МАНИФЕСТАЦИЈА ,,ПОД ПОКРОВОМ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ“ У ШИДУ

МАНИФЕСТАЦИЈА ,,ПОД ПОКРОВОМ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ“ У ШИДУ У суботу, 21.10. 2023. године, ученици Основне школе ,,Сремски Фронт “ у Шиду учествовали су у манифестацији ,,Под Покровом Пресвете Богородице“, у организацији своје образовне установе и храма Успења Пресвете Богородице у шидском насељу ,,Исток“. Манифестација је почела молитвом, а након тога ученици су се такмичили у познавању наше вере и културе кроз квиз, затим у различитим животним вештинама попут пењања на дрво, вожње бицикла, трчања и паљења ватре. Након успешног паљења ватре, учесници су имали и показну вежбу како правилно угасити ватру. По завршетку догађања уприличено је послужење за све учеснике, док су најуспешнијим учесницима уручене дипломе.

Ходочашће Митровчана по светињама Епархије шабачке

Ходочашће Митровчана по светињама Епархије шабачке Храм Светих Кирила и Методија из Сремске Митровице са својим парохијанима и верним народом био је на ходочаћу и у посети манастирима, овог пута, Епархије шабачке, у суботу, 21. октобра 2023. године. Од оснивања ове мале цркве у приградском насељу Камењар, а има од тада седам година, заметнуо се један обичај, а могла би бити и традиција, да верници на челу са стерешином храма протојерејем-ставрофором Савом Ракитом два пута годишње иду у походе својим светим црквама и манастирима. После посете Свете Фрушке горе и њених светиња, овог пута, по благослову нашег Епископа Господина Василија, отац Саво повео је око шездесет душа да се поклоне и помоле у древним манастирима који су вековима не само духовна упоришта Мачве, већ целог српског рода. Рано изјутра прва на реду је била обновљена Радовашница, затим манастир Чокешина, па прекрасна Троноша и у смирај дана, Соко град. Господ је допустио топло и благо време, тако да су сви ходочасници у миру и духовној радости провели дан у предивним црквама, портама, поред потока и на пропланцима наше лепе Србије и испуњени новом надом и вером, у касним вечерњим сатима, вратили се својим домовима.

САБОР КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА

САБОР КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА У периоду од 13. до 15. октобра 2023. лета Господњег, одржан је Четврти Сабор Кола српских сестара Србије, региона и дијаспоре. Сестре су се ради овог душекорисног саборовања окупиле на Златибору, овога пута у организацији Кола српских сестара Ужице, на чијем се челу налази Мирјана Станковић Ћирковић. Од укупно шездесет седам Кола која чине Сабор, на Златибору се окупило њих тридесет и седам из свих крајева у којим живи наш народ, са око стотину сестара чланица.   Као једини представник Епархије сремске, на овом Четвртом Сабору је учешће узело и Коло српских сестара „Жене Мироносице“, које је основано шест месеци раније по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, а делује под духовним патронатом Архијерејског намесништва пећиначког, Епархије сремске, Српске Православне Цркве. Колу српских сестара „Жене Мироносице“ из Пећинаца свечано је додељена Повеља о приступању Сабору и међусобној сарадњи, коју је са изразитом благодарношћу прихватила председница, сестра Оливера Марковић. Коло српских сестара „Жене Мироносице“ броји четрдесет седам сестара чланица и у овом кратком периоду свог деловања је организовало и узело учешће у бројним хуманитарним пројектима, који за циљ имају јачање хришћанске свести и очување хришћанских врлина и вредности унутар породице и друштва. Нарочиту љубав и пажњу посвећују старању о онима, који су на било који начин угрожени, те заједно са СОЗ (Светосавском омладинском заједницом) подржавају неговање и развијање хришћанске врлинске свести међу младима, а све то трудећи се да врате Србији и свету свест о Српкињи – жени, мајци, сестри, хероју.

СЛАВА ПРАВОСЛАВНОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШИДСКОГ

СЛАВА СВЕШТЕНСТВА ПРАВОСЛАВНОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШИДСКОГ Свештенство Архијерејског намесништва шидског је и ове године прославило своју славу, Светог кнеза Стефана и Свету кнегињу Јелену (Јелисавету) Штиљановић. Прослава ових великих угодника Божијих започела је у навечерје празника, 16. октобра, вечерњим богослужењем са петохлебницом у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Шиду. Празнично вечерње служили су протојереји-ставрофори Радомир С. Мишић, архијерејски намесник шидски и Ђорђе Воларевић, умировљени архијерејски намесник шидски, уз саслужење ђакона при храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Ердевику, Бранислава Ристића. Вечерњем богослужењу молитвено је присуствовало више свештеника шидског намесништва, као и јеромонах Евгеније (Пилиповић), настојатељ манастира Раковац. За певницу су били задужени вероучитељи и студенти теологије из шидског намесништва. По завршетку вечерње службе за свештенство и присутан народ приређена је трпеза љубави. На сам дан празника Светих Штиљановића, 17. октобра, у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Вишњићеву, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију, уз саслужење протојерејâ-ставрофора Радомира С. Мишића, архијерејског намесника шидског и Јовице Милановића, ректора Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, протојерејâ Слободана Вујасиновића, архијерејског намесника сремскокарловачког и Радомира Сандића, пароха у Војки, јеромонаха Евгенија (Пилиповића), настојатеља манастира Раковац, јереја Милана Томашевића, пароха сурчинског и епархијског ђакона Горана Власца. Светој архијерејској Литургији присуствовао је велики број верног народа, заједно са ученицима ОШ ,,Филип Вишњић“ из Вишњићева, предвођеним директорицом  Владицом Стојаковић, наставницима, учитељима и вероучитељем Душаном Мијатовићем, као и представницима Општине Шид, председником Општине Зораном Семеновићем и председником Скупштине Општине Тихомиром Стаменковићем. Пре почетка Свете архијерејске Литургије Преосвећени Владика извршио је велико освећење новоизграђеног храма у Вишњићеву, положивши у Часну трпезу делић моштију Светог кнеза Лазара и уједно осветивши нови иконостас храма. По заамвоној молитви, освештани су славски дарови и одржан је помен упокојеним свештеницима Архијерејског намесништва шидског, као и литијски опход око храма. Додељене су владичанске грамате заслужнима за изградњу храма у Вишњићеву, међу којима су Општина Шид и њен председник Зоран Семеновић, док су ,,Орденом мајке Ангелине“ за многодетно материнство одликоване Вукосава Сандић и Анђелка Личанин. Као најзаслужнији за изградњу храма, правом ношења напрсног крста одликован је протојереј Никола Пробојчић, надлежни парох, чиме је унапређен у чин протојереја-ставрофора. По завршетку богослужења за свештенство и верни народ, трудом надлежног пароха оца Николе и Црквене општине Вишњићево, приређена је трпеза љубави.

Поздрав Патријарха Кирила учесницима прослава посвећених 160- годишњици рођења митрополита Антонија (Храповицког)

Поздрав патријарха Кирила учесницима прослава посвећених 160- годишњици рођења митрополита Антонија (Храповицког) Његова Светост Патријарх московски и све Русије Господин Кирил упутио је поздраве учесницима прослава посвећених 160-годишњици рођења митрополита Антонија (Храповицког). Његовој Светости, Свјатјејшем Господину Порфирију, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком, Патријарху српском Његовом Преосвештенству, Преосвећеном Eпископу сремском Господину Василију Организаторима и гостима послава посвећених 160-годишњици рођења митрополита Антонија (Храповицког)   Ваша Светости! Ваше Просвештенство! Свечасни оци, драга браћо и сестре! Све вас срдачно поздрављам и честитам Вам отварање изложбе књига и фотографија посвећених 160-годишњици рођења митрополита Антонија (Храповицког). Приснопамјатни владика Антоније је значајна личност у историји Руске православне цркве и руске дијаспоре. Овог угледног архијереја, богослова и великог друштвеног радника Господ је одредио да служи у страшном периоду грађанских немира у Русији, масовног егзодуса и расејања по свету најбољих синова и кћери руске земље. Са посебном захвалношћу сећамо се великодушног односа према њима, испуњеног истинском јеванђељском љубављу, српског народа и братске Српске православне цркве, који су топло примили хиљаде изгнаних и окружили их пажњом и бригом. Сремски Карловци, где се налази вишевековна катедра карловачких српских архиепископа, постали су у то време важан центар руског православља. Радује ме што се до данас у овом граду брижљиво чува успомена на митрополита Антонија и друге руске црквене делатеље који су тих страшних година овде нашли уточиште. Надам се да ће прославе које се одржавају под покровитељством Сремске епархије допринети јачању веза између наших братских народа и послужити развоју односа између Српске и Московске патријаршије. Организаторима, учесницима и посетиоцима изложби желим благодатну Божју помоћ у свим добрим подухватима.   +КИРИЛ Патријарх москвски и све Русије  

