ДАНИ ПАНОНСКОГ ГРОБЉА У ИЛОКУ

ДАНИ ПАНОНСКОГ ГРОБЉА У ИЛОКУ У Музеју града Илока, прошлог викенда одржани су „Дани панонског гробља”. Домаћини ове манифестације били су Град Илок и Ком–Илок д.о.о, док је суорганизатор била Групација одржавања гробља и погребничке делатности. Пристуни су имали прилике да присуствују трима панел расправама – о изградњи и одржавању гробаља у окружењу инфлације и рецесије, о гробљима као непресушном извору културне баштине те о туристичкој валоризацији гробаља и примени различитих иновација у пословању. Конференција је одржана с циљем истраживања и промовисања туристичког потенцијала гробља, који се често потцењује или занемарује. Кроз различите презентације, истраживања и расправе, судеоници у дискусији закључили су да гробља представљају много више од самог места за сахрањивање ближњих. Присутне је, у име верских заједница, поздравио и парох илочки, протојереј-ставрофор Предраг Азап. Поред директора и водитеља гробаља у Илоку, Слатини, Доњем Михољцу и Осијеку, конференцији су присуствовали технички директори Београдског и Зрењанинског гробља, Светлана Зрнић и Владимир Вујин. Гости из Србије су по завршетку конференције посетили храм Светог архангела Михајла.  

ПРЕДАВАЊЕ: Парохијска заједница у савременом свету

ЗАПОЧЕТИ РАДОВИ НА ЕПАРХИЈСКОМ ЦЕНТРУ У РУМИ

ЗАПОЧЕТИ РАДОВИ НА ЕПАРХИЈСКОМ ЦЕНТРУ У РУМИ Благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, започети су радови на Епархијском центру Епархије сремске при храму Вазнесења Господњег у Руми. Ангажовани мајстори кренули су са послом замене подне подлоге, ископавања земље и сагледавања кровне конструкције. Управа парохије Вазнесењског храма овом приликом је објавила да се уздаје у Божију помоћ, али и снагу молитве свог Архијереја, како би се успешно реализовао пројекат од великог значаја, не само за Руму, већ и за Богом спасавану Епархију сремску и читаву Српску Православну Цркву.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ РАКОВЦУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ РАКОВЦУ По благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, на дан Светог свештеномученика Доротеја и Преподобног Петра Коришког, 18. јуна 2023. године, Свету архијерејску Литургију у манастиру Светих Врачева Козме и Дамјана у Раковцу служио је Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Господин Силуан. Саслуживали су јеромонах Евгеније, игуман манастира Раковца, јеромонах Варнава, сабрат ове монашке обитељи, јереј Жељко Кусић, парох сремскокаменички, јереј Стеван Сировљевић, парох дивчибарски (Епархија ваљевска), јереј Лазар Павић, парох адашевачки, ђакон Александар Стаменковић, службеник Епархијског управног одбора Епархије сремске и епархијски ђакон Горан Власац. За певницом су појали студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду. После читања Јеванђеља, Преосвећени Господин Епископ је подучио окупљени верни народ о спасоносној димензији позива Господњег, али и о тешкоћама и изазовима са којима се хришћани суочавају у савременом свету, карактерисаном релативизованим и поремећеним вредностима. Када је богослужење окончано, братство манастира Раковца је у трпезарији уприличило послужење за окупљени верни народ, где су, у ведром духу, настављени богоугодни разговори са Његовим Преосвештенством.

ОЧЕ БЛАГОСЛОВИ МЕ ДА ВИДИМ ГОСПОДА У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ

