ПОМОЋ ПОРОДИЦАМА УГРОЖЕНИМ ОД ПОЖАРА

Драга браћо и сестре, новчану помоћ породицама свештеника Душана и Бранислава из Руме, можете уплатити на следећи начин:  Прималац: Храм Силаска Светог Духа на апостоле Број рачуна: 325-9500600027078-05 Сврха уплате: помоћ породицама угроженим пожаром 

Света Архијерејска Литургија у Добановцима

Света Архијерејска Литургија у Добановцима У Пету недељу по Педесетници, 9. јула 2023. године, на дан празника Преподобног Давида Солунског, Светом архијерејском Литургијом у добановачкој цркви Светог оца Николаја, началствовао је Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење протојереја-ставрофора др Драгомира Санда, координатора за верску настану Епархије сремске, протојереја-ставрофора Илије Цревара, пензионисаног пароха добановачког, протојереја Милана Алимпића, старешине храма, протојереја Николе Деспота, пароха старопазовачког, јереја Јулијана Тодоровића, јереја Божидара Ђенића, пароха добановачких, као и ђакона епархијског Горана Власца, старопазовачког Стефана Гавровског и Ђорћа Којића из Епархије крушевачке. За певницом су појали наши теолози и богослови. Током Свете Литургије, Његово Преосвештенство је у чин презвитера рукоположио ђакона Стефана Гавровског, мастер теолога, назначивши га за пароха румског. Исповедно писмо читао је крстоносни прота др Драгомир Сандо. У препуној цркви после свештеничке заклетве и примања свештеничких знамења из руку Епископа Василија, верни народ је новорукоположеном свештенику Стефану Гавровском клицао: Достојан! Аксиос! Честитајући свештеничку службу оцу Стефану, нареченом пароху румском, Преосвећени Владика Василије је позвао верни народ да се усрдно моли за њега, како би, потпомогнут заједничком молитвом, превазишао искушења са којима ће се сусретати током свештеничке службе и поверени му народ мудро водио. Управо је о потреби заједничке молитве и сабирања у нашим храмовима беседио Његово Преосвештенство, након Божанске Литургије, позвавши верне да се моле у свом срцу да утихну сви пожари и сви ратови широм света. Након духовног славља уследила је трпеза љубави за коју се побринуло братство храма Преноса моштију Светог Оца Николаја у Добановцима, предвођено старешином ове светиње, протојерејем Миланом Алимпићем.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БАТАЈНИЦИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У БАТАЈНИЦИ У батајничком насељу Шангај, 2. јула 2023. године, прослављена је храмовна слава Свети Јован Шангајски. Том приликом, Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, уз саслужење протојереја Страхиње Голијана, архијерејског намесника земунског, протојереја-ставрофора Велизара Живановића, пензионисаног пароха карловачког и дугогодишњег секретара ЕОУ-а Епархије сремске, протојереја Драшка Тепавца, старешине земунског храма Светог оца Николаја, настојатеља манастира Раковца јеромонаха Евгенија и ђакона епархијског Горана Власца, батајничког др Николе Лукића и старопазовачког Стефана Гавровског. Верни народ исповедали су отац Маринко Стикић, парох при храму Светог Јована Шангајског и отац Младен Гардовић који службује и Ирској. Певницом је руководио професор појања у Карловачкој богословији, Јован Стојановић, док су за химничност богослужења заслужни чланови батајничког, новобановачког и хора основаног при цркви Светог Јована Шангајског, које су предводиле диригентица Марија Лукић и Драгана Кончаревић, вероучитељица у батајничким школама „Светозар Гладовић – Митраљета“ и „Бранко Радичевић“. Апостол је читао Милан Шево, вероучитељ у Основној школи „Бранко Радичевић“ и у школи у Бусијама. Славски колач и жито припремио је кум Жељко Зеленовић. После резања славских колача у славу и част Светог Јована Шангајског, Преосвећени Господин Епископ је поучио верни народ о житију овог Божјег угодника и савременика Светог Владике Николаја Охридског и Жичког. За трпезом љубави појао је хор при цркви Светог Јована Шангајског, а грамате за делатну љубав и рад, овом приликом, добили су Дејан Вученовић, Мирко Цревар, Петар Вукобрат, Горан Манојловић и Драгутин Милошевић Моле, носилац Ордена Светог Саве.

