Представљена књига „Црква Свете Петке у Сурчину“

Представљена књига „Црква Свете Петке у Сурчину“ У сусрет храмовној слави, у Светосавској сали, у суботу 25. октобра 2025. представљена је књига „Црква Свете Петке у Сурчину“, аутора Предрага Пузића. Са благословом Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског Господина Василија, издавачког подухвата се прихватила Црквена општина Сурчин. О самој књизи говорио је рецензент књиге, доц. др Никола Лукић из Православног богословског факултета Универзитета у Београду, ђакон батајнички, аутор Предраг Пузић и протојереј Страхиња Голијан архијерејски намесник земунски. Вече је својим пјенијем улепшао црквени хор „Покрова Пресвете Богородице“, под вођством хоровође Марине Костадиновић. На 334 стране, по поглављима, исписана је историја храма и на уздарје парохијанима дато сведочанство црквеног и историјског живота, храм, имовина, свештенство, верски културни и просветни рад. Посебна захвалност упућена је колегама из архива и библиотека, који су допринели богатству садржаја овог издања, Небојши Мазићу из Библиотеке Матице српске у Новом Саду, Јованки Алимпић Вујичић и Данијели Бранковић из Архива Војводине, Катарини Добрић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Слађани Ђурић и Жељку Жарковићу из Архива СПЦ-а у  Сремским Карловцима и Боривоју Чалићу из Градске библиотеке у Вуковару. У уредништву књиге је свештенство, протојереј Страхиња Голијан, уредник и писац предговора, Душко Ђеорђић и Александар Цвитановић, јереј Милан Томашевић, ђакон Василије Јосимовић и Драган Митровић, председник СПЦО Сурчин. Представљању књиге присуствовао је архијерејски намесник пећиначки протојереј Бојан Мијановић, парох лежимирски протојереј-ставрофор Мирослав Јосимовић, уважени хирург Лазар Давидовић и Стеван Шуша, доскорашњи председник Општине Сурчин.

