Свети Стефан Штиљановић – слава Епархије осечкопољске и барањске

Свети Стефан Штиљановић – слава Епархије осечкопољске и барањске У суботу, 17. октобра 2026. године, на дан Патрона Епархије осечкопољске и барањске – Светог Стефана Штиљановића, Светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски г. Василије, уз саслужење Митрополита будимског и администратора темишварског г. Лукијана, Митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, Митрополита далматинског г. Никодима, Епископа шабачког г. Јеротеја и домаћина, Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима и свештенства и монаштва Епархије осечкопољске и барањске и других епархија. Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, литургијско сабрање увеличало је присуство моштију Светог Стефана Штиљановића и његове супруге Јелене. Мошти ових светитеља чуване су у манастиру Шишатовац све до 1942. године, када су пренете у Саборни храм у Београду, а за ову свечану прилику донесене су као велики благослов Епархији. Светој Литургији присуствовао је Председник Владе Републике Србије у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут, господин Владимир Марјановић, Генерални конзул Републике Србије у Вуковару, господин Игор Лазарервић, вицеконзул Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, господин Дејан Дракулић, председник ЗВО Вуковар, господин Владимир Хорват, заменик жупана Осјечко-барањске жупаније, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара, госпођа Даница Станисављевић, управница Фондације ”Света Петка”, господин Јово Вуковић, проф. др Дарко Танасковић, госпођа Катарина Павичић, секретарка Фондације ”Света Петка” и господин Небојша Видовић, директор Српског дома Вуковар и други представници политичког и културног живота српске заједнице Епархије осечкопољске и барањске. У надахнутој архипастирској беседи, Митрополит сремски Василије поручио је верном народу да живи по узору на Светог Стефана, који је свој положај и власт ставио у службу Цркве и свога народа. Подсетио је да је светитељ живео у времену великих историјских искушења, када су ратови и немири погађали српски народ и када су многи били принуђени да напуштају своја огњишта, те да је у таквим временима било најважније сачувати веру и хришћанско разумевање живота. „Није највећи онај коме многи служе, него онај који је спреман да служи многимa. И није најбогатији онaј који много поседује, него онај који своје благо дели с другима”, истакао је Митрополит Василије, наглашавајући да се величина човека не мери оним што је стекао, већ оним што је дао другима, подсетивши на јеванђелску истину да је вера без дела мртва.   Беседа Епископа Херувима после освећења славских обележја: Високопреосвећена и Преосвећена браћо архијереји, Председниче Владе Републике Србије, многопоштовани господине Мацуте, Уважени гости, Драга браћо и сестре, децо Божија, Желим најпре да заблагодарим Господу што нас је данас све сабрао овде, у Даљу, на прослави наше епархијске славе, Светог Стефана Штиљановића, кнеза праведника и великог Божијег угодника који се традиционално прославља као заштитник Епархије осечкопољске и барањске. Посебно бих желео данас да честитам и 35. годишњицу васпостављања наше Епархије свима вама и поново да нагласим да је наша Епархија благословом Његове Светости нашег патријарха Порфирија, поводом овог малог јубилеја наше црквене заједнице, удостојена непроцењивог дара – честице нетљених моштију Светог кнеза Штиљановића, заштитника народа овога краја. Желео бих да заблагодарим високопреосвећеном Митрополиту сремском господину Василију који је началствовао Светим Евхаристијским сабрањем и који нас је у својој надахнутој беседи поучио тајни данашњег празника, да заблодарим, такође, високопреосвећеној и преосвећеној браћи архијерејима који су саслуживали: ваше присуство и ваша молитва, драга браћо архијереји, јесу видљиво сведочанство и пројава оног нераскидивог, светотајинског и саборног јединства Цркве православне. Хвала вам што сте својим доласком увеличали наше епархијско славље, показујући да у Цркви нема туђих и далеких, него да смо сви удови једног Тела Христовог. Данашњи празник и свето сабрање у седишту наше богомспасаване епархије јесте истинско сведочанство вере која живи и пројављује се кроз љубав. Ми сведочимо да смисао нашег постојања на овим просторима није у пуком биолошком опстајању већ у непрестаном духовном узрастању и сведочењу Истине Христове. Данас када прославља своју Славу, наша Епархија има и једну посебну, рекао бих, историјску дужност. Црква никада не заборавља љубав, а нарочито не заборавља оне који су уградили себе у њене темеље. Тако, ова Епархија не би данас постојала у овом облику да у преломним временима обнове њеног рада није било братске љубави, слоге, разумевања и високо развијене канонске свести тројице наших угледних архијереја. Сабор Српске Православне Цркве, вођен Духом Светим, маја 1991. године, у време светопочившег патријарха Павла, препознао је потребе народа са ове стране Дунава за васпостављањем засебне црквено-администартивне јединице – Епархије осечкопољске и барањске. У том богоугодном делу посебну ревност Цркви Христовој и истинску христолику ширину, дајући делове својих епархија, показали су Њихова Преосвештенства тадашњи Епископ сремски Василије, Епископ славонски Лукијан и Епископ бачки Иринеј. Ваша Високопреосвештенства, драги учитељи, Имајући све ово у виду, у знак наше трајне љубави, поштовања и неизмерне благодарности за овај историјски и канонски принос Цркви Христовој, изузетна нам је част и духовна радост да највишим одликовањем Епархије осечкопољске и барањске наградимо вас као најзаслужније за њено васпостављање. Ваша дела су уписана у историју ове епархије, а ваша љубав у срца нашег свештенства и народа.   ИЗВОР: СПЦ ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА

