Радни састанак свештенства у Батајници

Радни састанак свештенства у Батајници На дан празника Светог Јована Богослова, у среду, 9. октобра 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије посетио је храм Свете великомученице Недеље у Батајници и том приликом одржао радни састанак са свештенством Архијерејског намесништва земунског, на територији општине Земун. Митрополита Василија дочекао је архијерејски намесник земунски, високопречасни протопрезвитер Страхиња Голијан, са свештеницима Батајнице, Шангаја и Бусија. Повод за састанак била је идеја иницирана од стране Високопреосвећеног Митрополита Василија у вези иградње новог храма који би био посвећен Светом Арсенију Сремцу, а налазио би се на новом гробљу, чија изградња је предвиђена пројектом јуна текуће године, као и друга важна питања у контексту парохијског и богослужбеног живота. По благослову Митрополита Василија о овом важном делу стараће се презвитер Милован Дерета, парох батајнички, уз помоћ презвитера Немање Теофиловића, пароха батајничког. Радни састанак одржан је уз послужење у црквеној гостопримници “Луча”, љубављу домаћина презвитера Алена Вукашина.   Текст: презвитер Стефан Гавровски

Света тајна Јелеосвећења у Бусијама

Света тајна Јелеосвећења у Бусијама У навечерје празника Зачећа Светог Јована Крститеља, 5. октобра 2024. године, у храму Свете браће Кирила и Методија у Бусијама, након вечерњег богослужења служена је Света тајна Јелеосвећења, којом је началствовао архијерејски намесник старопазовачки, протојереј-ставрофор Зоран Јовић, уз саслужење протојереја-ставрофора Миодрага Лујића, старешине храма Покрова Пресвете Богородице у Старој Пазови, протојереја Ђорђа Ковљена, пароха белегишког, јереја Дарка Крстића, пароха при храму Светог Марка у Пиносави, јереја Маринка Стикића, пароха шангајског, јереја Слободана Кузмановића, пароха старобановачког и јереја Божидара Ђенића, пароха добановачког, уз присуство верног народа Бусија и околних насеља. Лепоти богослужења допринели су појци храма Свете браће Кирила и Методија, заједно са протопсалтом Николом Шенером и Димитријем Павловићем, студентом богословског факултета у Београду. По завршетку Свете тајне Јелеосвећења вернима се пригодном беседом обратио прота Зоран Јовић, говорећи о значају и потреби служења ове Свете тајне. Прота Зоран надахнуто је говорио и о највећем светитељу рођеном од жене, славном пророку, Претечи и Крститељу Јовану. Присутне је поздравио и старешина храма јереј Драган Зорица, захваливши се свештенству на љубави и служењу. Након помазивања верних, уприличена је трпеза љубави за свештенство у гостопримници парохијског дома.   Текст: презвитер Стефан Гавровски