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ГОСПОДИНА ИЛАРИОНА НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ ПОСВЕЋЕНЕ МИТРОПОЛИТУ АНТОНИЈУ ХРАПОВИЦКОМ

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ГОСПОДИНА ИЛАРИОНА НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ ПОСВЕЋЕНЕ МИТРОПОЛИТУ АНТОНИЈУ ХРАПОВИЦКОМ «Зажечь огонь одушевления в юных сердцах» Выступление митрополита Будапештского и Венгерского Илариона на конференции, посвященной 160-летию со дня рождения митрополита Антония (Храповицкого) Сремски Карловцы, 16 октября 2023 года   Ваше Преосвященство, досточтимый отец ректор, дорогие отцы, братья и сестры! Для меня большая честь выступить сегодня на конференции, посвященной 160-летию со дня рождения одного из самых выдающихся иерархов Русской Церкви ХХ столетия — приснопамятного митрополита Антония (Храповицкого). Вместе с группой архиереев, клириков и мирян, вынужденных покинуть Родину после революции 1917 года, он нашел приют в Сремских Карловцах. Память о нем бережно хранится здесь, ярким свидетельством чего является нынешняя конференция. Будущий митрополит родился в 1863 году в дворянской семье. Учился в гимназии, затем в Санкт-Петербургской духовной академии, по окончании которой принял монашество и был оставлен в ней преподавателем. В 1889 году стал архимандритом и ректором Санкт-Петербургской духовной семинарии; через несколько месяцев был назначен ректором Московской духовной академии, которую возглавлял в течение пяти лет. В 1895 году переведен ректором в Казанскую духовную академию. В 1897 году рукоположен в епископа Чигиринского, викария Казанской епархии, с сохранением должности ректора, в 1900 стал епископом Уфимским, а в 1902 — Волынским и Житомирским. Первым из иерархов Русской Церкви открыто заговорил о необходимости восстановления патриаршества. В 1914 году, накануне Второй мировой войны, был назначен на Харьковскую кафедру. Архиепископ Антоний был первым по числу голосов из трех кандидатов на Патриарший престол, избранных Поместным Собором 1917 года. В 1918 году стал митрополитом Киевским и Галицким. С 1919 года связал свою судьбу с Белым движением; в 1921 году эмигрировал в Сербию и поселился в Сремских Карловцах, где ему было отведено правое крыло Патриаршего дворца. Именно здесь он образовал под своим председательством Высшее церковное управление заграницей, упраздненное указом Святейшего Патриарха Тихона в 1922 году. Не подчинившись указу Патриарха, митрополит Антоний преобразовал управление во Временный заграничный архиерейский синод и оставался его главой до самой смерти, последовавшей в 1936 году. Такова внешняя канва биографии человека, чья память собрала нас сегодня. Оценки его многообразной деятельности противоречивы. Протопресвитер Георгий Шавельский в своих воспоминаниях говорил о нем как об иерархе, «знаменитом во многих и положительных, и отрицательных отношениях». Его богословские взгляды вызывали критику в русских эмигрантских кругах, а его активность, направленная на консолидацию русской церковной диаспоры вокруг «Карловацкого синода», вызывала резкое неприятие у тех церковных деятелей, которые к нему не примкнули. Личность митрополита, его взгляды, особенности его характера были притягательны для одних, резко отталкивали других. Архимандрит Киприан (Керн), близко знавший иерарха, спрашивал: «Напишут ли когда-нибудь настоящую биографию митрополита Антония, не так, как лакейски и угоднически, не критически и не исторически пишут в юбилейных сборниках и говорят в надгробных речах? А настоящую солидную диссертацию об Антонии, “книгу его бытия”, драму всей его жизни». И отвечал: «Почти уверен, что не напишут… Может быть, и лучше, что не напишут. Ибо либералы будут ругать за то второстепенное и совершенно случайное, что бывало у него… А правые и “почитатели” разведут такой елей и подхалимство, что и читать никто не станет, да и действительности соответствовать не будет». В своем сегодняшнем докладе я не буду пытаться дать характеристику многообразной деятельности