Прослава храмовне славе и освећење црквене сале у храму Покрова Пресвете Богородице у Старој Пазови

Прослава храмовне славе и освећење црквене сале у храму Покрова Пресвете Богородице у Старој Пазови Дана, 14. октобра 2026. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, у истоименом храму у Старој Пазови свечано је прослављена храмовна слава. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије, уз саслужење свештенослужитеља. Саслуживали су протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, протојереј-ставрофор Божа Бакајлић, архијерејски намесник у пензији, протојереј Ђорђе Ковљен из Белегиша, протојереј Бојан Мијановић, архијерејски намесник пећиначки, протонамесник Зоран Ерић из Петроварадина, протојереј Мићо Ристић из Доњег Товарника, као и ђакони Марко Стефановић из Сремских Карловаца и Стефан Станојевић из Старе Пазове. На Светој Литургији појали су Никола Михајловић, Ђорђе Деспот, Слободан Грујић, Милан Савић, Стефан Росић и Стефан Лујић, доприносећи молитвеној и свечаној атмосфери празничног богослужења. У својој беседи, Митрополит Василије истакао је духовни значај празника Покрова Пресвете Богородице, нагласивши да нас Мајка Божија својим непрестаним молитвеним заступништвом подсећа на мајчинску љубав, бригу и заштиту. Посебно је указао на значај овог празника за мајке и децу, подсећајући на то да је Пресвета Богородица узор мајчинске љубави и бриге, а њен свети покров знак утехе, наде и сигурности за све који јој са вером прибегавају. Током Свете Литургије, Митрополит Василије је јереја Сашу Милијашевића одликовао звањем протонамесника, чиме је овај свечани дан добио посебан значај у животу наше црквене заједнице. Након Свете Литургије, обављен је чин освећења црквене сале при парохијском дому. Овај простор представљаће место окупљања верног народа, духовног узрастања и неговања хришћанске љубави и заједништва, служећи на корист Цркви и свима који у њој траже утеху и духовну снагу. Домаћини свечаности, протојереј-ставрофор Миодраг Лујић и протонамесник Саша Милијашевић, упутили су захвалност Митрополиту Василију, свештенослужитељима и свим присутним гостима на молитвеном учешћу и заједничкој радости овог празника. Посебно су заблагодарили Митрополиту Василију на очинској љубави, архипастирској бризи и указаној части да својим присуством увелича ову свечаност. Такође, упућена је искрена захвалност Општини Стара Пазова, на челу са председником Ђорђем Радиновићем, као и свим ктиторима и приложницима, радницима и трудбеницима који су својим трудом, залагањем и несебичном подршком допринели уређењу и опремању црквене сале. Њихова љубав према храму и спремност да својим даровима и радом послуже црквеној заједници представљају драгоцен допринос животу наше парохије. Прослава храмовне славе и освећење црквене сале завршени су заједничком трпезом љубави, у духу хришћанског заједништва, братске слоге и благодарности Пресветој Богородици за њен свети покров и молитвено заступништво. Нека нас Покров Пресвете Богородице увек сабира у вери, љубави и јединству!