Слава Светосавске омладинске заједнице у Архијерејском намесништву пећиначком

Слава Светосавске омладинске заједнице у Архијерејском намесништву пећиначком У навечерје празника Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке им Софије, Светосавска омладинска заједница свечано је обележила своју славу. Славље је започето вечерњим богослужењем, којим је началствовао архимандрит Атанасије, настојатељ манастира Старо Хопово, а њему су саслуживали јеромонах Софроније, сабрат поменутог манастира и протојереј Мићо Ристић, уз присуство великог броја свештенства Архијерејског намесништва пећиначког, чланова Светосавске омладинске заједнице, верног народа и  гостију пристиглих да увеличају ову светковину. По завршеном вечерњем богослужењу, архимандрит Атанасије је приступио благосиљању славских дарова са председником Светосавске омладинске заједнице, господином Алексом Плавшићем. Благосиљајући свечаре, архимандрит Атанасије је све присутне подсетио да је стожер око кога се ми окупљамо не било ко, него управо личност Исуса Христа и да све што чинимо треба да чинимо Њему у славу. Још је скренуо пажњу на мученички живот небеских покровитеља – које прославља Светосавска омадинска заједница – рекавши да њихово трпљење и љубав према Господу, испољени током мученичког старадња, треба да буду образац и узор у искушењима која данас искрсавају пред омладином. По завршеном благосиљању славских дарова сви присутни су пошли у салу парохијског дома, где је била спремљена богата аврамовска трпеза љубави за све домаће и добродошле госте. Током вечере, бираним речима присутнима се обратила Вања Петковић, секретар Светосавске омладинске заједнице, изразивши благодарност, понајпре, Његовом Високопреосвештенству Архиепископу сирмијском и Митрополиту сремском Господину Василију, за сву љубав и разумевање коју показује, затим локалној самоуправи на несебичној помоћи коју пружа, Колу српских сестара, свим присутним добротворима, дародавцима и свим доброжелатељима Светосавске омладинске заједнице. После вечере је био пуштен кратак филм који сублимира сав досадашњи богат рад и разнолике активности које је успела, веома успешно, да оствари Светосавска омладинска заједница. На самом крају свечаности, сабраним људима обратио се архијерејски намесник пећиначки, протојереј Бојан Мијановић, не скривајући на свом лицу радост и понос што у својој близини има „ове дивне младе људе, вредне и орне за сваки добар подухват“.  У свом говору, он је истакао да када деца постају домаћини и славе славу, то је на понос сваком родитељу и знак да породица, односно, народ има будућност, као и да је омладина која се окупља око оваких догађаја спасена од свих порока које нуди ово невреме. Захвалио се свим присутнима, још једном, и пожелео свим члановима да славе на многаја љета. Текст и фотографије: јереј Божидар Васић, парох огарски

Света тајна Јелеосвећења у Бусијама

Света тајна Јелеосвећења у Бусијама Света тајна Јелеосвећења, одржаће се у храму Свете браће Кирила и Методија, у Бусијама, у суботу 5. октобра са почетком у 18 часова.

БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИТА СРЕМСКОГ ГОСПОДИНА ВАСИЛИЈА ПРИЛИКОМ ПРОСЛАВЕ ЈУБИЛЕЈА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ АРСЕНИЈА, У СЕПТЕМБРУ 2024. ГОДИНЕ

БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИТА СРЕМСКОГ ГОСПОДИНА ВАСИЛИЈА ПРИЛИКОМ ПРОСЛАВЕ ЈУБИЛЕЈА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ АРСЕНИЈА, У СЕПТЕМБРУ 2024. ГОДИНЕ Ваша Преосвештенства, Поштовани господине Ректоре, Преподобни монаси и Пречасни и Часни Оци и сестре монахиње, Браћо и сестре, Драга наша децо, ученици Богословије Светог Арсенија,        На свечани дан овог великог јубилеја изговорено је много елоквентних беседа, које се баве славном прошлошћу и надамо се, сјајном будућношћу ове значајне просветне установе. Верујемо да ће вам историјске околности настанка и развоја Карловачке богословије бити у довољној мери приближене, кроз сва излагања, објављена издања и остале садржаје, којима прослављамо овако ретку годишњицу. Због тога, Ми на првом месту, данас желимо да се обратимо вама, њеним ученицима, ради којих је ову велику установу и основао блаженопочивши митрополит Стефан Стратимировић. Ви је надахњујете животом и духом и управо сваки од вас има своје место у том сложеном просветном организму, који је, опет, важан део Цркве Христове, односно Његовог Светог тела. Сви ваши професори и духовници, кроз своје педагошко деловање, покушали су да, поред вашег образовања, у вама развију племенит карактер и да у вама утврде љубав према врлини, како бисте постали одговорне, и поштене личности и ја се најискреније надам и верујем да су у том подухвату успели. То је била и јесте наша најважнија обавеза, јер отварањем врата Цркве Христове пред вама, децом нашом, ми испуњавамо заповест коју нам је дао сам Господ наш, говорећи ученицима својим: Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско (Мт 19, 14). Ви нисте деца овог Светог дома само зато да бисте изучили обреде и догме, које је Црква Христова изнедрила током два миленијума свог богоносног трајања. Наш основни задатак је да вас подстакнемо да у себи изградите истинску религиозно-моралну дисциплину и тако се развијете у здраве, на јеванђелским вредностима утемељене личности, способне да своју, управо овде утврђену веру и развијену духовност, даље проносите и практикујете у заједници. Сутра ћете, ако не сви, а онда велика већина вас, бити или већ јесте свештенослужитељи олтара Божијег. Желели бисмо да се сада управо Вама обратимо и да у пар речи подвучемо неке од важних лекција које сте свакоднавно упијали међу овим освећеним зидовима. Опредељујући се за свештенички позив, ви на своја млада плећа примате велики и тежак крст и почињете да корачате трновитим путем, који вам је показао сам Господ Исус Христос. Служити олтару Бога Вишњега јесте најузвишенија и најсветија служба, коју људско биће може принети свом Творцу. Не заборавите да је пастирска одговорност и захтевна и мукотрпна и тегобна, посебно у овако критичном добу и времену, када влада општа разулареност и равнодушност према вери и традиционалним моралним вредностима. А прави пастир и свој живот полаже за своје овце. Подсећам вас и да ће свака душа одговарати за себе и своја дела и недела пред Престолом Свевишњег, док ми, свештеници, сносимо одговорност и за поверени нам народ, који духовно напајамо и исповедамо. Зато будите свима све, како је говорио Свети владика Николај. Бити свештенослужитељ значи бити брижан отац, добар син, веран пријатељ и узоран родитељ и добар парох. Запамтите, целомудрен лични живот и испољена врлина најбоља су и најубедљивија проповед. Ваш и Наш народ увек ће вас познавати по плодовима вашим, а градећи себе до мере раста висине Христове, Ви градите и Његову Живу Цркву. Увек знајте да сте ви мисионари, весници Јеванђеља послати као овце међу вукове (Мт 10, 16), али и да ће на том страшном задатку и Господ бити са вама, Господ кога сте у срце примили управо у свом породичном гнезду и овом дому. Драга наша децо, имајте увек љубав према Цркви која вас је одгајила и дала вам све. Поштујте своје учитеље и старије, јер они су пртили пут којим сада ви мало лакше корачате. Будите прави синови својих архијереја, браћа својих колега и родитељи својих парохијана и своје породице. Носите и њихово бреме, како нас учи Свети апостол Павле. Ако тако будете радили и мислили, Ви ћете бити прави и достојни свештеници Бога Живога. Желимо Вам и молимо се да будете неустрашиви војници Христови, поуздан инструмент Његове милости и силно, благословено утврђење на стени на којој је подигао Цркву своју; да је ни адска врата не надвладају. Никада не дозволите да гордост затрује ваше душе, јер је још Свети пророк Исаија написао да смо сви ми као нечисти, и као прљаве крпе сва наша праведна дела; сви венемо као лист, а безакоња нас, попут ветра односе (Ис 64, 6). Гимназија и Богословија су у наш град привукле виталну енергију младости, која се, у својој потрази за знањем, већ стотинама година овде слива из различитих крајева наше земље. Како је реч о првим вишим просветним установама у нашем народу, слободно можемо рећи да је, готово читав век, дословно сваки образован Србин некада био или карловачки гимназијалац или карловачки богослов. Образујући дуг низ великана духа и мисли, ове институције су, на српској просвети, култури и уметности, оставиле неизбрисив траг и због тога и данас представљају понос и духовну снагу Сремских Карловаца. И зато је оваква годишњица заправо велики празник читавог нашег града и свих његових житеља. Још једном Оцу Ректору, али и професорима, ученицима и свим нашим Карловчанима честитамо јубилеј – 230 година од оснивање Богословије Светог Арсенија, вековне Тврђаве вере и неисцрпног источника истине, на којој се мудрошћу и љубављу напајају будући посленици у Винограду Господњем. Нека је свима сретно и Богом благословено. МИТРОПОЛИТ СРЕМСКИ

