У Сивцу одржано представљање књиге и предавање aрхимандрита др Клеопе Стефановића

У Сивцу одржано представљање књиге и предавање aрхимандрита др Клеопе Стефановића Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у недељу, 25. фебруара 2024. године, у оквиру трећег циклуса веронауке за одрасле, у дворани Светосавског дома у Сивцу одржано је представљање књиге Света Петка аутора архимандрита  др Клеопе (Стефановића), настојатеља Световаведењске обитељи у Сремским Карловцима. После поздравне речи протонамесника Даниела Кобиљског, пароха сивачког, реч о књизи упутила је др Јелена Попов, а потом је надахнуто предавање о светој Петки одржао архимандрит др Клеопа (Стефановић). Вест преузета са сајта Епархије бачке.

АКАТИСТ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ УМЕКШАЊЕ ЗЛИХ СРЦА У СУСЕКУ

АКАТИСТ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ УМЕКШАЊЕ ЗЛИХ СРЦА У СУСЕКУ У петак, 23. фебруара 2024. године, у 18 часова, у храму Светог архангела Гаврила у Сусеку служен је Акатист Пресветој Богородици Умекшање злих срдаца. Акатист је служио јереј Никола Ерцег, парох при храму Светог архангела Гаврила у Сусеку. ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС!   Презвитер Никола Ерцег

Харитативна акција у Лаћарку

Харитативна акција у Лаћарку У понедељак, 26. фебруара 2024. године, на празник Светог Симеона Мироточивог, Светосавска омладинска заједница Лаћарак, у сарадњи са свештенством храма Светог архангела Гаврила, обишла је неколико потребитих породица из овог места и том приликом им поделила огрев. Као и до сада, наша заједница највећи акценат ставља на харитативну делатност. Неизмерно нам је драго што нам је Господ омогућио да помажемо ближњима, јер човек помагањем и давањем никако не може постати сиромашнији, већ само богатији. Упамтите речи Светог апостола Јакова: “Вера без дела је мртва”. Зато своју веру храните добрим делима и обрнуто, јер једно без другог не могу.   Текст и фотографије: Стефан Радишић, студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Светосавске омладинске заједнице Лаћарак.

ИЗГРАДЊА СВЕТОСАВСКОГ ДОМА У ЛАЋАРКУ

ИЗГРАДЊА СВЕТОСАВСКОГ ДОМА У ЛАЋАРКУ Помаже Бог, драга браћо и сестре. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, заједно са благочестивим, христољубивим и верним народом, а уз свесрдну помоћ и подршку Града Сремске Митровице, започињемо радове на изградњи СВЕТОСАВСКОГ ДОМА у Лаћарку, у порти нашег светог храма, на понос и радост нас наше деце, омладине, на добро и корист потомака, а у славу и част наших предака.    Светосавски дом, састојаће се од приземља и високог поткровља, који заједно чине 650 метара квадратних.    Приземље:   – Свечана сала са 150 места – Канцеларија – Палионица – Продавница – Конференцијска сала – Ризница, спомен соба – Кухиња – Остава – Хладњача – Мокри чвор.   Високо поткровље:   Три стана за свештенике (Два стана од 110 метара квадратних) (Један стан од 50 метара квадратних)   Нека нас Господ све благослови да ово богоугодно дело приведемо крају, да се Лаћарци поново сложе као некада, 1760. Године, када су одлучили да саграде наш велелепни храм Светог архангела Гаврила, који је драгуљ Епархије сремске и који ће у векове сведочити љубав, жртву и честитост нашег народа.   Хајде да и ми сви заједно оставимо траг у времену, тако што ћемо подићи ово прелепо здање, поучени примером наших славних и честитих предака.   Како радили, тако нам Бог помогао. Живи били и Богом благословени, на многаја и благаја љета.   Управа храма Светог архангела Гаврила и Црквена општина у Лаћарку