Духовно вече при храму Светог оца Николаја у Шиду

Духовно вече при храму Светог оца Николаја у Шиду У навечерје недеље 20. по Духовима, благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Г. Василија, а трудом и љубављу старешине храма Светог оца Николаја у Шиду, Високопречасног протојереја Милана Пршића, уприличено је духовно предавање у ризници храма Светог оца Николе. Предавање на тему „Православна породица у савременом свету“ одржао је Његово Преосвештенство Епископ јенопољски Господин Г. Никон, у присуству великог броја свештенства, вероучитеља, као и верног народа и ученика гимназије „Сава Шумановић“ у Шиду. Говорећи о овој изузетно важној теми за православног човека данашњице, Преосвећени Епископ Никон је најпре истакао значај и улогу Свете тајне брака, која је одувек била стуб и стожер православне породице кроз историју Цркве. Напомињући значај брачне заједнице у улози изградње здраве православне породице, Преосвећени Епископ је нагласио да је Света тајна брака унутар Цркве једино благословена у оквиру заједнице супружника супротног пола, мушкарца и жене, који у исту ступају зарад међусобног спасења и обожења у Господу Христу, благодаћу Духа Светог кога су примили у Светој тајни брака. Утемељење ових речи налазимо и у Новом Завету, где се Господ Христос обраћа фарисејима речима: „…нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско? И рекао: Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. Тако да нису више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човек да не раставља“ (Мт 19 4-6). Супружници кроз брачни однос, према речима Епископа Никона, дужни су да узрастају у међусобној љубави и поштовању, на такав начин да муж у односу према супрузи подражава љубав Господа Исуса Христа према Цркви, док је супруга с друге стране, дужна да свој љубвени однос према мужу остварује кроз подвиг послушања, као што и вели апостол Павле у својој посланици Ефесцима: „ Жене! Слушајте своје мужеве као Господа. Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тијела. Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему. Мужеви! Љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу…“ (Еф 5. 22-25). Супруга је дакле, дужна да мужу препусти важну улогу старатеља за породицу, бивајући му подршка у свему, док је муж дужан да се стара о својој супрузи и заједничком потомству у свему, па чак и  у мери страдања коју је Господ Исус Христос поднео из љубави према Цркви! Унутар здраве православне породице, према речима Г. Никона, муж и жена кроз подвиг љубави теже да угоде Господу, и на тај начин они спасавају једно друго међусобним разумевањем и старањем у Христу. На исти начин, супружници су дужни да воде бригу и о потомству које им је Господ поверио на дар, никако не стављајући децу испред њихове љубави. Напротив, само из истинске и праве љубави међу собом, муж и жена су у стању да на ваљан начин врше одговорну улогу родитеља, пружајући потребну топлину дома и љубав својој деци.  У остваривању оваквог узвишеног односа љубави међу супружницима, Епископ Никон истакао је и важност целомудрености и чистоте младића и девојака пре ступања у брачну заједницу. Према његовом мишљењу, чување личне моралне чистоте битан је фактор и предуслов за оставривање савршености у љубави, каква се од супружника унутар брачне заједнице очекује. Дајући своје очинске савете свим верницима, а особито великом броју младих душа које су присуствовале предавању, истакао је Преосвећени Епископ Никон важност целомудрености и кроз призму неких прошлих времена, указујући на то колико су некада морална чедност и чистота били битни, не само за заједницу православне породице, него и за целокупно наше друштво. Према речима Епископа, освешћивање значаја целомудрености код младих душа, нарочито треба спроводити и на часовима верске наставе, где велику улогу и одговорност имају вероучитељи. Уколико се ипак, услед искушења и изазова у животу младих људи догоди оно што је све чешћа појава у савременом друштву, а односи се на нарушавање целомудрености и чистоте, неопходно је према савету Преосвећеног Епископа, кроз покајање и труд изнова успоставити телесну и духовну чедност, будући да грех никада није само телесна, него је најпре, духовна рана која инфицира целокупно биће човека које подједнако сачињавају душа, дух и тело. Враћање целокупног човековог бића у стање целомудрености кроз подвиг покајања изискује велике напоре, који су оствариви само уколико човек кроз смирење прихвати своју огреховљеност, али у исто време, уколико се удаљује од греха који је нарушио његов однос заједнице, пре свега са Богом, а потом и са другим људима. Као пример таквог подвига покајања, Преосвећени Епископ Никон навео је личност Свете Марије Египћанке, која је кроз мукотрпан подвиг уздржања и покајања успела да се отргне од горке страсти блуда, која ју је годинама морила. У узрастању у чедности, највећи узор свим верницима, а особито младим девојкама треба да буде личност Пресвете Богородице, која је управо и била покретач промене у души Марије Египћанке. На самом крају предавања, верници су имали прилику да кроз постављена питања даље продубе тему и разговор са Г. Никоном, да би се напослетку, ово душекорисно вече и овековечило заједничком фотографијом Преосвећеног Епископа са свештенством и многобројним младим душама окупљеним под окриље наше Светосавске Цркве.   У Шиду, 25. октобра 2025. лета Господњег, Вероучитељ при гимназији „Сава Шумановић“  мср Војислав Чавић.

