Иконописачка радионица за децу у Стејановцима

Иконописачка радионица за децу у Стејановцима У уторак, 11. августа, у порти храма Светог оца Николаја у Стејановцима одржана је иконописачка радионица за децу. Радионицу је водила професорка иконописа Ана Милићевић, која је учеснике упознала са основама иконописачке уметности и значајем иконе у животу Цркве. У радионици су учествовала деца из стејановачке и бешеновачке парохије, као и деца из ширег окружења, која су кроз практичан рад имала прилику да се упознају са основним елементима иконописа и да направе своје прве кораке у овој древној црквеној уметности. Радионица је организована са жељом да се најмлађима приближе православна уметност и црквено предање, као и да се подстакне њихово интересовање за иконопис и духовно наслеђе Цркве.

Прослава празника Илочке Богородице

Прослава празника Илочке Богородице У духовној географији Срема, град Илок заузима посебно место као вековно седиште култура, народа и конфесија. Ипак, у његовом историјском језгру, унутар храма Светог арханђела Михаила, сваке се године 10. августа исписује једна тиха, али дубока страница православне духовности. Прослава празника Обновљења иконе Пресвете Богородице Илочке, која је и ове године свечано обележена архијерејском Литургијом, представља више од верског обреда; она је живи доказ обнове памћења, опстанка заједнице и снаге литургијског заједништва. Ова прослава, трећа заредом, која се подиже на ниво великог свенародног сабора, носи у себи дубоку симболику повратка коренима и обнове светиња. Дочек Високопреосвећеног Митрополита сремског Василија, у шпалиру верног народа и свештенства, уз дечји дар цвећа који је уручила девојчица Мања Тепић, симболизује дубоко поштовање према црквеној хијерархији, али и преношење вере на најмлађе генерације. Сама Света Литургија била је манифестација црквене саборности. Саслужење свештенства из подунавског и шидског намесништва показује како у духовном смислу границе не раздвајају, већ спајају. Свештеник Јован Рајак са својим појцима организовао је певницу, а црквена песма  постала је и овог пута заједнички глас захвалности. Врхунац те духовне захвалности одвија се пред Богородичним троном, где се узноси посебна молитва чудотворној икони донесеној некада давно из руског Смоленска. Пред том иконом, која је преживела ратове, сеобе и заборав, верници проналазе утеху и наду. Једнако важан аспект ове прославе јесте њена социјална и друштвена димензија. Кумство Славка Никутовића из Бачке Паланке сведочи о томе да Илочка Богородица не припада само географским границама Илока или Срема, већ привлачи вернике с друге стране Дунава, из Бачке, стварајући нераскидиви духовни мост. Обред резања славског колача и каснија трпеза љубави, у црквеној порти претварају литургијско сабрање у породичну прославу. У хришћанској традицији, заједнички обед након службе је продужетак саме литургије, место где се кроз разговор, гостопримство и заједништво сведочи љубав према ближњем. Речи Митрополита Василија изречене у беседи, да Богородица у Илоку постаје велико уточиште и место Божје љубави, сажимају суштину овог благадана. У свету који се брзо мења и који је често обележен отуђеношћу, човеку је потребно уточиште. Илочка Богородица, кроз историју своје иконе и кроз обновљену традицију слављења, нуди управо то, простор мира, духовне обнове и спознаје да љубав побеђује пролазност. Три године континуитета ове прославе обећавају да ће Илок у будућности остати незаобилазно ходочасничко средиште и светионик православља у Срему.   Текст и фотографије: протојереј Предраг Азап