ОЧЕ БЛАГОСЛОВИ МЕ ДА ВИДИМ ГОСПОДА У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ Идите дакле и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио, и ево Ја сам са вама у све дане до свршетка света. Амин. (Мт. 28,19-20). Ове речи које је записао Свети апостол и Јеванђелист Матеј изговорила су најсветија уста, и ово није молба, ни савет, ово је заповест Господња, заповест која ево ни после две хиљаде година није испуњена. Некрштених је и даље много, а и међу крштенима још увек мало чврстоверујућих, дубоковерујућих. Као нека зла слутња надвиле су се над нама Спаситељеве речи: “А Син човечији када дође хоће ли наћи вере?” (Лк. 18,8). Још је Свети Јован Златоусти рекао: “Када бисмо ми били прави Хришћани, у свету не би било нехришћана.” Створивши прве људе, Бог им је заповедио: “Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме.” (Прва Мојс. 1,28). Нама се чини да су се ове речи готово испуниле. Људски род је напунио земљу и у многочему влада њоме. Али то се само тако чини, као што се и у Христово време док је по земљи ходио, књижевницима и фарисејима чинило да формалним придржавањем прописа творе вољу Божју. Али не тако, говорио им је Господ, не тако рекао би и нама данас. Поучавајући своје ученике, како да се понашају. Господ Исус Христос им каже: “Знате, да они који се сматрају владарима народа, господаре њиме, великаши владају над њима, али међу вама да не буде тако, него који хоће међу вама да буде велики-први, нека вам служи.” (Мт. 20,26). Ево правог смисла, ево на шта је Бог мислио када каже владајте њоме. ВЛАДАТИ ЗНАЧИ СЛУЖИТИ! Но ово је тврда беседа. Ко је може слушати? Апостоли, само су апостоли могли слушати тврде беседе а да се не саблазне, само су они били у стању да у њима виде речи вечнога живота, само су они могли да и оне који су се саблазнили, касније врате на прави пут. Али оно што су некада били апостоли, данас су свештеници. О колико је узвишена свештеничка служба, колико је важна, колико је незаменљива, јер не може обичан народ потпуно да разуме речи Божије, без духовног учитеља. Наш благочестиви народ свештеника ословљава са Оче, јер свештеници као и телесни очеви брину о деци својој. Али свештеници су и више од телесних очева, старају се не за смртно тело, већ за бесмртну душу. Свештеници су више и од мајки, јер као што мајка једући тврду храну, претвара је у млеко којим храни своје чедо. Тако и свештеник хранећи се тврдом беседом из уста самога Господа, претвара је у духовно млеко којим храни своју духовну децу. И као што би беба и поред обиља хране, без родитеља остала гладна, тако и поред обиља духовне хране, народ без свештеника остаје гладан. А шта да кажемо за ову најсветију службу, са којом ничег сличног на земљи ни на небу нема, Свету Литургију-Свету Евхаристију, у којој свештеник стојећи на граници светова, узноси Богу дарове: хлеб и вино, да би од Бога примио храну за живот вечни, пречисто тело и часну крв Христову? О како су важни свештеници, колико су потребни. Данас, више него икада постоји изобиље духовне хране која је свима доступна: књиге, телевизија, интернет, али то је често тврда храна, која иако изгледа примамљиво, може да буде погубно. Јер беба када би се само домогла, радо би појела укусну храну која није за њу. Али родитељи знајући колико је то опасно, будно прате на своје дете да се тако нешто не догоди. И колико је душа важнија од тела, толико су духовни родитељи важнији од телесних, колико је вечни живот важнији од пролазног, толико је свештеник важнији од владара, па макар он и целим светом владао. Свештеник који је спасао само једну душу, учинио је више од владара који је освојио цео свет, јер се целим светом не може откупити ни само једна душа. Свештеник није чиновник. Он је проповедник оне ЈЕДИНСТВЕНЕ ИСТИНЕ, која би требало да измени читав свет, говорио је велики Достојевски. Даље нас учи и опомиње Преподобни Силуан Атонски: Када би људи могли да виде у каквој се великој слави налази свештеник-свештенослужитељ када богослужи, они би попадали на земљу од тог виђења, исто као што би и сам свештеник, када би могао да види себе у каквој се небеској слави налази док богослужи, постао би велики подвижник, само да не би нечим ожалостио Духа Светог, Који је у њему. Верујте браћо и сестре, да када би се неком догодило да умире у присуству духовника и да му уздишући каже: “ОЧЕ БЛАГОСЛОВИ МЕ ДА ВИДИМ ГОСПОДА У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ” и духовник му рекао: “Иди чедо и види Господа,” његова молба би по благослову духовника била услишена, јер је Дух Свети и на небу и на земљи исти. Свети Јован Златоусти говори: “Пастирска служба је пуна тешких мука, лишавања и невоља. Али те муке и лишавања дају пастиру највише духовне радости. Пастир који истински врши своју пастирску службу, препорађа своје парохијане за духовни, благодатни живот и они постају учесници вечнога живота. А он пошто је трпећи зло, добар рат ратовао (Друга Тим. 5,5-7), на завршетку своје службе, смело и радосно поћи ће с’ надом да ће последњега дана стати с’ десне стране Судије са својом духовном децом (Јевр.Друга,13) и примити од Пастиреначалника венац који неће увенути (Прва Петр.5,4). Тога ради и спасења појединачног и заједничког ради, сви ми свештенослужитељи и сви верујући, крштени у име Оца и Сина и Светога Духа, сабрани у Светотројичном Богу, јачајмо у вери, молећи се непрестано, као што су се апостоли молили: “Господе, додај нам, дометни нам вере” (Лк.17,5), или као што се молио онај несрећни отац тешко болесног сина: “Верујем Господе, помози моме неверју” (Мк.9,24). Молимо се усрдно Васкрслом и Васкрситељу-Господару од жетве, да изводи ревносне посланике на жетву своју, да би се духовно млеко точило у изобиљу и напајало све људе до свих крајева света, јер је то блага воља Божија, да се сви људи спасу и дођу до познања Истине. Амин. Протојереј