Слава Архијерејског намесништва пећиначког

Слава Архијерејског намесништва пећиначког На празник Светог Стефана Слепог, 22. октобра 2025. године, по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и митрополита сремског Г. Г. Василија, свечано је обележена слава Архијерејског намесништва пећиначког у Купинову.           У навечерје празника и славе, учињена је литија са делом моштију Свете мајке Ангелине Бранковић од храма Силаска Светог Духа на апостоле до манастира Свете мајке Ангелине – храма Светог апостола и јеванђелисте Луке. Литију су предводили високопречасни архијерејски намесник пећиначки протојереј Бојан Мијановић и протојереј–ставрофор др Драгомир Сандо, координатор за веронауку Епархије сремске, са свештенством и верним народом. Празничним вечерњим богослужењем са петохлебницом началствовао је протојереј–ставрофор Драгомир Сандо уз саслуживање протојереја–ставрофора Жељка Кретића и протојереја Александра Урумовића. За певницом су појали свештеници Архијерејског намесништва пећиначког. На крају вечерњег богослужења, присутнима су се обратили најпре протојереј–ставрофор Драгомир Сандо, поучно и дирљиво говоривши о Светим Бранковићима на челу са Светим Стефаном Слепим, који се прославља, а затим архијерејски намесник пећиначки протојереј Бојан Мијановић, поучно и надахнуто говоривши о слави Архијерејског намесништва пећиначког, повезаности Светих Бранковића на челу са Светим Стефаном Слепим и Светом мајком Ангелином са нама данас. Трпеза љубави је уприличена у старом ловачком дому у Купинову, у оквиру које је протојереј–ставрофор др Драгомир Сандо одржао састанак са вероучитељима Архијерејског намесништва пећиначког. На сам дан празника и славе Света Литургија служена је у манастиру Свете мајке Ангелине, у Светом храму Светог апостола и јеванђелисте Луке, са почетком у 9 часова. Светом Литругијом је началствовао протојереј Ђурђе Чулић, бивши парох Архијерејског намесништва пећиначког и садашњи парох гргуревачки и шуљамски, уз саслуживање јереја Слободана Мицића, пароха обрешког и јереја Стефана Сремца, бившег пароха Архијерејског намесништва пећиначког и садашњег пароха моровићког. Светолитургијске песме појало је свештенство и вероучитељ Архијерејског намесништва пећиначког, као и присутни верни народ. На Божанственој Литургији били су молитвено присутни, између осталих, архијерејски намесник пећиначки протојереј Бојан Мијановић, протојереј–ставрофор Жељко Кретић, протојереј–ставрофор Данило Стегњајић, протојереј Александар Урумовић, јереј Саша Милијашевић, свештенство и верни народ из Тулара. Након заамвоне молитве, освештани су славски дарови. По завршетку Свете Литургије, беседу је одржао протојереј Ђурђе Чулић поучно и надахнуто говоривши о Светом Стефану Слепом. Трпеза љубави настављена је у новом ловачком дому у Купинову.

МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС О ЗЕМЉИШТУ У ВРДНИКУ

МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС О ЗЕМЉИШТУ У ВРДНИКУ Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије присуствовао је свечаном отварању Међународног конгреса о земљишту „Soil ReUnion“ у Врднику, који траје од 21. до 23. октобра 2025. године. Скуп окупља водеће научнике, истраживачке институције, међународне иницијативе, представнике привреде и стручњаке из различитих области од педологије и агроекологије, преко заштите животне средине и климатских промена, до иновација у пољопривреди и одрживог управљања природним ресурсима. Програм конгреса обухвата пленарна излагања, стручне сесије, радионице и теренске посете. Учесници имају прилику да представе резултате својих истраживања и остваре сарадњу на регионалном и националном нивоу кроз разноврсне тематске области, са циљем размене знања, искустава и најновијих научних сазнања о значају очувања и одрживог коришћења земљишта, као и подстицање сарадње између науке и привреде. Приликом отварања овако значајног конгреса, организованог уз подршку Епархије сремске, Високопреосвећени Митрополит Василије одржао је поздравну беседу и благословио његов рад:   „Даме и господо, Поштовани учесници овог научног скупа,   Драго Нам је због данашњег сабрања које се бави човеком као домаћином и заштитником природе. Као што сведочи Прва књига Мојсијева у Светом писму, новоствореног човека сам Господ је благословио речима: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом“. Дакле, први благослов који је наш Отац Небески даровао људском бићу и који се односио на његову власт над земљом, уједно је представљао и велику и свету обавезу, бригу и старање о читавој творевини. Од времена нашег постања, ми нисмо само деца природе, позвана љубављу Творца да уживамо у обиљу плодова земаљских, већ имамо и велику одговорност према њеној добробити. Древно учење Свете Цркве о човековој обавези према земљи која нас храни и облачи можда је данас актуелније него икада пре. У време великих климатских промена и страховитог загађења, када неконтролисано ширење цивилизације уништава велике екосистеме, за које знамо да су плућа и крвоток наше планете, потребно је гласније него икада пре подсетити децу 21. века на благослов и послушање од нашег Творца да чувамо и негујемо свет који смо од Њега добили. Српска Црква, на овим просторима Карловачка митрополија, била је стуб и тапија не само православља, већ и српског националног идентитета и шире, представљајући једину константу са нашом средњовековном историјом. У деценијама које су уследиле након Велике сеобе, под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, 1690. године, Црква је била једина српска институција у Хабзбушркој, а и Отоманској царевини. Управо због тих разлога, Цркви су и издате привилегије цара Леополда на којима је почивала сва аутономија Срба и на којима су изградили своје право на посебност и различитост. У том смислу, Карловачка митрополија је била уважавана од царева и велможа Хабзбуршке монархије, као и од свих сталежа Срба, који су се спасавали под њеним окриљем. Многи од њих били су ктитори Свете Цркве, често јој дарујући или завештавајући своју земљу, коју су спретни и мудри јерарси чували и умножавали на ползу и корист својих верних. Ми њихови наследници чинимо то исто. Од прихода са црквене земље, карловачки митрополити и епископи оснивали су фондове, подизали школе и болнице и полагали темеље првим српским организацијама и установама, учествујући тако у постепеној обнови наше државности. Након Другог светског рата, Црква је остала без своје имовине, све док крајем деведесетих година прошлог века није започет процес реституције, за који сада можемо са задовољством констатовати да се приближава свом крају. Како бисмо одговорно водили рачуна о шумским и пољопривредним поседима, који су нам поверени, Митрополија сремска је започела дугогодишњу сарадњу са Институтом за ратарство и повртарство, пре свега тежећи да се очува квалитет земљишта које се издаје у закуп пољопривредним произвођачима. По упутствима стручњака из ове установе, у газдовању црквеном имовином примењивали смо два принципа. Први је да квалитет земљишта чувамо пажљивим избором закупца, који би морао представљати озбиљног домаћина и честитог човека, без обзира на висину закупа, који у овом послу није пресудан чинилац. Други принцип је да редовно и периодично вршимо узорковање, како би стручни људи из Института извршили потребне анализе и тако нам пружили што боље савете за одржавање и унапређење пољопривредног земљишта. Реч је о правилном коришћењу поседа, које укључује ђубрење или примену мера поправке, а Епархија сремска, преко запослених аргонома, контролише и надгледа примену стручних препорука на својим парцелама. На тај начин, ми не само да бринемо о добробити пољопривредних произвођача и српских домаћина који зарађују за живот на имањима Свете Цркве, већ и чувамо и негујемо наше окружење. Другим речима, подржавајући рад Института за ратарство, као научне институције, Ми испуњавамо жеље и наших ктитора и генерација архијереја који су се старали да се црквеним поседима правилно и прописно газдује, на општу ползу. Желимо свим учесницима ове конференције много успеха у свом професионалном раду. Нека је сретан и Богом благословен овај рад свима нама.“