митрополита Антония, а остановлюсь лишь на одном ее аспекте, а именно на вкладе, который он как ректор трех духовных академий внес в развитие духовного образования. Полагаю, что в стенах духовной школы поговорить об этом особенно уместно. XVIII век стал временем возникновения в России целой сети духовных учебных заведений. Отдельные духовные школы существовали в России и до XVIII века, однако именно в результате церковных реформ Петра I духовные учебные заведения стали открываться во многих епархиях Русской Церкви: к концу столетия Церковь располагала четырьмя духовными академиями и 46 семинариями. Однако духовные школы XVIII века, строившиеся по образцу основанной митрополитом Петром (Могилой) в XVII веке Киевской академии, давали весьма специфическое образование: преподавание в них велось на латыни, и богословие изучалось по католическим учебникам, адаптированным для православного употребления. Католическое влияние по временам сменялось протестантским, как было, например, при архиепископе Феофане (Прокоповиче), но схоластические схемы и латинский язык оставались незыблемыми. Система обеспечения дисциплины была тоже заимствована из западных иезуитских школ с характерной для последних строгой регламентацией всех аспектов жизни ученика: упор делался не на духовное и богословское развитие личности учащегося, а на полное и безоговорочное подчинение его школьному начальству. Учебный материал не творчески усваивался, а зазубривался: возможностей для самостоятельной работы оставалось очень мало. В течение XIX века предпринимались попытки улучшить ситуацию. Несколько раз менялись уставы духовных школ. Постепенно из преподавания была изгнана латынь, и ко второй половине XIX века русский стал основным языком преподавания практически во всех духовных школах. Однако никакие реформы не могли устранить те основные недостатки, которые были заложены в систему духовного образования еще в петровскую эпоху. Попытаемся перечислить эти недостатки: Учебный курс характеризовался фрагментарностью и многопредметностью, лишавшей студентов возможности глубоко и детально изучить богословскую науку в ее целокупности. Сумма учебных дисциплин, входящих в куррикулум духовной школы, не выстраивалась в единую мировоззренческую картину. Методом усвоения учебного материала было его механическое зазубривание. Материал предлагался в готовом виде, с заранее сделанными преподавателем выводами; самостоятельное осмысление студентом учебного материала не предполагалось. Не поощрялась самостоятельная работа, отсутствовал творческий подход к учебе, не приветствовалась студенческая инициатива, что являлось следствием недоверия к студенту со стороны руководства школы и преподавателей. Духовная школа была оторвана от реальности. Оставаясь замкнутым мирком, живущим по своим законам, она не давала учащимся той жизненной школы, которая была им необходима для будущего пастырского служения. Преподавание строилось на схоластических образцах, унаследованных от «латинообразных» духовных семинарий петровской эпохи. Преодоление схоластического наследия происходило крайне медленно. Между профессорско-преподавательской корпорацией и студентами существовала стена отчуждения, которую лишь очень немногим преподавателям удавалось преодолеть. Владыка Антоний (Храповицкий), устраивавший чаепития для студентов в своем ректорском кабинете, был одним из редчайших исключений. Взаимное недоверие существовало между инспекцией и студентами; процветало самоуправство инспекции; поощрялось доносительство. Система обеспечения дисциплины держалась на порочном принципе «власти товарища над товарищем». Помощники инспекторов из числа учащихся пользовались почти неограниченной властью, развращавшей как их самих, так и других студентов. Всей системой воспитания на учащихся оказывалось мощное психологическое давление, которое во многих случаях превышало пределы их духовной и нравственной выносливости. Для некоторых учеба заканчивалась оставлением духовной школы, уходом из Церкви и потерей веры в Бога. Жесткий контроль за

