Цркву Божију“. Топле речи посебне благодарности прота Азап је упутио кумовима храмовне славе. На крају Свете Литургије, ову свечаност су својом песмом улепшали етно певачи Вања и Ђорђе Туропољац из Сремске Митровице.

Свети архангел Михаило, слава манастира Бешенова

Свети архангел Михаило, слава манастира Бешенова На празник Светог aрхангела Михаила, 21. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Бешенову. Преосвећеном Владици су саслуживали архимандрит Стефан, настојатељ Велике Ремете, архимандрит Арсеније, настојатељ бешеновачки и професор Карловачке богословије, јеромонах Василије, настојатељ манастира Светог Василија Острошког на Врањашу, протојереј-ставрофор Маринко Радмило, умировљени парох нирнбершки, јеромонах Митрофан, сабрат монашке обитељи у манастиру Бешенову и епархијски ђакон Горан Власац. Након што је пререзан славски колач, присутни хришћани су позвани на трпезу љубави, припремљену трудом бешеновачког братства. Оснивање манастира Бешенова, посвећеног Светом архангелу Михаилу, предање такође приписује Светом краљу Драгутину. Мата Косовац је записао како се у овој фрушкогорској богомољи чува „један стародневни крст из 1297. године“, који је био израђен на тако вешт начин да су га неки угледни путници „искали за музеум у Беч“. На том распећу писало је како су га Бешенову поклонили извесни Лаза и Атанаско, мада је касније откривено да су га они заправо „откупили“ тек 1659. године. Везу ове грађевине са Немањићима, Косовац је видео и у избору њеног небеског заштитника, Светог архангела Михаила, који је био патрон српске светородне династије. С друге стране, на самом храму је била забележена година 1467, која се данас углавном тумачи као време у ком је живописан. Током Другог светског рата, Бешеново је опљачкано и минирано, паљено и на крају потпуно сравњено са земљом, у мају 1944. године. Очувани делови Алексићевог иконостаса пронађени су у бешеновачкој парохијској цркви, 1946. године и пребачени су у Музеј црквене уметности у Сремској Митровици.