Слава манастира Свете Петке у Беркасову

Слава манастира Свете Петке у Беркасову На извору живе воде манастира Свете преподобномученице Параскеве у Беркасову, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије, је на дан славе манастира началствовао торжественом Литургијом у суботу 8. августа 2026. године. Ту где се деценијама и пре подизања манастира верни народ окупљао, са доласком и великим трудом високопреподобне игуманије Анисије, сестринством и блаженоупокојеним архимандритом Гаврилом, изникла је светиња српска у славу и част Свете Петке. Митрополиту су саслуживали, протојереј-ставрофор Мирослав Јосимовић из Манђелоса, протонамесник Никола Гвозденовић, парох у Шидским Бановцима, протојереј Милан Пршић, парох шидски, протојереј Сретен Лукић, протојереј Јован Рајак, јереј Стефан Гавровски и епархијски протођакон Горан Власац. У архипастирској проповеди Митрополит Василије је позвао на духовно укрепљење и сабирање у нашим храмовима и манастирима, на непрестану молитву и обраћање Богу, посебно појачану у ова смутна и страдална времена православног рода и српског народа. На предлог игуманије Анисије и управе манастира митрополитску грамату Епархије сремске, за делатну љубав добили су Милорад и Нада Џомић, Митар и Јованка Митрић, породица Шапрић, Милош и Милица Смиљанић. За вишеродно материнство и делатну љубав према Српској Православној Цркви, орден Свете мајке Ангелине, добиле су Нада Симић, Смиљана Којевић и Радмила Милановић. После завршетка литургијске прославе високопреподобна игуманија Анисија са сестринством, угостила је све присутне госте на трпези љубави у манастирској сали старајући се да све буде у духу љубави и свечаном тону, како овој светињи и приличи.

Прослава празника Свете Марије Магдалине (Благе Марије) у Кукујевцима и парастос настрадалим српским жртвама у ,,Олуји“

Прослава празника Свете Марије Магдалине (Благе Марије) у Кукујевцима и парастос настрадалим српским жртвама у ,,Олуји“ ,,Господа Христа Који се од Дјеве родио, следила си часна  Маријо Магдалино, Његове наредбе и законе сачувавши; зато данас твоју свесвету успомену празнујемо и опроштај грехова добијамо твојим молитвама.“ (Тропар Светој Марији Магдалини, глас 1.)   Парохија у Кукујевцима је прославила Свету Марију Магдалину, у нашем народу познатију под називом ,,Блага Марија“, једну од жена Мироносица и најревноснијих следбеница Господа нашег Исуса Христа, која је уз њега била и у часу страдања на Крсту. Служба Божија у славу Свете и Јединосушне Тројице, а у част Свете Марије Магдалине служена је у гробљанској капели, посвећеној управо овој дивној угодници Божијој. Богослужењем је началствовао надлежни парох у Кукујевцима, протојереј-ставрофор Душан Чавка, уз саслужење јереја Николе Лакића и ђакона Александра Јефтенића. Након богослужења, освештани су славски дарови, које је принела породица господина Славомира Стојановића, приложивши својој парохији и пригодан дар, на чему им неизмерно благодаримо и призивамо Божији благослов на њих. По освећењу славских дарова, служен је парастос свим нашим упокојеним парохијанима, где смо се помолили Господу да им опрости сва њихова сагрешења и подари им Царство Небеско. Посебно место у данашњој светковини заузима догађај освећења Часног крста, који је подигнут на нашем гробљу, као симбол непоколебљиве вере у распетог и васкрслог Христа. Након освећења крста, одслужен је парастос и невино пострадалим жртвама у злочиначкој акцији ,,Олуја“, коју је током 4. и 5. августа 1995. над Србима у Далмацији, Лици, Кордуну и Банији спровела хрватска војска, приликом које је живот изгубило око 2000 људи, од којих су преко 1200 били цивили. Парохија у Кукујевцима захваљује свим приложницима који су помогли у подизању Часног крста, а посебну захвалност исказујемо представницима МЗ Кукујевци, господину Мирославу Стојчевићу и госпођи Драгани Марић, који су се трудом и љубављу постарали за припрему трпезе љубави, као и господину Бошку Личини, који се побринуо за цветни аранжман.     Текст  и фотографије: парохија Успења Пресвете Богородице у Кукујевцима