САБОРОМ УЧЕНИКА И ПРОФЕСОРА КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ НАЧАЛСТВОВАО МИТРОПОЛИТ ВАСИЛИЈЕ

САБОРОМ УЧЕНИКА И ПРОФЕСОРА КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ НАЧАЛСТВОВАО МИТРОПОЛИТ ВАСИЛИЈЕ У поподневним сатима, 23. септембра 2023. лета Господњег, почео је Сабор карловачких богословаца у знаку обележавања јубилеја 230 година постојања Карловачке богословије. Ово је, посматрано кроз историју, трећи сабор богословаца у последњих шездесет година њеног рада. Вечерње богослужење су служили архимандрит Гаврило Стевановић – игуман манастира Озрен, протојереј Бојан Нинковић – секретар Епархијског управног одбора и јереј Станко Лакетић – старешина Саборне цркве, те ђакон Василије Јосимовић. На служби се сабрало мноштво свештеника који су добар темељ свом богословском знању ударили управо у Карловачкој богословији. На сабрању су, поред Митрополита сремског Господина Василија, молитвено просуствовали и Господа архијереји, Константин Ђокић – умировљени Епископ средњоевропски и Георгије Ђокић – умировљени Епископ канадски, такође некадашњи ученици нашег училишта. По вечерњој служби, на главном тргу Сремских Карловаца уприличен је свечани јубилејски концерт професора и ученика нашег богословског училишта – „Дивне песме, дивни обичаји“. Одржани концерт био је изванредан сплет духовних и народних песама. Хор је извео 15 песама од стране великих композитора по разним напевима. Три песме су отпеване једногласно, по карловачком напеву, записане у ноте од проте Ненада Барачког, такође карловачког ђака. По завршетку концерта, одржана је промоција монографије Карловачка богословија, као и нове књиге Богословци и Карловци, која садржи радове бивших и садашњих професора и ученика Богословије, као и матурантске таблое свих генерација, од последње обнове 1964. до 2024. године. Други дан, 24. септембра, Светом архијерејском Литургијом, којом је званично обележен сабор, началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Господин Василије, уз саслужење умировљене Господе архијереја, Константина и Георгија Ђокића. Поред Господе Епископа, саслуживало је многобројно свештенство и ђаконство Српске Православне Цркве, који су завршили Карловачку богословију последњих деценија. Беседу на Литургији произнео је прота Милош Весин. На крају је Високопреосвећени Митрополит поздравио окупљене богословце и позвао их на даљи наставак дружења у комплексу Богословије. Свечани ручак за све некадашње и садашње богослове, професоре и прислужитеље почео је певањем хора Богословије и благословом Митрополита Василија. Овом дивном скупу су поред бројних богословаца присуствовали и представници републичких, покрајинских, градских власти, као и представници српске војске, основне школе и Карловачке гимназије те пријатељи и добротвори наше школе. Међу првима се сабранима обратио градоначелник Сремских Карловаца, господин Дражен Ђурђић, а по његовом говору све присутне је поздравио и ученик четвртог разреда, господин Рајко Марковић. У наставку је уследио и музички програм, те је у пријатној атмосфери настављена свечана трпеза. У току трпезе, окупљенима се обратио и ректор београдске Богословије Светога Саве, протођакон Радомир Врућинић, иначе некадашњи ђак наше школе. Заблагодарио је управи нашег училишта на труду који исказује претходних година, те се подсетио својих ђачких дана проведених у Карловачкој богословији. Госте је својом, особито надахнутом беседом окрепио Високопреосвештени Господин Митрополит Василије, који је топлим речима оца и пастира подсетио све шта значи бити ученик Христов и богословац. У уметничком програму су поред осталих наступили и госпођа Јасна Кочијашевић, госпођа Александра Падров, господин Никола Роквић као и наши ђаци богословци. Било је лепо видети како браћа живе заједно. Нека тако буде до у вечност. Извор: Богословија Светог Арсенија

Хиротонија Епископа диоклијског Пајсија, викара Митрополита црногорско-приморског