Поклоничко путовање по светињама Епархије врањске и Охрида

Поклоничко путовање по светињама Епархије врањске и Охрида Током сретењског распуста, од 15. до 18. фебруара 2024. године, за ученике Митровачке гимназије који похађају православну веронауку организовано је поклоничко и мисионарско путовање по светињама Врањске епархије и Охрида. Стодвадесет полазника веронауке, са својим вероучитељем ђаконом Стефаном Недићем и другим професорима, поклонили су се великим светињама Светог Прохора Пчињског, Светог Климента, Светог Наума, Пресвете Богородице Перивлепте, Светог Јована Канео, Бигорског манастира, Рајчице и најзначајнијих знаменитости града Скопља. Изузетно је важно да су средњошколци одлучили да слободне дане, око државног празника Сретења Господњег, проведу у православним светињама и на Охридском језеру, где су били смештени. Путовање је организовано са благословом духовног оца Епархије сремске, Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија.

Светогорско свеноћно бденије у Бусијама

Светогорско свеноћно бденије у Бусијама Уочи празника великог Божјег угодника и страдалника Светог свештеномученика Харалампија, 22. фебруара 2024. године у храму Свете браће Кирила и Методија у Бусијама уприличено је Свеноћно бденије, са почетком у 20 часова. Ово вишечасовно богослужење служено је сходно богослужбеном поретку манастира Хиландара на Светој Гори, уз све особености које одликују ово богослужење. Вечерње богослужење служио је протонамесник Сава Мишановић из Нове Пазове. Јутрење је служио презвитер Марко Јелисавац из Сремске Митровице, док је Светом Литургијом началствовао презвитер Дарко Крстић из храма Светог Марка у Пиносави, уз саслужење презвитера Стефана Гавровског и оца Марка Јелисавца. Својим молитвеним учешћем и богатим искуством појања на Светој Гори, лепоти богослужења допринели су појци предвођени протопсалтом Николом Шенером. По завршетку духовног славља, речима захвалности окупљенима се обратио старешина храма презвитер Драган Зорица, који је, између осталог, нагласио да је учешће у богослужбеном животу Цркве од изузетне важности за православне хришћане, те ће братство светог храма заједничким залагањем настојати да оваква и слична богослужења, кроз која се духовно крепимо и снажимо нашу веру чешће организује. За верни народ који је у молитвеном расположењу испунио свети храм, свештенство и појце, љубављу сестара нашег храма припремљено је послужење. презвитер Стефан Гавровски

Света архијерејска Литургија у манастиру Мала Ремета

Света архијерејска Литургија у манастиру Мала Ремета На дан када наша света Црква прославља Светог свештеномученика Власија и Светог великомученика Ђорђа Кратовца, 24. фебруара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у храму манастира Мале Ремете. Његовом Преосвештенству су саслуживали високопреподобни архимандрит Стефан, настојатељ манастира Велика Ремета и свештенство из Епархије сремске и других дијецеза Српске цркве. У току Евхаристијског славља, Преосвећени Владика Василије, у својој архијерејској беседи, поучио је сабрани верни народ о житију Светог свештеномученика Ђорђа Кратовца, чији се делић моштију чува у манастиру Мала Ремета, нагласивши значај истрајности, посвећености вери и спремности хришћанина на жртву, као основних врлина на којима се темељи свеукупна спасоносна мисија Цркве Христове. Богослужењу је молитвено присуствовала и госпођица Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама у Влади АП Војводине, која свесрдно помаже обнову конака монашке обитељи у Малој Ремети. Пореклом Србин, из града Кратова, Свети Ђорђе беше по занату кујунџија, а по срцу и души уверени и богомољни хришћанин. Тек му беше осамнаест година када га Турци хтедоше потурчити. Но Ђорђе оста у вери тврд као дијамант. Тада га Турци мучише многим љутим мукама, и најзад га спалише жива на ломачи. Пострада за лепу веру Христову, 11. фебруара 1515. године, у Софији, за време цара Селима и прослави се славом неувелом на небесима. Тропар (глас 4):У трпљењу многих подвига твојих Георгије, поднео си смрт и огањ, и по свршетку своме, у збору мученика, примио си од Христа венац који не вене, и сада у земљи кротких боравиш, блажени. Моли за нас Христа Бога, да душама нашим дарује велику милост.

Део одежде Светог Стефана Дечанског дарован храму у Руми!