СВЕЧАНО ЈЕ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА МИТРОПОЛИТУ АНТОНИЈУ ХРАПОВИЦКОМ

СВЕЧАНО ЈЕ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА МИТРОПОЛИТУ АНТОНИЈУ ХРАПОВИЦКОМ У понедељак, 16. октобра 2023. године, у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, свечано је отворена изложба посвећена блаженопочившем митрополиту кијевском и галицијском Антонију Храповицком (1863–1936), коју су организовале Српска православна Епархија сремска, Амбасада Руске Федерације у Републици Србији и Карловачка богословија Светог Арсенија. Током церемоније отварања ове манифестације, старешина Подворја Руске Православне Цркве протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев присутнима је прочитао писмо Његове Светости Патријарха московског и све Русије Господина Кирила, а потом су, поред других говорника, о теолошком и пастирском делу митрополита Антонија своје беседе изнели Његово Високопреосвештенство Митрополит будимпештански и мађарски Господин Иларион, као и домаћин овог сабрања, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије. Приликом своје реминисценције живота и рада оснивача Руске Заграничне Цркве, Његово Преосвештенство је истакао: Након што је букнула Октобарска револуција 1917–1918. године, почиње период његовог сељења из места у место, све док није, на молбу блаженопочившег патријарха српског Варнаве, дошао у Краљевину Југославију и ту био његов гост, све до своје смрти – у Сремским Карловцима. По изванредно високом духовном животу и реткој љубави, велики молитвеник и слуга Правде Божје, одушевљени оратор и учени богослов, митрополит Антоније је био познат по целом православном свету, али и у широким оквирима римокатоличке, протестанатске и особито, англиканске теолошке мисли. Његово овоземаљско трајање представљало је један веома тежак живот, пун рада на пољу црквене науке, али и увек брижне љубави за своју паству и за потлачени руски народ. Овај колос од духа и великан руског народа представи се у Господу 10. августа 1936. године, на братским рукама српског патријарха Варнаве, тог бескрајно верног друга, свог ученика и свагдашњег руског пријатеља. Митрополит Антоније је преминуо у овој кући свесрпског народа у Сремским Карловцима. О духу и делу овог човека високог морала, научењака великог знања и дубоко религиозног јерарха, можда најубедљивије могу сведочити речи српског патријарха Варнаве, изговорене над његовим одром: „Пред нама се налазе посмртни остаци великог Светитеља Руске Цркве, који је указивао путеве спасења и приближавања истини Господа Исуса Христа. Он може бити убројан у ред великих јерерха, Отаца Цркве првих векова хришћанства. Његово име је славно не само за Православну Цркву, него и за цело хришћанство.“ Основавши Свети синод Руске заграничне цркве, са снажном жељом да окупи сву дијаспору својих сународника, дао је велики допринос ширењу православља широм Васељене. Такође, пружио је и велики допринос духовном и културном развоју Сремских Карловаца, али и фрушкогорских манастира, и зато би, памћења ради, заиста требало васпоставити стални музеј–меморијални центар, управо Њему у част, као и генералу Врангелу и осталим Русима, који су своје уточиште, по трагичном слому православне царевине, пронашли у овим питомим крајевима Србије.  

ЕПИСКОП СРЕМСКИ ПРИМИО СРЕМСКОГ БИСКУПА КОАДЈУТОРА

ЕПИСКОП СРЕМСКИ ПРИМИО СРЕМСКОГ БИСКУПА КОАДЈУТОРА У Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, на дан Светог свештеномученика Дионисија Ареопагита и Светог патријарха српског Пајсија Јањевца, 16. октобра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, примио је Преузвишеног Господина Фабијана Свалину, римокатоличког сремског Бискупа коадјутора. Том приликом, Преузвишени Господин Бискуп упутио је Преосвећеном Господину Епископу срдачан позив да присуствује прослави празника Светог великомученика Димитрија, ђакона и мученика и заштитника Сремске бискупије, која ће бити уприличена у римокатоличком Катедралном храму у Сремској Митровици, истакавши како се радује сарадњи двојице посланика у винограду Господњем. Његово Преосвештенство се захвалио Монсињору Свалини на позиву, пожелевши му много среће и успеха у животу и раду.

ПРАЗНИК ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ПЕТРОВАРАДИНУ

ПРАЗНИК ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ПЕТРОВАРАДИНУ На празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је у истоиментом храму у Петроварадину Свету архијерјску Литургију и осветио три нова звона. На Светој Литургији, служеној у порти храма који је био тесан да прими сав окупљени народ Божији, Његовом Преосвештенству је саслуживао велики број свештенослужитеља, уз активно учешће многобројних верника. После благослољања славских дарова, надлежни парох се обратио Преосвећеном Господину Епископу речима благодарности што је предводио најмасовније литургијско сабрање у историји ове богомоље и у име свих својих парохијана, поклонио му икону Светлописаног образа Мајке Божије из руског манастира Светог Пантелејмона на Светој Гори, подсетивши присутне да се празник ове иконе слави 3.септембра, што представља и датум и архијерејске хиротоније Његовог Преосвештенства. После Евхаристијског славља и послужења, окупљени верници су имали прилику да звоне звонима са новог звоника.

У Сремској Митровици свечано прослављен празник Покрова Пресвете Богородице

У Сремској Митровици свечано прослављен празник Покрова Пресвете Богородице У суботу, 14. октобра 2023. године, на празник Покрова Пресвете Богородице у храму Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици, окупио се велики број верника да прослави овај чудесан догађај који сведочи о заступништву Мајке Божије над родом хришћанским. Свечаној атмосфери и литургијској радости посебно је допринео дечији црквени хор Благослов, заједно са певничком групом којима је овај празник слава, а Пресвета Богородица покровитељка. Дечији црквени хор Благослов постоји од 2013. године и поменуто евхаристијско славље је представљало њихово девето свечано славско окупљање.