ЕПИСКОП СРЕМСКИ ПРИМИО ПОЛАЗНИКЕ ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ ЦРКВЕНОГ ПОЈАЊА

ЕПИСКОП СРЕМСКИ ПРИМИО ПОЛАЗНИКЕ ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ ЦРКВЕНОГ ПОЈАЊА У суботу, 1. јула 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије примио је у својој резиденцији, полазнике школе црквеног појања „Корнелију у Спомен“. Ова манифестација се 31. пут организује у Сремским Карловцима и манастиру Великој Ремети, од 30. јуна до 7. јула ове године, а учесници школе појања извешће програм који је осмислила др Наташа Марјановић, научни сарадник Музиколошког института САНУ. Мешовити хор ће наступити под диригентском палицом мр Вере Царине, једногласним појањем руководиће мср Марко Јовановић, а дечијим хором др Наташа Ђурагић. У свом обраћању полазницима школе црквеног појања, Његово Преосвештенство је подсетио присутне на живот и дело Корнелија Станковића, пожелевши им много среће и успеха на наступима током поменуте манифестације. Корнелије Станковић (Будим, 23. август 1831— Будим, 16. април 1865) био је први српски школовани композитор, мелограф, диригент, пијаниста и музички писац. Рођен је у српској грађанској породици у Табану, српској четврти Будима, од оца Георгија и мајке Софије. Оставши рано без родитеља, једно време је живео код старије сестре у Араду, где је похађао основну школу и два разреда гимназије. Потом је прешао у Сегедин, те код брата Јосифа у Табан, да би похађао и завршио гимназију у Пешти (1849). Захваљујући моралној и материјалној помоћи породичних пријатеља, брачног пара Јелене и Павла Риђичког од Скрибешћа, 1850. године отишао је на студије музике у Беч. Код угледног дворског оргуљаша, професора Конзерваторијума Симона Сехтера, међу чијим је ученицима био и Антон Брукнер, изучавао је хармонију и контрапункт и савладао основе пијанистичке технике. Интересовао се и за вино. Раскошан музички живот и подуке бечког професора обележили су најзначајнији део, али и завршетак Станковићевог школовања. Неизлечива болест, туберкулоза, младом уметнику је онемогућила жељено музичко усавршавање у Русији. Преминуо је у тридесет четвртој години, уочи Ускрса, 4/16. априла 1865. године. Сахрањен је на српском гробљу у Табану. Када је ово гробље исељено, његови посмртни остаци су пренесени на Будимско гробље, одакле су на иницијативу Музичког друштва „Станковић“ 1940. године пренети у Београд и 25. фебруара сахрањени на Новом гробљу, у Алеји великана, поред Стевана Мокрањца.  