ПАРАСТОС МИХАИЛУ ПУПИНУ У МАНАСТИРУ ВРДНИКУ

ПАРАСТОС МИХАИЛУ ПУПИНУ У МАНАСТИРУ ВРДНИКУ На дан када наша Света Црква прославља Свету мученицу Харитину и Светог свештеномученика Дионисија Александријског, 18. октобра 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије началствовао је вечерњим богослужењем у манастиру Раваници у Врднику, након чега је одслужен парастос Михаилу Пупину, великом српском научнику. Након богослужења, Високопреосвећени Митрополит Василије открио је спомен плочу у част Пупинове посете овој светињи, коју су припремили протојереј-ставрофор Душан Петровић, умировљени ректор Богословије Светог Арсенија, Драган Којић, умировљени директор Градске библиотеке у Новом Саду и архитекта Војислав Девић. Приликом овог радосног догађаја, Његово Високопреосвештенство је истакао: У овим временима, када се понекад чини да се наука и вера удаљавају, Пупинов пример нас враћа у равнотежу: наука истражује законитости света, а вера га осветљава смислом. Наука нас учи како, а вера зашто. Само у том загрљају разум и срце дају плодове достојне човека. Нека Господ благослови овај наш данашњи скуп и ову светињу која чува и духовно и културно благо нашег народа. Нека нам успомена на Пупина и његов долазак овде увек буде надахнуће да негујемо и науку и веру, да растемо у знању не губећи душу, да будемо савремени, а останемо своји на своме, славни Срби, као што је био Пупин. Слава Богу на овом дану и нека је вечни помен Михаилу Пупину, великом сину српског народа!

Торжества Светог Сергија Радоњешког у Епархији сремској

Торжества Светог Сергија Радоњешког у Епархији сремској Благословом Његове светости патријарха московског и све Русије Господина Кирила а на љубазни позив браће архијереја из наше Свете Цркве, Митрополит кузбаски Аристарх је у пратњи свештеника своје Епархије и то: протојереја Димитрија Мишкина, секретара Епархије, те јереја Ивана Пављука, личног секретара и јереја др Андреја Мојаренка, ректора Кузбаске богословије, посетио благословене крајеве Епархије сремске и Карловачку богословију у њој. Драги гост, Митрополит Аристарх је уочи празника Светог Сергија Радоњешког, који је велики светитељ Руске цркве и заштитник учитеља и ученика у Руској цркви, пристигао у Сремске Карловце 7. октобра т.г, где је заједно са Митрополитом сремским молитвено присуствовао на празничном вечерњем богослужењу у Саборној цркви Светог оца Николаја. После тога је послужена свечана вечера коју је поводом доласка драгих гостију организовала управа богословије, којој су присуствовали градоначелник Сремских Карловаца, господин Дражен Ђурђић, конзул Црне Горе у Србији госпођа Невенка Ћировић, директори карловачких школа, привредници и пријатељи као и професори Богословије. Пред самом трпезом Митрополит Аристарх је све узванице упознао са историјом своје Митрополије и својим животним путем. Након трпезе љубави, Митрополит се у Свечаној сали обратио младим богословцима сведочећи им о почецима свога богословског образовања у Московској духовној академији. Ујутру 8. октобра, двојица Митрополита су предводећи Свету Литургију у Саборној цркви у заједништву великог броја верника прославили Божијег угодника Светог Сергија Радоњешког. Уз саслужење свештенства Руске и Српске православне цркве те ђакона, причешћени Светим тајнама Христовим посведочили смо јединство у Господу који све у свему дела. На Светој Литургији певали су хорови Сретењског манастира и Карловачке богословије. На крају Свете Литургије Митрополит сремски Господин Василије уручио је свој дар Митрополиту Аристарху – панагију Пресвете Богородице заштитнице путника, на шта је Митрополит Аристарх одговорио пригодним даровима панагијом израђеном по узору на панагију коју је носио Свети Патријарх сверуски Тихон, исповедник вере и први патријарх после обнове патријаршијског достојанства у Руској цркви. Уручен је и крст ректору Богословије проти Јовану Милановићу. Након тога је настављено дружење у Епископској резиденцији те уприличен пријем код градоначелника господина Дражена Ђурђића. Свечани ручак уприличен је у трпезарији Богословије на ком је Митрополиту Аристарху, ректор Богословије уручио икону Светитеља Саве као знак сећања на овај дивни и благословени сусрет и догађај. У вечерњим сатима хор Сретењског манастира је одржао величанствени концерт на Видиковцу – брду изнад Карловаца. Сви су у радости овог дивног догађаја учествовали, надајући се дару још пуно оваквих сусрета.