Хиротонија Епископа диоклијског Пајсија, викара Митрополита црногорско-приморског Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао је 22. септембра 2024. године у храму Светог Саве на Врачару светом Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Пајсија у чин Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског. На почетку свечаног чина хиротоније, изабраног и нареченог епископа Пајсија су кроз царске двери извели изабрани Епископ костајнички архимандрит Серафим и игуман хиландарски Методије на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани архијереји. Том приликом, док је у руци држао својеручно написано Изложење православне вере, на питање Његове Светости Патријарха: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени епископ Пајсије је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности и клирика најсветије Епископије диоклијске“. Затим је изабрани и наречени епископ Пајсије посведочио веру коју исповеда прочитавши Никео-цариградски Символ вере и Исповедање вере у којима је изложио догмате Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви. Уследила је света Литургија током које је, по освештаној богослужбеној пракси, обављен свечани чин хиротоније. Изабрани епископ Пајсије је, вођен двојицом архијереја, три пута обишао Часну Трпезу, коју је целивао док га је Патријарх благосиљао Часним Крстом. Архијереји су затим привели изабраног епископа Пајсија пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио крај омофора, а архијереји отворено Јеванђеље. Пошто је прочитао молитве хиротоније, патријарх Порфирије је новохиротонисаног епископа Пајсија обукао у сакос и омофор, а затим положио на њега крст, панагију и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије је, затим, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама. На торжественој светој Литургији под сводовима заветног храма српског народа Светејшем Патријарху г. Порфирију су саслуживали: високопреосвећна господа митрополити тверски и кашински Амвросије, ловчански Гаврило, крфски Нектарије, тетовско-гостиварски Јосиф, црногорско-приморски Јоаникије, сремски Василије, бачки Иринеј, жички Јустин, врањски Пахомије, браничевски Игнатије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, нишки Арсеније и захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије; као и преосвећена господа епископи: дељендровско-илинденски Јоаким, пакрачки и славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, осечкопољски и барањски Херувим, будимљанско-никшићки Методије, шабачки Јеротеј, јегарски и изабрани лондонски и британско-ирски Нектарије, мохачки Дамаскин, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, топлички Петар, јенопољски Никон, моравички Тихон и умировљени канадски Георгије. Саслуживали су и: високопреподобни архимандрити Серафим, изабрани Епископ костајнички; Методије, игуман хиландарски; Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; Сава, игуман дечански; Исаија, игуман манастира Бијеле; Сергије, игуман острошки; Михаило, игуман Светих Архангела; Бенедикт, игуман Михољске Превлаке; Варнава, игуман манастира Трескавца; Стефан, игуман великореметски; Данило, игуман Ђурђевих Ступова; као и Христодул (Триандафилос) и Јустин (Константас). Саслуживали су такође и: протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протојереји-ставрофори Слободан Зековић, Обрен Јовановић, Слободан Јокић, Ненад Тупеша, Радомир Никчевић, Дарко Пејић, Горан Спајић, Далибор Милаковић и Никола Гачевић; протојереји Благоје Рајковић, Михаило Ковачев, Сергеј Бутко, Јован Вуковић, Милан Кадијевић, Никола Пејовић, Мирко Вукотић, Мирчета Шљиванчанин, Данило Дамјановић, Миливоје Јововић, Драженко Ристић, Александар Лекић, Игор Балабан, Немања Кривокапић и Анђелко Боричић; протосинђели Павле, Јустин, Климент и Гаврило; јеромонаси Нектарије Хиландарац, Макарије, Рафаило, Владислав, Михаило, Симеон, Јован и Филотеј; јереји Илија Сламков, Милош Балабан, Милош Лучић и Обрен Дамјанац; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Младен Ковачевић; ђакони Мирослав Николић, Јован Зорин и Живомир Јосифовски, као и јерођакон Сионије (Зорић). Читаву вест можете прочитати на сајту СПЦ.

СЕДНИЦА ОДБОРА ЗА ОБНОВУ И РАЗВОЈ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА

СЕДНИЦА ОДБОРА ЗА ОБНОВУ И РАЗВОЈ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије учествовао је, 17. септембра 2024. године, у раду конститутивне седнице Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца. Наиме, Влада Републике Србије именовала је новог председника, његовог заменика и чланове овог тела и због тога је поменутог датума, у згради сремскокарловачке општинске управе уприличено прво заседање Одбора у новом саставу, на ком су разматрани динамика реализације програма за обнову културно-историјског наслеђа за 2024, као и програм развоја за 2025. годину. Пре почетка заседања, у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, Високопреосвећеног Митрополита Василија посетио је господин Никола Селаковић, министар културе у Влади Републике Србије и председник Одбора.