Освећење обновљеног парохијског дома у Руми

Освећење обновљеног парохијског дома у Руми У суботу, 10. октобра 2026. године, у храму Вазнесења Господњег у Руми, сабрао се многобројни верни народ на празничном вечерњем богослужењу, којим је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије, уз саслужење протојереја-ставрофора Мирослава Јосимовића и протојереја-ставрофора Сретена Лазаревића. Светом богослужењу присуствовао је велики број верника, који су својим молитвеним учешћем увеличали ово свечано сабрање и показали љубав према својој Светој Цркви и храму у којем се вековима сабирају на молитву. Након вечерњег богослужења присутном народу се очинском беседом обратио Високопреосвећени Митрополит сремски Г. Василије, а напослетку беседе уследио је свечани чин доделе архијерејских одликовања. За показану љубав, ревност и пожртвовани труд на добробит Свете Цркве и њеног верног народа додељене су грамате г. Милошу Јовановићу, г. Николи Ђуричићу, г. Ненаду Терзину и г. Неговану Јанкову, док је посебно признање представљало уручење ордена Светог Владике Максима г. Миленку Кесеру. Ова одликовања представљају не само признање појединцима, већ и подстицај свима да у духу хришћанске љубави и одговорности, наставе да својим трудом и делима служе Цркви Божијој. Посебан и радостан тренутак овог свечаног дана било је освећење новог парохијског дома при храму Вазнесења Господњег у Руми. Парохијски дом је, уз велики труд и залагање протонамесника др Ђорђа Б. Санчанина, пароха I парохије румског вазнесењског храма, као и уз несебичну помоћ и подршку многобројних парохијана, добротвора и свих људи добре воље, у периоду од неколико месеци у потпуности реконструисан и уређен. Овај велики подухват представља плод заједничког труда и сведочанство да тамо где постоје вера, слога, љубав према Цркви и добра воља, ниједан подухват није немогућ. Освећењем парохијског дома, овај простор је предат на службу Цркви и њеном народу, да буде место сусрета, разговора, братске љубави, духовног живота и сабирања око своје парохијске заједнице. Посебну благодарност заслужују сви парохијани и добротвори који су својим прилозима, радом, временом и молитвама помогли да овај дом буде потпуно обновљен и приведен својој намени. Након освећења парохијског дома, у просторијама парохијске сале приређена је трпеза љубави за присутно свештенство и верни народ. По благослову Митрополита, присутнима за трпезом љубави се обратио протонамесник др Ђорђе Санчанин заблагодаривши Господу, Митрополиту, верном народу и породици на благослову и подршци. У духу хришћанске љубави и заједништва, сабрање је настављено у радости и благодарности Богу, уз братске разговоре и заједничку трпезу. Овај свечани дан у Руми остаће упамћен као дан молитве, благодарности и радости, али и као сведочанство живе вере и јединства парохијске заједнице.   Текст и фотографије:  Сања Санчанин