ВИДОВДАН У ШИДСКОЈ ЛАЗАРИЦИ

ВИДОВДАН У ШИДСКОЈ ЛАЗАРИЦИ Храм Светог великомученика косовског Кнеза Лазара у Шиду и ове године је торжествено прославио своју храмовну славу, Видовдан. Прослава овог великог и значајног празника почела је у навечерје, 27. јуна, служењем празничног вечерњег богослужења са петохлебницом у 17 часова и Светом тајном Јелеосвећења, у 18 часова. Вечерње богослужење је обавио јереј Лазар Павић, парох адашевачки, док су у вршењу Свете тајне Јелеосвећења учешће узели: протојереј-ставрофор Ђорђе Воларевић, умировљени архијерејски намесник шидски, протојереј Сретен Лукић, умировљени парох гргуревачки, протонамесник Јовица Бибић, парох сантовачки из Будимске епархије, јереј Бранислав Лукић, парох бачиначко-гибарачки и јереј Мирослав Торбица, парох јаменачки. За појање су били задужени чланови хора при храму Светог великомученика Лазара, као и вероучитељи и богослови Архијерејског намесништва шидског. Празничном вечерњем богослужењу и Светој тајни Јелеосвећења присуствовао је верни народ у великом броју. По завршетку богослужења у летњиковцу у порти приређено је послужење за верни народ, док је за служеће свештенство уприличена вечера у трпезарији парохијског дома. На сам дан празника, 28. јуна, са почетком у 9 часова, Свету Литургију служили су протојереји-ставрофори Радомир Мишић, архијерејски намесник шидски, Миле Јокић, умировљени архијерејски намесник старопазовачки, који је началствовао евхаристијским сабрањем, Ђорђе Воларевић, умировљени архијерејски намесник шидски и Срђан Ђурђевић, парох старопазовачки, затим протојереј Сретен Лукић, умировљени парох гргуревачки и протонамесник Јовица Бибић, парох у Сантову, у Епархији будимској. За певницу је био задужен Драган Тадић, појац при храму Светог великомученика кнеза Лазара, уз пратњу осталих чланова хора. У Светој Литургији учешће је узело мноштво верног народа, а Евхаристијском слављу присуствовали су и представници Општине Шид, предвођени председником локалне самоуправе, Зораном Семеновићем. На крају богослужења, верном народу су се, пригодном беседом о празнику Видовдану, обратили протојереји-ставрофори Миле Јокић и Радомир Мишић, архијерејски намесник шидски. Надлежни архијерејски намесник је поздравио представнике локалне власти и сав верни народ, захваливши им се на труду учешћа у литургијском сабрању и преневши им молитвени поздрав и благослов нашег Архипастира и духовног оца, Преосвећеног Епископа сремског Господина Василија. У наставку свечаности, у порти храма је извршена славска литија, у оквиру које је служен парастос свим пострадалима за веру и отачаство од Косовског боја па до данашњих дана. Поред свештеника који су служили Свету Литургију, у славској литији су учешће узели: протојереј-ставрофор Предраг Азап, парох илочки, протојереј Бојан Цветковић, парох беркасовачки, јереј Бранислав Лукић, парох бачиначко-гибарачки и јереј Гостимир Душанић, парох илиначки. По завршетку свечане литије, освећења славских дарова и резања славских колача, у трпезарији парохијског дома храма Светог кнеза Лазара за све присутне је приређена трпеза љубави. За трпезом је беседио домаћин сабрања и старешина храма, протојереј-ставрофор Ђорђе Марић, који се захвалио браћи свештенослужитељима на учешћу у молитвеном слављу, али и свим вернима који су се сабрали у Светој Евхаристији. Старешина храма је, том приликом, поделио пригодне поклоне присутном свештенству и представницима Општине, али и верницима који су својим несебичним залагањем допринели да шидска Лазарица, као један од три светионика православља у граду Шиду, засија у пуном сјају.