Део одежде Светог Стефана Дечанског дарован храму у Руми! Љубављу Божијом, благословом Епископа сремског Господина Василија и рашко-призренског Господина Теодосија, као и игумана Високих Дечана, архимандрита Саве, нашем храму дарован је део одежде Светог Стефана Дечанског. У недељу, 18. фебруара, у 9:00 часова, служимо Литургију и тада ћемо моћи да се поклонимо светињи и целивамо део одежде. Благодарни смо архимантриту Сави и братству Високих Дечана на доброти и великом благослову за наш град и све који живе у њему и шире.   Управа храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми.

Свеноћно бденије у храму Свете браће Кирила и Методија у Бусијама

Свеноћно бденије у храму Свете браће Кирила и Методија у Бусијама.

СРЕТЕЊЕ У КРУШЕДОЛ СЕЛУ

СРЕТЕЊЕ У КРУШЕДОЛ СЕЛУ На празник Сретења Господњег, 15. јануара 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у парохијском храму у Крушедол селу, чиме је и прослављена слава ове фрушкогорске светиње. На Евхаристијском слављу, Преосвећеном Владици Василију саслуживали су протојереј-ставрофор Велизар Живановић, умировљени секретар Епархијског управног одбора Епархије сремске, протојереј-ставрофор Петар Јованчевић, парох крушедолски и епархијски протођакон Горан Власац. Након што су освећени славски дарови, верни народ је примио архијерејску поуку о значају овог великог празника. У близини манастира Крушедола, у истоименом селу, налази се храм посвећен Сретењу Господњем. Подигла га је, као богомољу женског манастира, Света деспотица Ангелина Бранковић, између 1512. и 1516. године, уз великодушну материјалну помоћ московског великог кнеза Василија Ивановића (1505 – 1533), који је приложио четири товара скупоцених самурових кожа и „четири хиљаде бјелки“. Некадашња деспотица, обучена у монашку ризу, овде је провела последње године живота и чак је неко време почивала у припрати Сретењске цркве, све док није премештена у оближњу „царску лавру“. Као женска монашка обитељ спомиње се и 1632, док је храм живописан две године касније. Вероватно је овдашњи прњавор прерастао у веће место, стекавши статус „села-вароши“, после турских освајања. У Хабзбуршкој монархији припадало је властелинству кнеза Ливија Одескалкија, а током 18. века, његови мештани су више пута страдали у епидемијама куге и испадима разбојничких дружина. За време Другог светског рата животе је изгубило 76 Крушедолаца. Монашка заједница окпуљена око задужбине деспотице Ангелине, заједно са манастиром Крушедолом, биће разорена у војним сукобима између Хабзбуршке и Османске царевине, крајем 17. и почетком 18. века. Иако је већ био препознаван као средиште сеоске парохије, при храму Сретења Господњег, још 1702. године, подвизавале су се две монахиње. Реконструисан је 1728. године, када су подигнути мала припрата и дрвени звоник, а читаво здање покривено је шиндром. Обновљену, једнобродну цркву, без традиционланог кубета, са петостраном олтарском апсидом, осветио је Епископ Никанор (Мелетијевић). Чини се да су ожиљци турских пустошења били видљиви и почетком 20. века, јер су принцу Максимилијану Саксонском, приликом његове посете овим крајевима, 1910. године, показивани „копљима избодене“ фреске на зидинама крушедолске цркве. Прозори на здању су новијег датума, изузев првобитног на јужној страни, са профилисаним каменим оквиром. Звоник је призидан  крајем 18. или почетком 19. века. Нажалост, приликом обнове из 1728, оштећен је живопис из 1634. године. На зидовима храма, уз низ пустињака, над којима се, у медљонима, налазе канонизовани ратници, налазе се представе појединих Светих Немањића, али и велимученика Георгија и Димитрија. Зидане површине олтарског простора испуњене су орнаментиком, ликовима Светих отаца у полиставронима и композицијом Пресвете Богородице на трону. На барокно-рокајној иконостасној прегради, налазе се потписи двојице сликара прелазног периода, Димитрија Бечвића и Теодора Димитријевића Крачуна из 1763. године.