Свети пророк Илија прослављен у манастиру Раковцу

Свети пророк Илија прослављен у манастиру Раковцу Празник Светог Илије за манастир Раковац има посебан значај јер је тада уједно и крсна слава Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског Господина Василија. На прославу је пристигло монаштво, свештенство и верни народ из свих делова Срема, да литургијски обележе Светог Илију. Од раних јутарњих часова, монаштво, кумови и пријатељи манастира обављали су задње припреме пред дочек Митрополита. Света архијерејска Литургија почела је нешто раније због временских услова, који ипак нису спречили вернике да испуне ову древну светињу. Многобројно свештенство, свештеномонаштво и ђаконство саслуживало је Високопреосвећеном на Светој архијерејској Литургији, док су за певницом појали свештеници, студенти и богослови. Овај дан био је посебан и за сабрата ове свете обитељи јерођакона Емилијана, којег је Митропилит Василије рукоположио у чин јеромонаха. Његово Високопреосвештенство је овом пригодом уручио грамате заслужним верницима, донаторима и ктиторима, док су две сестре примиле Орден мајке Ангелине, којим Митрополит одликује мајке из вишечланих породица. Након поделе нафоре, славског колача и жита, високопреподобни архимандрит Евгеније, игуман раковачког манастира, позвао је све присутне на трпезу љубави, уприличеној у манастирској гостопримници. Извор: Радио Српски Сион

Прослава храмовне славе у Илинцима

Прослава храмовне славе у Илинцима ,,Пророче Илија, незалалазна светлости Цркве, божанском ревношћу разгорена,(…) моли се непрестано Богу да спаси душе наше.“(Из службе Светом пророку Илији, стихира на на Господи, возвах, глас 2.) Храм у Илинцима прославио је свог заступника пред престолом  Свевишњега, Светог пророка Илију Тесвићанина, неустрашивог ревнитеља за правду и истину Божију. Прослава овог великог угодника Божијег започела је у навечерје празника, служењем вечерње са петохлебницом. Вечерњом службом началствовао је протонаменик Љубомир Воларевић, парох у Вашици, уз саслужење јереја Дамјана Јеринића, пароха у Бингули и шидског ђакона Александра Јефтенића. Вечерњем богослужењу молитвено су присуствовали протојереј-ставрофор Радомир С. Мишић, архијерејски намесник шидски и јереј Лазар Павић, парох адашевачки. Након вечерњег богослужења приређена је трпеза љубави за служашче свештенство и верни народ, трудом и љубављу надлежног пароха, јереја Гостимира Душанића. На дан празника Светог пророка Илије служена је Света Литургија, којом је началствовао шидски парох протојереј Милан Пршић. Проти Милану саслуживали су јереј Страхиња Џамбић, парох у Новим Карловцима (Сасама), јереј Гостимир Душанић, парох у Илинцима и шидски ђакон Александар Јефтенић. За појање на Светој Литургији био је задужен хор из Шида, док су Блажена и тропаре певали вероучитељ Ненад Србљанин и студент теологије Милан Богдановић. Светој Литургији присуствовао је бројни верни народ. Након заамвоне молитве обављен је трократни литијски опход око храма, након чега су освештани славски дарови, које су у славу и част Светога и славнога пророка Илије принели овогодишњи кумови славе.Пригодну празничну беседу одржао је протојереј Милан, којом је сабрани верни народ поучио о животу великог и славног пророка, уједно исказавши захвалност оцу Гостимиру на указаној братској љубави. У сали парохијског дома за свештенике и верни народ уприличена је празнична трпеза љубави, трудом овогодишњих кумова славе, надлежног пароха  и Црквеног одбора. Текст и фотографије: Храм Светога пророка Илије у Илинцима