Духовне свечаности у Новим Карловцима

Духовне свечаности у Новим Карловцима У недељу 20. по Духовима, по благослову Митрополита сремског Господина Василија, Нови Карловци су обележили велики јубилеј – 230 година од подизања храма Сретења Господњег. Велико дело подизања овог храма збило се давне 1796. године, за време славне управе Митрополијом карловачком Митрополита Стефана Стратимировића. Већ у суботу 10. октобра почеле су празничне свечаности, празничним вечерњем, које је служио крстоносни протојереј Јован Милановић, ректор Карловачке богословије и архијерејски намесник сремскокарловачки уз саслужење јереја Милорада Бојчића, пароха голубиначког и јереја Александра Раденовића, пароха љуковачког. Након светог богослужења одржано је предавање проте Јована у црквеној сали на тему „Значај вере у животу“. У недељу, дочекан је најважнији гост овог славља, Високопреосвећени Митрополит Василије, ког је дочекало мноштво верног народа из овог питомог сремачког села. Пре почетка Свете Литургије, Митрополит је осветио комплетно обновљени свети храм и одслужио Свету Литургију уз саслужење свештенства Епархија сремске и банатске. За прегоран рад и труд, Митроплит је достојанством и звањем протојереја одликовао јереја Милана Симића, старешину сретењског храма, док је сабрата јереја Страхињу Џамбића одликовао достојанством и звањем протонамесника. За певницом су певали богословци наше школе које је предводио професор појања, проф. Јован Стојановић. На крају Свете Литургије, уручен је орден Светог Максима господину Предрагу Шаровићу, великом и самопрегорном помоћнику на овом делу уређења храма, парохијског дома и порте. Уручене су и грамате, признања великим доброчинитељима у овом светом делу. Након тога извршено је освећење новоподигнутог и опремљеног парохијског стана, након чега је послужен свечани ручак у црквеној сали. По узору на стари обичај Карловачке митрополије, Митрополиту Василију је као знак пажње уручен спомен-златник. После поздрава проте Милана и ректора Карловачке богословије, проте Јована, гости су се разишли, радујући се овом благословеном дану, у ком је после четири месеца први пут пала киша, као знак благослова и за твар Божију.

Концерт братских богословија у Карловачкој богословији

Концерт братских богословија у Карловачкој богословији Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Г. Василије присуствовао је концерту духовне музике, који је након вечерњег богослужења одржан у свечаној сали „Патријарх Георгије Бранковић” Карловачке богословије. На концерту су наступили професори Кузбаске православне богословије, као и ученици Српске православне богословије Светог Арсенија из Сремских Карловаца, који су извели одабране композиције српске и руске духовне музике. Овај сусрет братских богословија протекао је у духу молитвеног заједништва, братске љубави и духовних веза Српске и Руске Православне Цркве.

УРЕЂЕЊЕ ХРАМА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СРЕМСКОЈ РАЧИ

УРЕЂЕЊЕ ХРАМА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СРЕМСКОЈ РАЧИ Након успешно завршених радова на пресецању капиларне влаге у храму Успења Пресвете Богородице у Сремској Рачи, организована је радна акција чишћења и уређења храма. Овом приликом посебно се захваљујемо нашим вредним мештанкама, које су се са пуно љубави и пожртвованости потрудиле да храм буде темељно очишћен и уређен након изведених радова. У акцији су, на радост свих, учествовала и деца, показујући од најмлађих дана љубав према своме храму и светињи. Заједно са својим парохом, јерејем Николом Лакићем, и његовом супругом, вредне руке наших парохијана очистиле су и уредиле храм, како би поново заблистао у својој пуној лепоти и достојанству. Овај заједнички труд није био само обично чишћење, већ сведочанство љубави према Богу, светињи и заједници. Када се саберемо око храма, свако према својим могућностима, показујемо да је храм заиста наш заједнички дом. Нека Господ награди све који су својим трудом, временом и добром вољом помогли да се наша светиња уреди и сачува. Од срца благодаримо свима који су учествовали! Слава Богу за све!