АРХИЈЕРЕЈСКА БЕСЕДА НА ВИДОВДАН, 2023. ГОДИНЕ, МАНАСТИР ВРДНИК

АРХИЈЕРЕЈСКА БЕСЕДА НА ВИДОВДАН, 2023. ГОДИНЕ, МАНАСТИР ВРДНИК Драга Нам браћо и сестре, Данас се окупљамо с поносом и дубоким поштовањем како бисмо одали почаст једном од најсвјетлијих тренутака наше историје – Видовдану, дану кад су српски витезови одважно стали пред османску бујицу која је, у 14. веку, претила да потопи читав хришћански свет. На најдубљем психолошком нивоу, Видовдан сваког од овде присутних, појединачно, духовно и емотивно везује уз мученичко страдање и жртву наших предака који су се храбро испречили свирепој сили, не би ли одбранили своју вјеру, слободу и све оно што ће се касније препознавати као национални идентитет. Тако је овај празник Светог пророка Амоса постао српски Велики Петак, у ком је читава српска историја добила јеванђелску димензију, учећи нас да победник никада не може бити онај који граби туђу земљу и слободу, ко не познаје истину и правду. Јер зло нема име и презиме, узраст, пол и расу, нацију и опредељење, о чему нам сведоче и страховите трагедије које су обележиле ову годину. Тога судбоносног дана, крв је нештедице потекла нашом домовином, док су хероји и мученици Цркве Христове с највишом љубављу бранили све оно што нам је било и остало свето и драгоцјено. Молим вас да, са истинским страхопоштовањем, застанемо и погнемо главе пред витешким подвигом светих војника Цркве Христове и нека се њихова жртва вјечно слави, у молитвама и песмама, служећи као инспирација и нашој дјеци, да и онa развију јеванђелске врлине својих дичних предака! Данас се сећамо и свих осталих српских војника, који су, кроз нашу страдалну историју, полагали и полажу своје животе, за крст часни и слободу златну. Упутимо зато молитву Господу над војскама да вечни покој и Рајско насеље подари, не само косовским мученицима, већ и душама блиставих личности наше славне историје, попут војвода Синђелића, Мишића, Путника и Бојовића, али и свих оних безимених хероја, који су тихо и смело умирали због одбране својих ближњих и својих светиња, знајући да је „земаљско за малена царство, а небеско вавек и довека“. Браћо и сестре, нису само српски витезови и ратници непоколебљиво понели мученичи венац. Страховит бол делили су са мајкама, сестрама и кћерима, које су гледале патње својих ближњих, још од времена када су им турски зулумћари отимали децу из наручја. Видале су тешке ране својих супружника, браће и очева и трпеле све досуђене недаће, све док нису породиле генерацију која ће утрти сузе са њихових лица и коначно се изборити за слободу и мир у нашој домовини. Бол и непоколебљиву наду, као најлепши украс, достојанствено су носиле све наше мајке и сестре, још од Мајке девет Југовића, Косовке девојке и Свете кнегиње Милице и других витез-мајки. Кроз историју смо били суочени с многим изазовима, али свакако да снага духа и непоколебљивост Светог кнеза Лазара и његових сабораца и састрадалника, на том страшном месту и у том драматичном тренутку, остају готово без преседана. Погибија српских витезова назначила је мученички правац којим ће у будућност водити и њихове потомке, јер косовски завет је поуке Светог Јеванђеља преточио у народну поезију и усмено предање, васпитавајући и правилно образујући генерације наших предака и то у време кад других школа није било. Тако нас Видовдан подсјећа и на чињеницу да смо народ који је изнова и изнова устајао из пепела, народ који је опстао успркос пакленим тешкоћама, а наша прошлост је испуњена јунаштвом, упорношћу и способношћу да се изборимо са свим историјским бурама које су претиле да усковитлају, надваладају и на крају сломе малу хришћанску државу, на раскрсници путева између Истока и Запада. Драга браћо и сестре, совокупљени и сабрани у манастиру Раваници, задужбини Светога кнеза – мученика, најзначајнији догађај у историји Врдника збио се 1697. године. У то време овде су се настанили раванички монаси, доневши у тадашњи храм Светог Јована кивот са моштима Светог кнеза Лазара и одредивши тако будући назив Врдника као Сремске Раванице. Култ који се развио око нетрулежног тела Свеца Божијег, као и растуће мноштво побожних ходочасника дословно је подигао овај монументални храм, који и сада са радошћу обнављамо, уз делатну љубав и посвећеност Оца Лазара и сестринства ове свете обитељи. Исто тако, на сам светли и свети празник Видовдан, помолимо се за снагу да се смело суочимо с изазовима који стоје пред нама, као појединцима, али и Црквом и народом Божијим. Помолимо се за мудрост да донесемо праве одлуке, за храброст да се боримо за истину и правду, и за дар љубави која ће нас истински повезати са божурима који су српском крвљу заливени на оном светом и распетом Косову и Метохији. Упутимо нашем Господу и усрдну молитву да угаси ратна жаришта, где год да букте у овом свету, као и да свима који су своје животе изгубили у овим дословно трагичним временима, подари вечни покој у Царству небеском. Нека вас Видовдан обасја свјетлом наде и нека вам пружи снагу да остварите све своје праведне циљеве. Нека Господ благослови све вас окупљене у овој великој светињи српског народа, нека вас учини достојнима наслеђа ваших храбрих и светих предака и нека чува све који су вам мили и драги, како би и даље неговали сјећање на све мученике наше крви која је проливена за Отаџбину, док ће се Они за нас молити пред Престолом Свевишњега, сада и увек и у све векове векова. Амин.