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ АРХИМАНДРИТ САВА

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ АРХИМАНДРИТ САВА На празник Светих Кирика и Јулите, у поподневним часовима, упокојио се у Господу архимандрит Сава, умировљени настојатељ манастира Крушедола. Заупокојена Литургија биће служена у четвртак, 30. јула, са почетком у 8 часова, а монашко опело у 10 часова у манастиру Крушедолу. „У блаженом уснућу вечни покој подај, Господе, новопредстављеном слузи Твоме Сави архимандриту, и учини му вечан спомен.“ Архимандрит Сава (Јованчевић) је рођен 25. јануара 1958. године у Крупи у Далмацији. Монашки живот заволео је још као дете, редовно одлазећи у манастир Крупу. У манастир Гргетег ступа 1985. године, а потом је прешао у манастир Крушедол где постаје искушеник. Ту бива замонашен 6. јануара 1986. и истом приликом произведен за чтеца и ипођакона. Већ следеће године 22. марта бива рукоположен у чин ђакона, а потом и јеромонаха 23. децембра руком Епископа сремског Василија. Године 1997,  произведен је у чин синђела, а 12. августа 2003. у чин игумана. Достојанством архимандрита одликован је 12. августа 2009, на прослави уприличеној поводом пет векова постојања манастира Крушедола. Тим поводом, на предлог архимандрита Саве, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је манастир Орденом Светог Саве првог реда. Са сестринством које му је било поверено, архимандрит Сава прелази у манастир Ђипшу, пар месеци након одлуке Епископа сремског о поновном претварању Крушедола у мушки манастир, 4. априла 2011. године. Управа над фрушкогорском „царском лавром“ поново му је поверена у фебруару 2014. године. Током свог вишедеценијског монашког живота, архимандрит Сава је оставио неизбрисив траг у новијој историји манастира Крушедола. Са великим смирењем и неуморном ревношћу, посветио се обнови и одржању манастирског имања. Његов рад није био само физички труд, већ прави монашки подвиг – сведочанство да је сваки посао урађен са молитвом и благодарношћу Богу на корист ове светиње. Последње године свог овоземаљског живота посветио је обнови манастира Грабово, улажући сву своју преосталу снагу, духовно искуство и очинску љубав у васкрсење ове светиње остављајући је иза себе на корист и духовну утеху верујућем народу. „Блажени су непорочни на путу, који ходе у закону Господњем. Блажени су који уче сведочанства Његова, свим срцем тражећи Га.“

Храмовна слава у Сусеку

Храмовна слава у Сусеку У недељу 8. по Педесетници, у недељу у којој се сећамо Светих и богоносних Отаца наших првих шест Васељенских Сабора, 26. јула 2026. године, на празник Сабора Светог архангела Гаврила, у Сусеку прослављена је храмовна слава. Свету Литургију служио је Високопреподобни архимандрит Стефан Вучковић, игуман манастира Велика Ремета уз саслужење јереја Јеремије Дегенека, пароха нештинског и јереја Николе Ерцега, пароха сусечког. После заамвоне молитве извршен је чин благосиљања славских дарова које су принели породица Нићетић, овогодишњи кумови, а за следећу годину кумство је преузела породица Каменаровић. У надахнутој беседи после прочитаног јеванђелског одељка Високопреподобни архимандрит Стефан говорио је о небеским силама и архистратигу Гаврилу. Благољепију Свете Литургије допринели су вероучитељица Љубица Ковачевић, чланови дечјег хора храма Светог архангела Гаврила из Сусека уз помоћ карловачког богослова Александра Пилиповића, као и помоћника у олтару Лазара Радишића, Јована Ђекића, Луке Страке и Николе Лаловића. Отац Никола изразио је велику захвалност братији, свештеницима Архијерејског намесништва подунавског који су се одазвали позиву на заједничко обележавање храмовне славе и који су заблагодарили Богу и архангелу Гаврилу са парохијанима, гостима из Бусија, Шангаја, Батајнице и Сурчина, који су и овај пут донели добро расположење, радост, музику и песму и својим присуством увеличали навечерје и сам дан празника. Такође, парох сусечки изразио је посебну захвалност својим парохијанима, који су велика подршка храму Светог архангела Гаврила у свим активностима, а нарочито породици Бајатовић, госпођи Данијели и господину Душану, који својом несебичном љубављу и подршком помажу многе храмове, породице, појединце, институције, али и храм Светог архангела Гаврила у Сусеку. Велику захвалност отац Никола изразио је и овогодишњим кумовима, породици Нићетић, Александри и Душану на труду, љубави, жртви коју су показали према својој Цркви. Јереј Никола захвалио се и члановима црквеноопштинског Управног одбора, Душану Бајатовићу,  Ненаду Беговићу и Браниславу Бегојевићу, који међусобном сарадњом и заједничким залагањем, помажу у реализацији бројних циљева у добробит храма Светог архангела Гаврила у Сусеку. Захвалност је упућена и директорици Основне школе „Јован Поповић” у Сусеку, госпођи Бојани Драшко, уз чије залагање храм остварује добре резултате на релацији школа – Црква и заједничким деловањем бдије над младим људским душама и брине о њиховом васпитно образовном узрастању. Старешина сусечког храма Светог архангела Гаврила истакао је велики допринос својих парохијана који својим доброчинством помажу да црквена заједница у свим данима реализује своје потребе, како материјалне, тако и оне које подразумевају било коју врсту помоћи да би се одржали бројни догађаји у храму Томиславу Ковачићу, Милени, Горану и Зорану Вучинићу, Славку Радишићу, породици Богојевић Милану, Браниславу, Љубици и Живко, Јовану Парошком, Невенки Шодић, Емини и Николи Дејановић, Јулки Јуришић, Лазару Николчићу, Јелени Каменаровић, удружењу жена „Велико срце”, винарији „Ачански” и винарији „Шијачки”.

Празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице у гргетешком манастиру

Празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице у гргетешком манастиру У суботу, 25. јула 2026. године, у манастиру Гргетегу, свечано је прослављен празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викар Његове Светости Патријарха српског. Његовом Преосвештенству саслуживали су свештенство и монаштво, као и епархијски протођакон Горан Власац. У молитвеној радости, сабрани верни народ узнео је молитве Пресветој Богородици Тројеручици, молећи Њено заступништво, покров и благослов. Пресвета Богородице Тројеручице, моли Бога за нас!

Посета Кола српских сестара „Круна“ из Српског Семартона Колу српских сестара „Жене мироносице“ у Пећинцима

Посета Кола српских сестара „Круна“ из Српског Семартона Колу српских сестара „Жене мироносице“ у Пећинцима У оквиру свог поклоничког путовања по светињама Србије, чланице Кола српских сестара „Круна“ при Српској православној парохији у Српском Семартону (Румунија), предвођене својим парохом, протонамесником Миливојем Горником, посетиле су 19. јула 2026. године храм Светог оца Николаја у Пећинцима. Поклоници су молитвено учествовали у Светој Литургији, коју је служило братство храма, сабравши се око Чаше Господње у духу љубави и јединства. По завршетку Свете Литургије, госте је срдачно поздравио архијерејски намесник пећиначки, протојереј Бојан Мијановић, пожелевши им добродошлицу и благословен наставак поклоничког путовања. У парохијском дому приређено је братско послужење, које су са великом љубављу припремили чланови Црквене општине и Коло српских сестара „Жене мироносице“, предвођено председницом госпођом Оливером Марковић. У срдачном разговору и братском заједништву размењена су искуства о раду двају кола, која, свако у својој средини, сведоче живу веру, чувају православну традицију и несебично служе својој Цркви. Овај сусрет протекао је у духу хришћанске љубави и сестринског заједништва, потврдивши да су заједничка молитва, гостопримство и међусобно упознавање драгоцени путеви јачања духовних веза међу православним Србима, без обзира на државне границе. Гости из Српског Семартона упутили су искрену благодарност протојереју Бојану Мијановићу, Колу српских сестара „Жене мироносице“ и свим домаћинима на братском пријему, љубави и пажњи, поневши из Пећинаца лепе успомене и радост нових духовних пријатељстава.