Заупокојена Литургија и опело протојереја-ставрофора Браце Санчанина

Заупокојена Литургија и опело протојереја-ставрофора Браце Санчанина У среду, 23. септембра 2026. године, у свом породичном дому, упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Брацо Санчанин, дугогодишњи парох и старешина храма Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, који је свој живот посветио служењу Господу, Његовој Светој Цркви и повереном му народу. У суботу, 26. септембра 2026. године, у храму Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, служена је Заупокојена Света Литургија са почетком у 8 часова, док је чин опела новопрестављеног протојереја-ставрофора Браце Санчанина служен у истом храму у 12 часова. Више од 60 свештенослужитеља Српске Православне Цркве у бешчанском храму, кроз помене, Свету Литургију и чин опела испратило је вољеног проту Брацу на вечни починак. У молитвеном сабрању, испуњеном тугом због растанка, али и хришћанском надом у Васкрсење и живот вечни, упокојеног пастира достојанствено је испратило мноштво верног народа, као и многобројно свештенство и монаштво из више епархија Српске Православне Цркве. Управо у храму у којем је отац Браца три деценије и једну годину предано служио, приносећи бескрвну жртву и узносећи молитве за поверени му народ, сабрали су се његова духовна деца, браћа саслужитељи, пријатељи и многобројни верници, да се молитвено опросте од свога пастира и духовног оца. Четрдесет четири године свештеничке службе и тридесет једна година старешинства храма у Бешки сведоче о животу испуњеном верношћу Христу, ревношћу у свештенослужењу и несебичном љубављу према Светој Цркви и повереном му стаду. Поред свога дугогодишњег пастирског рада у Епархији сремској, отац Брацо оставио је дубок и неизбрисив траг и у Епархији горњокарловачкој, служећи Господу и Његовој Светој Цркви на просторима Кордуна, Лике и Баније, у тешким  временима за Српску Православну Цркву и српски народ. У временима великих искушења и неизвесности, својом вером, свештеничком ревношћу и истрајношћу сведочио је Христову љубав и наду, остајући веран своме призвању и повереном му народу. Његова пастирска служба на овим просторима представља драгоцено сведочанство преданости Цркви и народу, као и непоколебиве вере у Господа Исуса Христа. Као неуморни Христов војник, отац Брацо је истрајно носио крст свога свештеничког призвања, сведочећи речју и делом Јеванђеље Христово. У свакодневном пастирском служењу био је уз свој народ у радости и жалости, у молитви и искушењима, делећи са њим благослове Цркве и утеху вере. Његова дугогодишња служба у Бешки оставила је дубок и неизбрисив траг у животу црквене заједнице. Храм Ваведења Пресвете Богородице био је место његовог молитвеног подвига, пастирске бриге и свештеничке ревности, а поверени народ сведок његове љубави и пожртвованости. Нека Господ упокоји душу новопрестављеног слуге Свога, протојереја-ставрофора Браце Санчанина, и подари му Царство небеско и живот вечни. Амин.

НОВА КЊИГА ПАРОХА БАТРОВАЧКОГ ПРОТОНАМЕСНИКА ДР БОРИСА ФАЈФРИЋА

Рецензија Дело Прилози за историју Архијерејског намесништва шидског протонамесника др Бориса Фајфрића представља значајан научно-историјски допринос проучавању црквене и духовне прошлости Шида и његове околине. Аутор је, ослањајући се на архивску грађу, мемоарске изворе и релевантну литературу, понудио целовит и слојевит приказ развоја Архијерејског намесништва шидског, осветљавајући како институционалне, тако и личне, често запостављене аспекте црквене историје. Посебна вредност дела огледа се у структури која је организована у виду тематских целина – „цртица“ – што читаоцу омогућава јасан увид у поједине догађаје, личности и појаве без губитка научне озбиљности. У сажетом прегледу историје шидског намесништва аутор поставља чврст историјски оквир, који служи као основа за разумевање контекста свих наредних поглавља. То показује ауторову способност да сложене историјске процесе прикаже јасно, прегледно и аргументовано. Поглавља посвећена појединим личностима, као што су игуман Теофан Косовац или свештеници вредни пажње, доносе живе портрете духовника који су оставили трага у црквеном и народном животу. Овакви текстови имају и историјску и васпитну вредност, јер показују улогу свештенства као духовних, просветних и националних носилаца у тешким историјским околностима. Изузетно су значајни и прилози који се баве осетљивим темама, као што су покушај уније у Моровићу, повратак у православље, као и пребегли свештеници из Србије. Аутор овим темама приступа одмерено, без идеолошке острашћености, али са јасним научним и црквеним ставом, што делу даје додатну тежину и кредибилитет. Поглавља о свечаностима, чудима, молитвеном опроштају од свештеника и писмима грофа Николе Пејачевића уносе димензију живе побожности и свакодневног црквеног живота, показујући да историја Цркве није само историја установа, већ и историја вере, наде и страдања конкретних људи. Посебно потресан и значајан је прилог о Шиђанима међу бачким мученицима, који сведочи о страдалној димензији православног народа у бурним временима. У целини посматрано, књига Прилози за историју Архијерејског намесништва шидског представља вредно и поуздано дело, намењено како стручњацима – историчарима и теолозима, тако и свима који желе да боље упознају духовну и културну прошлост Шида. Рад протонамесника др Бориса Фајфрића одликује се научном утемељеношћу, јасним стилом и искреном пастирском бригом за очување историјског памћења, што ову књигу чини трајним доприносом српској црквеној историографији.   У Шиду, 30. јануара 2026. године. Радован Сремац, музејски саветник