Деца са Косова и Метохије у Бешки

Деца са Косова и Метохије у Бешки Културно-уметничко друштво ,,Јован Којић”  из Врбовца, са Косова и Метохије организовало је хуманитарни концерт у Бешки. На саму вест о доласку деце из овог КУД-а, колектив школе на челу са директорком Надом Џамић Шепа, родитељи и ученици отпочели су припрему за овај концерт, али и отворили врата својих домова да дочекају и на преноћиште приме децу са Космета. Концерт је одржан у суботу, 4. октобра  2025. године, у свечаној сали ове школе. Сала је била испуњена до последњег места и сви су уживали у наступу фолклорних и певачких друштава, која су донела дух Косова и Метохије у Војводину. Колико је све било прелепо и испуњено најчистијим емоцијама говори и то да, иако је концерт првобитно требало да траје сат времена, продужен је на дуже од два и по сата. У недељу сва деца окупила су се на месту где се најбоље упознајемо, у храму Божијем, на Светој Литургији, причешћујући се Светим Тајнама и доказујући речи Светог Максима Исповедника да је Литургија икона Царства Небеског.  У беседи свештеник Стефан истакао је пример љубави који су нам дала деца. Увече на концерту, већ после непуних сат времена малишани су се здружили, смејали и разговарали. Приступали су једни другима отвореног срца, без икаквог интереса и предубеђења, дајући оно највредније, а то је љубав. Затим су деца са Космета отпевали неколико песама, а највећи утисак на све оставила је рецитација песме Свети Стефан Дечански, девојчице Тијане. Гости су затим у пратњи свештеника и ђакона обишли архив храма где су се упознали са историјатом ове светиње и посетили су спомен собу Данице Јовановић, прве српске академске сликарке, стрељане заједно са бешчанским протом Светозаром Дујановићем за време Првог светског рата. Након тога уследила је заједничка трпеза у црквеној сали, припремљена љубављу и трудом свештенства и мештана Бешке. Дружење је настављено уз дивне народне и родољубиве песме и заједничким колом одиграним у порти храма. Гости су испраћени уз обећање да се сусрет мора што пре поновити.

САБРАЊЕ ДУХА И УКУСА У ПЕЋИНЦИМА

САБРАЊЕ ДУХА И УКУСА У ПЕЋИНЦИМА „Јер где су двоје или троје сабрани у име моје, онде сам и ја међу њима“ (Мт. 18,20). Црква је одувек била стожер окупљања верног народа, место где се не само чува вера већ и гради заједништво. Тако је и у Пећинцима, где је заједнички живот људи богатији управо кроз црквену заједницу. Дана 28. септембра 2025. Светосавска омладинска заједница, носећи у свом срцу речи апостола Павла „А сада остаје вера, нада и љубав, ово троје; а љубав је међу њима највећа“, организовала је манифестацију „Сремачка варјача“ – такмичење у припреми најукуснијег котлића. На овом сабрању духа и укуса учествовало је 18 екипа, које су својим трудом, умећем и ведрином показале да је кување много више од такмичења, оно је прилика за дружење, заједништво и слављење живота. Уз благослов свештенства надлежног архијерејског намесништва и труд окупљене омладине, Пећинци су још једном показали да вера, нада и љубав нису само речи, већ живо сведочанство које гради заједницу.   Текст и фотографије: вероучитељ Димитрије Пејић