ВИДОВДАН У СРЕМСКОЈ РАВАНИЦИ

ВИДОВДАН У СРЕМСКОЈ РАВАНИЦИ Дан уочи Видовдана, у 18 часова, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије дочекан је у манастиру Врднику, где је обавио мало освећење управо обновљеног храма Вазнесења Господњег, као и празнично вечерње богослужење са петохлебницом, уз саслужење монаштва и ђаконства Епархије сремске. Током богослужења, Преосвећени Владика је поучио верни народ о највишој жртви наших славних предака, а затим је у манастирској трпезарији послужена трпеза љубави и том приликом му је врднички настојатељ, јеромонах Лазар предао инсигније епископског достојанства, у знак сећања на обнову ове светиње, али и као израз благодарности на исказаној љубави и очинском старању. У навечерје празника, у 22 часа, Свету тајну Јелеосвећења служили су протонамесник Бојан Мијановић, архијерејски намесник пећиначки, јереј Немања Теофиловић, парох сусечки, јереј Бранислав Керечки, парох петроварадински, јереј Милош Маријанац, парох беочински, јереј Милан Томашевић, парох сурчински, јереј Марко Јањић, парох малорадиначки и јереј Илија Алексић, парох вогањски. У складу са већ познатом традицијом, свим богослужењима у манастиру Врднику присуствовало је велико мноштво верног народа, потврђујући изузетну развијеност култа Светог кнеза Лазара у Фрушкој гори и читавом Срему. Најзначајнији догађај у историји Врдника збио се 1697, када су се овде настанили раванички монаси, доневши у храм Светог Јована кивот са моштима Светог кнеза Лазара и одредивши тако будући назив Врдника као Сремске Раванице. Пристигло братство обогатило је манастирску ризницу донетим драгоценостима и повељама, али и обновило цркву, посветивши је Вазнесењу Господњем, не би ли је што чвршће повезало са Раваницом у Србији. У Врднику је ова непроцењива реликвија била похрањена све до априла 1942, када је протојереј-ставрофор проф. др Радослав Грујић, користећи се личним познанством и благонаклоношћу ратног саветника при Управном штабу за Србију, мајора барона Јохана Албрехта фон Рајсвица, успео да обезбеди пренос моштију српских Светитеља, односно Светог кнеза Лазара из манастира Бешеново, оскрнављених моштију Светог цара Уроша из манастира Јазак и Светог деспота Стефана Штиљановића из манастира Шишатовац, у окупирани Београд, где су свечано положене у Саборној цркви и тако спашене од усташког разарања. Данас се у манастиру Врднику чува део моштију Светог кнеза мученика. На празник Светог мученика Кнеза Лазара и Светих мученика српских, 28. јуна 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастирском храму Вазнесења Господњег, уз саслужење монаштва и свештенства Епархије сремске и других дијецеза Српске Православне Цркве. Након Евхаристијског славља, Преосвећени Господин Епископ је одслужио парастос свим пострадалим Србима, од Косова Поља до данас и затим, осветио славске дарове, колач и кољиво. Празнична богослужења улепшао је гостујући хор из Сједињених Америчких Држава, под руководством диригентице Јелене Вранић. По завршеним обредима, трудом јеромонаха Лазара, настојатеља манастира Врдника и сабраног сестринства, за сав прсутни верни народ уприличена је славска трпеза љубави.