Крстовдан у Сурчину

Крстовдан у Сурчину Светом Литургијом у храму Свете Петке у Сурчину и молитвеном Литијом улицама Сурчина обележен је јесењи Крстовдан, велики хришћански празник посвећен Часном крсту. Након Свете Литургије, испред храма је формирана литија која је прошла улицама Сурчина до Часног крста на уласку у место. Часни крст на улазу у Сурчин подигнут је 2015. године, по жељи православних верника, а од тада је настала и традиција да се на Крстовдан организује молитвена Литија. Овај велики хришћански празник и ове године обележен је у духу вере, молитве и заједништва, уз жељу да молитва пред Часним крстом донесе мир, здравље и Божји благослов свим људима. Screenshot Screenshot Screenshot Screenshot Screenshot Screenshot Screenshot Screenshot Screenshot Screenshot

РАДОВИ У ХРАМУ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СРЕМСКОЈ РАЧИ

РАДОВИ У ХРАМУ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СРЕМСКОЈ РАЧИ У храму Успења Пресвете Богородице у Сремској Рачи започети су и успешно окончани радови на пресецању капиларне влаге, са циљем заштите и очувања светиње, као и наставка обнове нашег храма. Радови су изведени по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Господина Василија. Почетак радова обележен је молитвом и призивањем Божијег благослова, након чега се приступило извођењу радова. Средства за извођење ових радова обезбеђена су добровољним прилозима верног народа и добротом бројних приложника. Посебно захваљујемо свима који су се одазвали нашем позиву за помоћ, као и члановима Црквеног одбора и свима који су својим трудом, залагањем и личним ангажовањем допринели да се овај посао успешно реализује. Посебну захвалност упућујемо г. Слободану Васиљевићу, као и надлежном пароху, који су својим трудом и залагањем допринели прикупљању неопходних средстава и организацији радова. Међу највећим приложницима издвајамо фирму „Галовица“, г. Бошка Грубишу, председника Црквеног одбора, као и г. Жељка Јешића, али и бројне друге фирме, предузетнике и појединце којима смо се обратили за помоћ и који су, у складу са својим могућностима, помогли обнову нашег храма. Свима који су на било који начин помогли – молитвом, прилогом, радом, саветом или добром речју – од срца благодаримо. Њихову доброту и љубав према светињи примамо са благодарношћу и чуваћемо је као сведочанство заједничког труда на очувању нашег храма. Завршетком ових радова не завршава се и наша брига о храму. Радове на обнови храма настављамо даље, са надом у Божију помоћ и благослов, али и са вером да ће се верни народ и добротвори и убудуће одазивати и помагати обнову и очување ове светиње. Нека Господ свима који су помогли узврати својим благословом, дарује здравље, мир и свако добро, а њихове домове и породице сачува у љубави и благодати Својој. Слава Богу на свему!