КАНОНСКА ВИЗИТАЦИЈА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШИДСКОГ

КАНОНСКА ВИЗИТАЦИЈА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШИДСКОГ На дан Светог свештеномученика Доротеја и Преподобног Петра Коришког, 18. јуна 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије предузео је канонску визитацију монашких обитељи и парохијских заједница у Архијерејском намесништву шидском. Том приликом, обишао је свете храмове у Илоку, Моловину, Соту, Беркасову и Вишњићеву. Преосвећени Господин Епископ је молитвено присуствовао Светој Литургији у храму Светог архангела Гаврила, у манастиру Привина Глава, где је одржао архијерејску беседу мноштву окупљеног верног народа. Између осталог,  у надахнутој проповеди, Његово Преосвештенство је истакао: „Можете замислити тај позив Господњи, који се не односи само на Светог Петра, Светог Андреја, Светог Јакова, Светог Јована и друге апостоле које је Он призвао. Тај призив и позив Господа нашег Исуса Христа односи се и на нас, децу 21. века, непрестано вибрирајући кроз читаву историју наше Свете Цркве и остављајући нас да се питамо каква је то снага духа коју су имали Свети апостоли, да истог трена оставе своје животе и домове и постану рибари људских душа. Тако су се напајали водом живом из мудрих и упечатљивих беседа Господа нашег Исуса Христа, а потом их је Он наоружао Духом Светим, који им је дао такву снагу да су успели да реч Светог Јеванђеља пренесу у све крајеве васељене, све до дана данашњег. Каже Свети апостол Павле: Тешко мени, ако не проповедам и то би требало да буде мотив за све нас да узмемо, свако у својој мери, учешћа у тој великој мисији и да ширимо реч Јеванђеља, не само речима, већ и својим поступцима и самим стилом живота.“

Братска посета Епископа аустралијско-новозеландског Господина Силуана Епархији сремској

Братска посета Епископа аустралијско-новозеландског Господина Силуана Епархији сремској Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Господин Силуан боравио је, 17. јуна 2023. године, у братској посети Епархији сремској. У Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, аустралијског Архипастира најпре је примио Његово Пеосвештенство Епископ сремски, а потом су господа архијереји, са својим пратњама, обишли фрушкогорске монашке обитељи у Беочину и Раковцу. У манастиру Беочину, Преосвећени Епископи су се поклонили моштима Светог Варнаве Хвостанског и разговарали са овдашњим сестринством, након чега су настојатељ манастира Раковца, Отац Евгеније и његов сабрат, Отац Варнава, за високе посетиоце приредили свечани ручак.

Света архијерејска Литургија у Инђији

Света архијерејска Литургија у Инђији На Петровске покладе и дан Свете преподобномученице Теодосије Тирске, 11. јуна 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Инђији. Саслуживали су архимандрит Доситеј (Миљков), настојатељ манастира Гргетега, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки и епархијски ђакон Горан Власац. У току Свете архијерејске Литургије, Преосвећени Владика је у чин ђакона рукоположио дипломираног теолога Стефана Станојевића из Старе Пазове, док је пароха при храму Светог великомученика Георгија, протојереја Недељка Рашића, одликовао правом ношења напрсног крста и звањем протојереја-ставрофора. Након Евхаристијског славља, Његово Преосвештенство је осветио звона за овај свети храм, а затим је у новосаграђеној сали приређена трпеза љубави за служеће свештенство и сав окупљени верни народ.