СВЕШКОЛСКИ САБОР У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

СВЕШКОЛСКИ САБОР У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског Гoсподина Господина Василија, у Сремској Митровици, на дан када Српска Православна Црква прославља Нову црквену годину и молитвену успомену на Преподобног Симеона Столпника, одржан је Свешколски сабор. На овом догађају учешће су узела школска деца, али су ту били присутни и директори образовних установа, вероучитељи, учитељи, наставници, професори и сви људи добре воље, из разних крајева Епархије сремске. Сабор је почео молитвено, савршавањем Свете Архијерејске Литургије, коју је служио Високопреосвећени Митрополит Василије, са неколико служашчих свештеника, архијерејских намесника, као и гостију овог сабрања. У молитвеном ходу, Митрополита су дочекали неколико стотина присутних, који су у Саборном храму Светог великомученика Димитрија учествовали у Евхаристијском сабрању. Његово Вусокопреосвештенство у својој архипастирској надахнутој беседи поучио је све присутне речима: „У том смислу, желимо да вас подсетимо како без познавања хришћанских учења и предања на којима почива наша Света Црква нико не може бити сматран образованим човеком. Сцене из Светог писма инспиришу најпознатије уметнике вековима и њихова бесмртна дела обогаћују највеће светске музеје, а без изучавања библијске историје ми не никако можемо разумети њихов значај и смисао. Управо храмови представљају најпрепознатљивија и најрепрезентативнија здања у готово сваком месту у Европи, а разумевање црквене симболике омогућава нам да истински уживамо у највишим уметничким дометима сакралне архитектуре. Ми, Срби, љубави и бризи Цркве Христове дугујемо чак и сама слова којима пишемо, пре свега захваљујући подвигу Свете равноапостолне браће, Ћирила и Методија. Другим речима, да бисмо схватили сопствену културу, коју је утемељио Свети Сава, али и читаву цивилизацију којој припадамо, морамо познавати Свето писмо и Свето предање наше Цркве и зато веронаука има веома важно и истакнуто место у нашем образовном систему.“ На Светој Литургији, причешћујући се Светим и Животворним Христовим Тајнама, деца су се, са својим вероучитељима, припремила за литију до Пословно-спортског центра „Пинки“, где је приређен богат културно-уметнички програм, који је осмислила, приредила и сачинила протиница Снежана Ракита, професор српске књижевности и језика. Главни консултант у овом њеном великом подвигу био је председник Одбора за верску наставу, прота Драгомир Сандо. У програму су учешће узели: драмски уметници Љубивоје Тадић и Драгана Мићаловић, затим Појачка група „Благослов“ при Храму Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици, етно-група „Храм“ из Лаћарка, те извођач традиционалне песме и молитве, Даница Црногорчевић. Препуна велика дворана ПСЦ „Пинки“ била је мала да прихвати сву децу, њихове родитеље и друге који су дошли на овај молитвени сабор, где су заједно садејствовали у Молебану за успешан и благословен почетак нове школске 2024/2025 године. Под будним оком архијерејског намесника сремскомитровачког, протојереја-ставрофора Саве Раките, ђакона Стефана Недића, заменика председника Одбора за верску наставу и подручног свештенства, архијерејсих намесника Епархије сремске и свих осталих доброжелатеља Цркве Православне, успешно је окончана ова лепа и радосна свечаност. Текст: Ђакон Стефан Недић

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У РУМИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У РУМИ На дан када наша Света Црква прославља Сабор Српских Светитеља, 15. септембра 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнику, у Руми. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, умировљени професор Богословског факултета у Београду, протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, протојереј-ставрофор Рајко Цабунац, умировљени парох буђановачки, игуман Јустин Стојановић, духовник манастира Беочин, протојереј-ставрофор Радомир Сандо, умировљени парох сланкаменачки, протојереј Слободан Вујасиновић, архијерејски намесник сремскокарловачки, протонамесник Саво Мишановић, парох новопазовачки, јереј Филип Новаковић из Архиепископије београдско-карловачке, јереј Ђорђе Санчанин, парох румски, епархијски протођакон Горан Власац, ђакон Александар Милановић, ђакон Гвозден Милановић и ђакон Александар Богићевић.   У току Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит Василије рукоположио је ђакона Гвоздена Милановића у презвитерски чин, пожелевши му, у својој беседи, много храбрости и успеха у будућем пастирском раду. По освећењу славских дарова, у парохијској сали при храму Сабора Српских Светитеља приређена је трпеза љубави, трудом старешине ове светиње, протојереја Бранислава Мишковића.