Освећење крста и звона храма Пресвете Богородице у Сурчину

Освећење крста и звона храма Пресвете Богородице у Сурчину Рођење Пресвете Богородице прослављено је Светом архијерејском Литургијом у недељу, 21. септембра 2025. године у Сурчину. Пре Литургије Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије извршио је чин освећења крста и звона за још једну богомољу Епархије сремске. На торжественој Литургији Митрополиту сремском Василију саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије, протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски, протојереј Сава Мишановић, парох новопазовачки, јереји – Александар Симић, старешина јаковачког храма Вазнесења Христовог, Саша Милијашевић, парох старопазовачки и Милан Томашевић, парох сурчински, епархијски протођакон Горан Власац и ђакон сурчински Василије Јосимовић, у молитвеном присуству протојереја Александра Цвитановића старешине сурчинског храма Преподобне мати Параскеве и протојереја-ставрофора Јеремије Старовлаха, пензионисаног пароха бежанијског. Ангеоским гласовима појали су чланови хорова сурчинског храма Покрова Пресвете Богородице и апостола Матеја, јаковачког и бежанијског храма Светог Георгија, вођени руком диригенткиње Марине Костадиновић. После Свете Литургије и освећења славских дарова, надахнуто је проповедао Високопреосвећени, а затим су подељена висока признања заслужнима за изградњу храма. Живко Маџаревић, ктитор, одликован је орденом Српске православне цркве Орденом Светог Саве II реда, који је уступио земљиште за изградњу храма и свакодневно помагао са својом породицом да ова светиња буде подигнута. Грамате у знак захвалности за помоћ у изградњи примили су свештеник Стефан Васиљевић, господа Рајко Крунић, Живко Пурић, Никола Гајић, Ненад Рубежић, Душан Морача, Марко Мартиновић, Предраг Тодоровић, Александар Караклајић, Никола Јовичић, као и госпође Сања Јовановић и Ирена Симић. За уложени труд и рад на изградњи храма у Сурчину, чином протонамесника одликован је свештеник Милан Томашевић, коме је и поверена градња цркве. Свечаном догађају присуствовали су и представници Општине Сурчин на челу са председником господином Милошем Дангубићем.

Прослава Светог Јоаникија, првог патријарха српског – славе Архијерејског намесништва старопазовачког

Прослава Светог Јоаникија, првог патријарха српског – славе Архијерејског намесништва старопазовачког У уторак, 16. септембра, у храму Свете Тројице у Новој Пазови, свечано је прослављена слава Архијерејског намесништва старопазовачког – Свети Јоаникије први патријарх српски. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Зоран Јовић, архијерејски намесник старопазовачки, уз саслужење протојереја Ђорђа Ковљена, протојереја Саве Мишановића, домаћина овогодишње славе, јереја Чедомира Грујића, јереја Милорада Бојчић и ђакона Стефана Станојевића. За певницом је било свештенство Архијерејског намесништва старопазовачког које је предводио протонамесник Предраг Антонијевић, такође домаћин славе. На крају Свете Литургије пригодну беседу одржао је архијерејски намесник старопазовачки протојереј-ставрофор Зоран Јовић у којој је говорио о животу и подвигу Светог Јоаникија, упоредивши његов пут и рад са нашим хришћанским животом и позвао свештенство и верни народ да се руководе његовим путем, уз ревност у вери и љубави. У вечерњим часовима служено је празнично вечерње, којим је началствовао протојереј Сава Мишановић са ђаконом Александром Милановићем. Том приликом архијерејски намесник је пререзао славски колач, а за певницом је било свештенство намесништва старопазовачког. Домаћини славе, захвалили су се свима на учешћу у молитвеном сабрању, упутивши кратку беседу благодарности и братског благослова. Након богослужења, свечаност је настављена за трпезом љубави, где је у братској радости и саборности прослављен Свети Јоаникије, заштитник и молитвеник Архијерејског намесништва старопазовачког.