Скривени човек срца: Приказ 391. броја „Православног мисионара“

Скривени човек срца: Приказ 391. броја „Православног мисионара“ Уочи Видовдана, а у благословеним данима апостолског поста, изашао је из штампе нови мајско-јунски, 391. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема трећег по реду броја у 2023. години носи наслов: „Скривени човек срцаˮ Садржај новог броја мисионарског гласила почиње уводом речју презвитера др Оливера Суботића, главног и одговорног уредника. У духу свештеног периода подвига и поста, отац Оливер указује на значај ревности кроз коју хришћани најделатније потврђују своју веру. Својим уводним текстом уредник подстиче читаоце да своју веру пројављују делима љубави и умножавањем врлина, како би своје хришћанско призвање одржали до краја. У рубрици „Беседаˮ редакција доноси беседу јеромонаха Макарија (Имамовића), игумана свештене Светоуспенске обитељи манастира Савина у Херцег Новом. „Када се Бог усели у човека, онда човек почиње да види и гледа овај свет другим очима и на другачији начин, слободно можемо рећи да гледа на њих Божијим очимаˮ, истиче игуман Макарије. За рубрику „Хришћанска аскетикаˮ протопрезвитер др Никола Маројевић пише о Тријумфу љубави у духу Томиног неверја. Према сведочењу аутора текста, Свети апостол Тома не жели да каже ништа друго до оно што причају људи и дан-данас: све се лакше прима и верује него истина вере. О значају истинског (су)сретања у којем је запретена тајна истинске среће, за рубрику „Хришћански животˮ пише катихета Бранислав Илић. Аутор текста указује да реч „срећаˮ долази од глагола „сретатиˮ, из чега јасно исијава истина да се истинска срећа налази у сусрету са Богом, свима светима и ближњима. У уводном делу мајско-јунског броја објављен је интервју са јеромонахом др Владимиром (Палибрком), сабратом манастира Острог. У оквиру интервјуа са оцем Владимиром разговарали смо о значају Достојевског и његових дела у светлу хришћанског живота. „Читајте Достојевског, јер у његовим делима налазимо Христаˮ, поручује отац Владимир (Палибрк). О биомедицински потпомогнутој оплодњи из хришћанског угла, за рубрику „Хришћанска етикаˮ пише Александра Малешевић, док је у рубрици „У дијалогу са атеизмомˮ објављен текст ђакона др Александра Милојкова о погубности родне идеологије. У тематском делу 391. броја „Православног мисионараˮ објављен је текст презвитера Владимира Пекића, под насловом: „Живот скривен са Христом у Богуˮ. Отац Владимир истиче да живети хришћански значи бити погружен у живот Царства небеског који се у овом веку показује као врлински, а последица је деловања Духа Светога. Наш дугогодишњи сарадник Виктор Вицановић у свом тексту под насловом „Скривени духовни живот у скривеном човеку срцаˮ, наглашава да се скривени духовни живот заснива на силаску ума у срце, али и на промени греховног настројења срца. „Рађање скривеног човека срцаˮ, наслов је текста Маријане Пилиповић, која је своје казивање утемељила на јеванђелској причи о Талантима, истичући да је умножавање таланата задатост која за циљ има задобијање благодати. Тематски део закључен је ауторским текстом протопрезвитера Александра Јевтића под насловом „Невидљивим оком видљивоˮ. О Светом Јустину Философу и хришћанској философији, за рубрику „Хришћански животˮ пише Милош Тасић, док је нова књига Радмиле Грујић „Религија Десанкинаˮ, била повод за интервју који је за овај број са ауторком књиге приредила књижевница Лела Марковић. У рубрици „Хришћанска психологијаˮ објављен је исцрпни интервју са психологом Мирјаном Бановић, са којом је разговарао катихета Бранислав Илић. У оквиру интервјуа под насловом „Сваки човек је тајнаˮ, читаоци се могу упознати са значајем породичне психотерапије; али и кроз које све животне циклусе пролази једна породица, као и који су видови превазилажења свих тешкоћа и искушења која су присутна у савременим породицама. Рубрика „Из историје Српске Православне Црквеˮ, доноси текст др Ђорђа Вуковића који пише о Светом Јосифу Цариградском као пријатељу Срба. Аутор је у свом тексту истакао да су православни срби ширили култ Светог Јосифа Цариградског о чему сведочи светитељев насликан лик у манастиру Морачи, где је приказан као архипастир на апостолском путу. Детаљан извештај са саборног крштења Рома у Световазнесенском храму у Жаркову објављен је у рубрици „Мисијаˮ, док је у рубрици „Мисионарски излогˮ објављен приказ нове књиге протојереја-ставрофора др Саве Јовића. Из пера протопрезвитера-ставрофора Слободана Бобана Јокића, објављен је текст сећања на великог и знаменитог игумана острошког архимандрита Лазара (Аџића). „Био је човјек који се хранио молитвом и друге хранио њоме. Није раздвајао молитву од рада. Хранио је себе и друге тајном смирења и љубави. Зато су се његове гране стремљења и ишчекивања извиле до небаˮ, сведочи у свом тексту прота Слободан, присећајући се лика и дела свог блаженопочившег духовног оца и учитеља. О тродневном поклоничком путовању светињама Косова и Метохије, са посебним освртом на Манастир Драганац, пише Татјана Ерић, која је свој живописни путопис употпунила историјским подацима о посећеним манастирима. Садржај мајско-јунско 391. броја „Православног мисионараˮ закључен је сведочанством о дугогодишњој сарадњи редакције „Православног мисионараˮ са редакцијом Радија „Источникˮ Епархије ваљевске. ИНФОРМАЦИЈЕ О НОВОМ БРОЈУ, КАО И ЗВУЧНИ ЗАПИСИ ПРОМОЦИЈЕ ЧАСОПИСА У МЕДИЈИМА, ДОСТУПНЕ СУ НА ЗВАНИЧНОЈ ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦИ ЧАСОПИСА: https://misionar.spc.rs/misionar.php?ARHIVA=391 Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs.   Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима

ПАРАСТОС ПОСТРАДАЛИМ ВОЈНИЦИМА

ПАРАСТОС ПОСТРАДАЛИМ ВОЈНИЦИМА У суботу, 24. јуна 2023. године, на дан Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, у пратњи епархијског ђакона Горана Власца, стигао је у румски храм Вазнесења Господњег, где су га дочекали овдашњи пароси, протојереј Драган Арсеновић и јереј Ђорђе Санчанин. Његово Преосвештенство је, затим, одслужио помен свим пострадалим војницима који су бранили Кошаре и Паштрик, а богослужењу су присуствовали и организатор Новица Тодосијевић, породице пострадалих војника, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Миле Карановић, представници Општине Рума и града Бања Луке, као и многобројни припадници Жандармерије и Војске Републике Србије. Овом приликом, за певницом су појали Младен Кузмановић и Михајло Санчанин. По завршеном помену, пригодна академија и свечани програм настављени су у парохијској сали храма Вазнесења Господњег, где су додељени одликовања, грамате и плакете. Својим гласовима, свечаност су улепшале Анастасија и Сара Санчанин које су певале песме „Хероји са Кошара“ и „Вила са Кошара“. Храм Вазнесења Господњег је, поред ордена који је добио пре две године, добио и плакету за већ традиционалну подршку коју пружа Србским витезовима. Свој допринос Видовданском сабору Србских витезова дао је и члан Светосавске омладинске заједнице, Давор Лазић, који је написао и отпевао химну српским витезовима и данас је за свој труд награђен граматом.

ВИДОВДАН У ВРДНИЧКОЈ РАВАНИЦИ

ВИДОВДАН У ВРДНИЧКОЈ РАВАНИЦИ Помаже Бог, драга браћо и сестре! Управа манастира Сремске Раванице у Врднику позива Вас на манастирску славу – Видовдан, 28. јуна 2023. године. Дан раније, 27. јуна, дочек Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија и вечерње богослужење биће уприличени и одржани у 18 часова. Пре вечерње службе, Преосвећени Господин Епископ ће осветити манастирски храм, који је при крају своје велике обнове. Света тајна Јелеосвећења почиње у 22 часа. На сам празник Видовдан, 28. јуна, Света архијерејска Литургија почиње у 9:30 часова, а у наставку ће бити одслужен и парастос за све пострадале на Косову Пољу. Након резања колача, трпеза љубави и славски ручак биће послужени у 12 часова. Очекујемо Вас са великом радошћу. Ваш брат и Отац Лазар, са сестринством