Додељени уговори за цркве и верске заједнице на територији АП Војводине

Додељени уговори за цркве и верске заједнице на територији АП Војводине Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић данас је у Покрајинској влади уручила уговоре корисницима средстава по основу јавног конкурса за цркве и верске заједнице које делују на територији АП Војводине. На овом конкурсу је за 52 пројекта издвојено укупно 28,3 милиона динара. „Намера Покрајинске владе, са председником Игором Мировићем на челу, јесте да се средства из године у годину повећавају, јер су ваше потребе за капиталним инвестицијама велике, али и неопходне, како би се надокнадило све оно о чему се раније није водило рачуна на адекватан начин“, изјавила је Милошевићева. Овом приликом, она је истакла да је буџет за традицоналне цркве и верске заједнице на територији АП Војводине претходних година био на нивоу од око десет милиона динара, али је у претходне две године повећан на 30 милиона, с тим што ће део неопредељених средстава бити усмерен на појединачне захтеве или преко институција чији је Покрајина оснивач, као што је Покрајински завод за заштиту споменика културе. „Ове године на адресу Секретаријата стигло је 70 пријава, од којих су подржане 52 у укупној вредности од преко 28 милиона динара. Средства су опредељена за бројне капиталне инвестиције, конзервацију и рестаурацију  иконостаса, за научне скупове, као и добротворне активности“, нагласила је Драгана Милошевић и додала да ће Покрајинска влада увек бити поуздан партнер за све потребе традицоналних цркава и верских заједница. Уочи свечаног уручења уговора, она је навела неке од подржаних пројеката, као што је изградња парохијског дома Српске православне цркве у Мошорину и у Мачванској Митровици, затим санација предње куполе и звоника храма у Дебељачи, адаптација парохијског дома и црквене сале у Ковачици, као и конзервација и рестаурација иконостаса Храма Светог архиђакона Стефана у Сремској Митровици. Подржана је и обнова капеле Римокатоличке жупе „Пресвето срце Исусово“ у Горњем Таванкуту, одржавање Јеврејског гробља у Бечеју и пројекат Исламске заједнице у Војводини „Рамазански мирис Миска“. Средства су одобрена и за пројекте инвестиционог одржавања храма Словачке евангелистичке црквене општине Бајша и за конзерваторске радове на обнови цркве Реформатске црквене општине у Зрењанину.   ИЗВОР: ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА КУЛТУРУ, ЈАВНО ИНФОРМИСАЊЕ И ОДНОСЕ СА ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

МИТРОНОСНИ ПРОТОЈЕРЕЈ РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ ИЗ САД У ПОСЕТИ СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

МИТРОНОСНИ ПРОТОЈЕРЕЈ РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ ИЗ САД У ПОСЕТИ СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА У четвртак, 8. јуна 2023. године, Патријаршијски двор, Саборни храм Светог оца Николаја и Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима посетио је митроносни протојереј-ставрофор Сергије Лукијанов, старешина руског храма Александра Невског у Лејквуду и архијерејски намесник у Њу Џерсију, у Сједињеним Америчким Државама. Митроносни и крстоносни протојереј је обишао места која су везана за боравак и страдање блажопочившег митрополита Антонија Храповицког, оснивача Руске Заграничне Православне Цркве, а потом му је одслужио помен у капели Светог великомученика Димитрија у Патријаршијском двору. Митрополит Антоније (световно име Алексеј Павлович Храповицки, рус. Алексей Павлович Храповицкий; село Ватагино, 17 [29]. март 1863 — Сремски Карловци, 10. август 1936) био је некадашњи ректор Треће руске Духовне академије, учитељ многих генерација теолога, међу којима и истакнутих личности православља (патријараха руских Светог Тихона и Сергија, као и српског Варнаве), кандидат за сверуског патријарха (1917), првојерарх Руске Заграничне Цркве, митрополит кијевски и галицијски. Након Октобарске револуције, са митрополитом Антонијем је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, дошао велики број свештеника, као и монахиња из Русије. Тако је, 1929, од 2924 православних свештеника, 214 било руске националности, док су избегле монахиње значајно утицале на обнављање женског монаштва у српским манастирима. У Сремским Карловцима су основали прилично велику заједницу, укључујући и Руску православну парохију, које ће бити укинута тек средином 1942. године. Готово до своје смрти, 10. августа 1936. године, у карловачком Патријаршијском двору је живео митрополит кијевски и галицијски Антоније (Храповицки), под ким је одржано више Светих Архијерејских Сабора и Синода Руске Заграничне Цркве. У две просторије, на спрату Благодјејанија, смештен је руски храм Рождества Пресвете Богородице, који је, пре рушења оронуле грађевине, пресељен је у северни, засвођени, подрумски део „Старог двора“. Његови пароси су били протојереј Василиј Виноградов, јереј Митрофан Виноградов, протојереј Нил Софински, протојереј Борис Волобујев, архимандрит Федосиј (Мељник) и јеромонах Платон (Бондар). Службу протођакона обављао је Димитрије Ивановић Попов. Митрополиту Антонију је додељен Орден Светог Саве и Краљевски орден Белог орла. Упокојио се у Сремским Карловцима, 1936. године и сахрањен је у Иверској капели, на Новом гробљу у Београду.